ОНАМА
АКТИВНОСТ
СПОРТ
ОГАЊ
ПИСМА
ФОТО ГАЛЕРИЈА
КОНТАКТ
ЛИНКОВИ
ДОНАЦИЈА

Црногорска Православна Црква

 

HIMNA
KRSTAŠA
>>>
  • 2009
  • 2008
  • 2007
  • 2006
  • 2005
  • 2004
  • 2003
26.06.2009. Dnevni list Pobjeda
23.06.2009. Dnevni list Pobjeda
15.06.2009. Pismo Milu Milojku
09.06.2009. Dnevni list pobjeda
08.06.2009. Izjava predsjednika Crnogorsake partije

Izjava predsjednika Crnogorsake partije
povodom brutalnog napada na odbornika Crnogorske partije

Nanad_StevovicU subotu, 06. juna, nije pretučen samo odbornik Crnogorske Partije. Tog dana poslata je jasna i brutalna poruka našem narodu u Srbiji da ne treba da računa da smo ravnopravni građani i nacionalna manjina u ovoj državi. Ovo je gnusna poruka koju mi odbacujemo i samo je učvrstila sve nas da još jače i istrajnije zastupamo interese Crnogorske nacionalne manjine u Srbiji. Očekujemo da će i zvanični organi države Srbije i pokrajine Vojvodine osuditi ovaj incident.
Ovaj incident je direktna posljedica svakodnevnih poruka u javnosti kojima se negira posebni nacionalni identitet Crnogoraca u Srbiji. Mi sve te pokušaje, kao i ovaj pokušaj zastrašivanja odbacujemo.
Nažalost, ovaj poslednji događaj je samo potvrda da danas nije lako biti Crnogorac u Srbiji. Posebno ako želite da se tako i deklarišete i ako želite da baštinite vrijednosti svoje kulture, svog naroda i ako želite da zastupate svoja politička prava.
Ovaj posljednji napad je prevršio mjeru, jer predstavlja direktnu prijetnju cjelokupnoj Crnogorskoj nacionalnoj manjini u Srbiji da ne smije i da ne treba da traži svoja politička prava. Ovo je poruka da smo građani, sve dok ne kažemo da smo etnički Crnogorci i da imamo i svoje sopstvene političke interese.
Prijetnje: Što se tiče prijetnji upućenih meni, susretao sam se sa njima od samog početka mojih aktivnosti. Naime, zastupanje crnogorskih nacionalnih interesa je prije desetak godina bilo opasno i u samoj Crnoj Gori.  Mislim da se svaki patriotski orijentisani građanin i Crne Gore našao u sličnoj situaciji u vremenu koje je prethodilo referendumu. Ja sam to prihvatio kao dio posla kojim se bavim, ustvari zato se i bavim ovim poslom - jer želim da dođu vremena kada će Crnogorci u Srbiji slobodno, bez posljedica, moći reći ko su, čiji su vjernici i kojim jezikom govore.
To je u suštini, samo borba za demokratiju i ravnopravnost.

Nenad Stevović,
Predsjednik CP
Beograd, 08.06.2009.

08.06.2009. Dnevni list Blic:
07.06.2009. Novi Sad, Predsjedniku Republike Srbije g-dinu Borisu Tadiću

Novi Sad, 07.06.2009.
Predsjedniku Republike Srbije
g-dinu Borisu Tadiću

Poštovani gospodine Predsjedniče,

Obraćam Vam se, u Vašem dvostrukom svojstvu - kao predsjedniku Srbije i predsjedniku Demokratske Stranke - povodom jučerašnjeg brutalnog fizičkog napada na Mila Milojka, odbornika Crnogorske Partije i vladajuće odborničke grupe u opštini Mali Iđoš.
Ovaj napad je - na osnovu dostupnih informacija - imao sva obelježja najprizemnijeg političkog i nacionalnog razračunavanja sa jedinim izabranim političkim predstavnikom Crnogorske partije u Srbiji u cilju zastrašivanja Crnogorske nacionalne manjine u Srbiji, koja je nedavno počela da afirmiše svoj sopstveni politički identitet. Crnogorska partija je, kao što sigurno znate, formirala zajedničku odborničku grupu u opštini Mali Iđoš sa Mađarskom koalicijom i ova odbornička grupa uživa većinsku podršku građana ove vojvođanske opštine.
Imajući u vidu činjenicu da je javno izrečena sumnja da su u ovaj napad umiješana lica bliska lokalnom rukovodstvu Demokratske stranke u Malom Iđošu, napad je dobio još jednu neželjenu dimenziju koja bi neupućenom posmatraču mogla da ukazuje na moguću umiješanost najveće vladajuće partije u Srbiji u ovaj opasni incident koji prijeti da destabilizuje odlične međunacionalne odnose u multinacionalnoj Vojvodini i Srbiji.
No, mi u Crnogorskoj Partiji, sigurni smo da Demokratska Stranka ne može da stoji iza ovakvih incidenata.
Zato, pozivamo organe države Srbije da što hitnije pronađu i kazne sve odgovorne za ovaj opasni incident i pozivamo Vas da osudite ovaj pokušaj da se zastraše pripadnici Crnogorske nacionalne manjine u Srbiji. Ovaj napad na odbornika Crnogorske Partije vidimo i kao opasni pokušaj unošenja novih problema u odnosima Srbije i Crne Gore, ali smo sigurni da će taj mračni pokušaj destabilizacije biti neuspješan.
Jedini način da se ovakvi incidenti spriječe jeste konstantno afirmisanje važne uloge svih nacionalnih manjina u izgradnji jake i demokratske Srbije, uključujući ulogu Crnogorske nacionalne manjine.
Zato, sigurni smo da ćete se i Vi i Vlada Republike Srbije što hitnije javno založiti da se i Crnogorskoj nacionalnoj manjini u Srbiji dozvoli da uživa sva međunarodno zagarantovana politička i manjinska prava u Srbiji i da se zaustavi danas skoro ustaljena i svakodnevna praksa osporavanja Crnogorskog nacionalnog identiteta, jezika, vjere i kulture u našem društvu.
Ovakva reakcija organa države Srbije bi u mnogome pomogla da se slični neželjeni incidenti ubuduće ne ponove.

Sa poštovanjem,
Nenad.Stevović.
Predsjednik Crnogorske Partije

6. juna 2009. Saopštenje za javnost

 

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Opština Mali Iđoš

 

Saopštenje za javnost
povododom brutalnog napada na odbornika Crnogorske partije

U subotu oko 15 časova  u centru Lovćenca odbornik Crnogorske partije u Skupštini opštine Mali Iđoš, Milo Milojko je brutalno napadnut od strane dvojice napadača koji su ga presreli crnim džipom NS registracije. Jedan od napadača je Milutin Pejović, sin Milorada Pejovića predsjednika Opštinskog odbora Demokratske stranke u Malom Iđošu, koji je ujedno i sekretar mjesne zajednice u Lovćencu. Napadači su ga udarcima oborili na zemlju ispred radnje gde mu je majka zaposlena, a posle su ga nogama udarali po licu i po telu. Milo Milojko je spašen od težih posledica intervencijom očevidaca događaja i brzim dolaskom pripadnika MUP-a na mjesto smišljenog i zločinačkog napada. Po našem saznanju učinioci ovog nemilog događaja su saslušani u policijskoj stanici u Malom Iđošu. Milo Milojko je poslije pregleda zadržan u Vrbaškoj bolnici.
Povod ovog napada je najverovatnije političke prirode jer su prije nekoliko dana, prilikom smjenjivanja predsjednika Skupštine opštine Mali Iđoš Vladimira Lopičića iz Demokratske stranke, odbornik Milorad Pejović, otac jednog od napadača, je ušao u verbalni duel sa više odbornika većinske koalicije, među njima i sa Milom Milojkom, odbornikom Crnogorske partije. Ovaj događaj je jedan u nizu nemilih događaja, verbalnih napada i prijetnji izrečenih od strane Vladimira Lopičića i Milorada Pejovića, čelnih ljudi Demokratske stranke u opštini Mali Iđoš, a imamo utisak da je ovakvo njihovo ponašanje podržavano i od strane pojedinih predstavnika Demokratske stranke na pokrajinskom nivou.
Ovakvim postupcima navedenih lica se čini pokušaj narušavanja harmoničnih međunacionalnih odnosa po kojima je ova Opština nadaleko prepoznatljiva, a posebno teško pada prijetnja izrečena od strane napadača da je ovo tek početak obračuna.
U ime građana višenacionalne opštine Mali Iđoš od predstavnika MUP-a tražimo zaštitu i preduzimanje mjera za sprečavanje ovakvih i sličnih nemilih događaja, a od zvaničnika Demokratske stranke tražimo da se izjasne dali stoje iza ovakvog ponašanja pojedinih svojih lokanih čelnika. 

Odbornička grupa Mađarska koalicija i Crnogorska partija
U Malom Iđošu, 6. juna 2009. godine

01.06.2009. Vijesti
31.05.2009. Saopštenje

Beograd, 31.05.2009.
Saopštenje

Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” lansiralo jedinstvenu platformu i adresu za saradnju svih crnogorskih asocijacija, udruženja i istaknutih pojedinaca u Srbiji, nakon istorijske posjete predsjednika Filipa Vujanovića.
Najvažniji momenti iz Saopštenja:

  • Posjeta Predsjednika Vujanovića istorijska prekretnica u organizaciji Crnogoraca u Srbiji
  • Javni apel za hitno objedinjavanje snaga svih crnogorskih nacionalnih organizacija, asocijacija i istaknutih pojedinaca u Srbiji na novoj platformi, u okviru novo modernizovanog Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš”
  • Lansirana nova platforma za saradnju:  Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” sada otvoreno za grupna pristupanja crnogorskih asocijacija i njihovo reprezentovanje
  • Vazan cilj ove nove platforme jeste da Udruženje ovom incijativom praktično otvara jednu centralnu adresu Crnogoraca u Srbiji za brzu i lakšu saradnju sa maticom i za saradnju Crne Gore sa dijasporom u Srbiji.
  • Cilj nije da svi mislimo isto, već da govorimo jedinstvenim glasom u zaštiti nacionalnih interesa
  • Istorijska posjeta predjsednika Crne Gore dokazala ispravnost politike saradnje Crnogoraca u Srbiji i potrebu za jednom adresom u komunikaciji sa Beogradom i Podgoricom
  • Vrijeme je da objedinimo snage da zastupamo zajedničke interese u Srbiji
  • Udruženje Crnogoraca Srbije obavijestiće odmah državu Crnu Goru o formiranju nove platforme i jedinstvene adrese za saradnju Crnogorskih udruženja u Srbiji, kao rezultat posjete predsjednika Vujanovića

Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš”, nakon istorijske posjete predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovića, pokrenulo je javnu inicijativu za hitno objedinjavanje snaga svih crnogorskih organizacija i asocijacija i istaknutih pojedinaca u Srbiji radi zajedničke saradnje i maksimalne zaštite interesa Crnogoraca u Srbiji.
Kako je i država Crna Gora potvrdila, u liku predsjednika Vujanovića, da  je maksimalno spremna da podrži potrebe Crnogoraca u dijaspori, neophodno je da i Crnogorci u Srbiji pokažu istorijsku zrelost, kao i druge nacionalne zajednice, i da otpočnu saradnju na realizaciji zajedničkih ciljeva tako što će formirati jednu adresu za saradnju.
Zato Udruženje Crnogoraca Srbije danas objavljuje da je kreiralo novu platformu za saradnju i javno obavještava sva udruženja koja zastupaju interese Crnogoraca širom  Srbije da su im otvorena vrata da učestvuju u novoj platformi jer je Udruženje Crnogoraca Srbije od danas otvoreno i za grupno pristupanje i kolektivnu saradnju svih Crnogorskih asocijacija koje funkcionišu od Vranja pa do Subotice, od Beograda do Niša.
Važan cilj ove nove platforme jeste da Udruženje ovom incijativom praktično otvara jednu centralnu adresu Crnogoraca u Srbiji za brzu i lakšu saradnju sa maticom i za saradnju Crne Gore sa dijasporom u Srbiji.
Naša namjera sa novom platformom je da olakšamo zvaničnoj Srbiji i zaničnoj Crnoj Gori da sarađuju međusobno i da brže i lakše sarađuju sa Crnogorskim asocijacijama i istaknutim pojedincima iz našeg naroda širom Srbije. Jasno je da je došlo vrijeme da se formira jedna adresa sa kojom zvanični Beograd i zvanična Podgorica mogu da komuniciraju brže i lakše. Pokrenuli smo proces unutrašnje reforme našeg udruženja da bi od danas ono služilo kao servis i kao zajednički kišobran da unaprijedi jedinstven rad svih asocijacija i organizacija u zaštiti interesa Crnogoraca u Srbiji.
Istorijska posjeta predjsednika Crne Gore Filipa Vujanovića Srbiji i veličanstven doček od strane Crnogoraca u Srbiji su pokazali ispravnost politike saradnje Crnogoraca u Srbiji i značaj politike okupljanja i očuvanja autentičnog identiteta. Poruka ove posjete za sve Crnogorce kojima su Srbija i Crna Gora na srcu je jasna. Crnogorci nijesu tuđinci u Srbiji, ovo je naša domovina i vrijeme je da se objedinimo da zastupamo naše interese.
Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” je otvorilo svoja vrata i modernizovalo se da bi Crnogorci u Srbiji ostvarili sva svoja prava kao i druge nacionalne zajednice, nastavljajući da daju svoj maksimalan doprinos razvoju države Srbije. 
Takođe, država Crna Gora biće odmah zvanično obaviještena o formiranju nove jedinstvene platforme za saradnju i novo formirane adrese za saradnju svih crnogorskih udruženja u Srbiji, što je važna pozitivna posledica posjete predsjednika Vujanovića 18-20 marta 2009. godine.

Nenad Stevović,
predsjednik UCS „Krstaš”

20.05.2009. Predsjednik Crne Gore posjetio „Krstaš” i Crnogorce u Lovćencu

Lovćenac, 20 maj 2009 godine. Istorija  Po prvi put predsjednik nezavisne države Crne Gore je posjetio prijestonicu crnogorske dijaspore.
Veličanstven doček, hiljadu ljudi, puno djece, zastave Crne Gore i Krstaš barjaci, muzika, gusle i puno ozarenih lica. Recitatorka Nataša Vučinić i guslar Raco Seratlić svojim sjajnim nastupom podižu atmosferu u iščekivanju dolaska željenog gosta.
Iako je jutro, radni dan, veliki broj Lovćenčana je tu, i  djeca iz škole i zabavišta ali i poznata lica iz drugih mjesta, iz Vrbasa, Feketića, Savinog sela, Bačkog dobrog polja, Novog Sada, Bačke Topole, Subotice… tu je i svještenik CPC Bojan Bojović.
Tačno u 11 sati stigao je predsjednik Crne Gore Filip Vujanović
Dočekao ga je Nenad Stevović predsjednik “Krstaš”-a sa delegacijom u kojoj su bili predsjednik vojvođanske Vlade Bojan Pajtić, predstavnici “Krstaš”-a Dragan Vrbica i Ljubomir Perović, poslanici parlamenta Srbije Laslo Varga i Pastor Balint, rukovodstvo Opštine Mali Iđoš, Čore Robert, Danilo Dabović i Pal Karolj i ispred Crnogorske partije Milo Milojko.
Prolazeći kroz špalir djece i oduševljenih Crnogoraca sa kojima se rukovao i razgovarao, predsjednik nije krio zadovoljstvo veličanstvenom dočeku.
Mišur Stevović, 70-godišnji Crnogorac u narodnoj nošnji, po starom običaju sa flašom crnogorske loze i zdravicom pozdravio je predsjednika sa riječima: “Dobro doša predsjedniče u crnogorski Lovćenac”.

Nakon toga u prostorijama “Krstaš”-a, na zatvorenom sastanku, Nenad Stevović je predsjednika Vujanovića upoznao sa situacijom u kojoj se nalazi Crnogorski narod u Srbiji, koji su najveći izazovi za našu zajednicu i viđenje mogućih rješenja za probleme koje postoje. Sastanku su pored pomenutih prisustvovali i Ambasador Srbije u Crnoj Gori, Zoran Lutovac, otpravnik poslova u Ambasadi Crne Gore u Beogradu Igor Građević, šef kabineta predsjednika Vujanovića Ivan Leković, savjetnici predsjenika Vuk Bošković i Aleksandar Bogdanović

Prvo zapazanje koje je iznio predsjednik “Krstaš”-a jeste da li je bilo neophodno da dodje Predsjednik Crne Gore da bi predstavnici Ambasade u Beogradu po prvi put posjetili sjedište Udruženja Crnogoraca u Lovćencu. 
Izgleda da su veze izmedju Njegoševe 113 (predsjedničke rezidencije) na Cetinju i Lovćenca mnogo jače i dublje, nego veze izmedju Užičke 1 u Beogradu i Lovćenca...
Ovo je rečeno kao iskrena pohvala za Predsjednika, ali i jedno zapažanje o nekim aspektima dvo-ipogodisnjeg boravka  izaslanika Crne Gore u Beogradu.

Stevović je pozvao predsjednika Crne Gore da inicira i da bude pokrovitelj novih inicijativa za zbližavanje dvije države

Zatražio je da Crna Gora i Srbija promijene svoj relativno birokratski senzibilitet prema novonastaloj situaciji njihovih državljana. Predložio je da Predsjednik Crne Gore i Predsjednik Srbije zajednički inicaraju formiranje Bilateralne koordinacione komisije za zajedničko rješavanje otvorenih pitanja u domenu prava gradjana jedne i druge države nakon raspada SCG 2006 godine.

Zamolio je Predsjednika Crne Gore da pitanja nacionalnih prava Crnogoraca u Srbiji stavi na listu prioriteta u bilateralnim odnosima sa Srbijom. Smatramo da to nije kamen razdora, već most spajanja. Jer, sama orijentacija Srbije i Crne Gore da budu članice Evropske Unije znači da obije države žele da Crnogorci u Srbiji uživaju sva manjinska prava, uključujući izmedju ostalih i kulturna, vjerska i jezička prava.
Saopšteno je predsjedniku da Crnogorci jesu lojalni građani Srbije, ali da neće zbog toga da se odriču svog identiteta. Ustav Srbije jasno kaže da je Srbija država srpskog naroda i Crnogorci to poštuju.
Tako da smo ovim putem obavijestili predstavnike dvije države da prvo hoćemo da ostvarimo sva prava kroz status nacionalne manjine, pa tek poslije, kada se recimo, promijeni Ustav Srbije da u njemu piše da je Srbija država srpskog i crnogorskog naroda prihvatićemo i dodatna prava konstituivnog naroda.

Na kraju, predsjednik “Krstaš”-a je zamolio predsjednika Crne Gore da inicira i predloži državnim organima i  institucijama Crne Gore da se uradi model i konkretan projekat kojim ce se Crna Gora i Lovćenac trajno vezati. Konkretno, ekonomska i privredna saradnja i pomoć Lovćencu kroz investicije iz Crne Gore.
Predsjednik Vujanović i predsjednik Izvršnog Vijeća Vojvodine Bojan Pajtić prihvatili su prijedlog predsjednika “Krstaš”-a i dogovorili su nastavak komunikacije sa ciljem da zajednički pronađu rješenje i da u skoroj budućnosti u Lovćencu otvore pogon koji koji će zaposliti odrijeđen broj ljudi i tako zaustaviti iseljavanje.

Nakon sastanka, Filip Vijanović, Bojan Pajtić i Nenad Stevović su se obratili novinarima.

Uslijedio je koktel koji je upriličen u čast predsjednika Vujanovića sa kojim su gosti imali priliku da razgovaraju u prijatnoj atmosferi restorana “Cetinje”.

Nešto prije 13 sati predsjednik je napuštio Lovćenac.

SLIKE>>>

19.05.2009. Gordan Stojović: Priče iz Argentine
Gordan Stojović: Priče iz Argentine
PISMA>>>
8. 05. 2009. Dnevni list Dnevnik, Novi Sad
Dnevni list Dnevnik, Novi Sad
http://www.dnevnik.co.yu/node/693
18. 05. 2009. Dnevni list Pobjeda:
13. 05. 2009. B92 - „STANJE NACIJE”
08. 05. 2009. Lovćenac - Pozorište

U organizaciji „Krstaš“-a, u Lovćencu, u prepunom Domu kulture, gostovao je dramski studio „Luča“ Kulturno umjetničkog društva „Kruščić“ iz Kruščića koji se predstavio sa pozorišnom predstavom „Dugo putovanje u Jevropu“ autora Stevana Koprivice u režiji Fedora Popova.
U ulogama knjaza Nikole i knjeginje Milene, briljirali su glumci Nenad Šćepanović i Vesna Jakovljević

SLIKE>>>

05. 05. 2009. Argentina – Mačagaj – Ćako

Crnogorci u Argentini, u svojoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, sa svojim sveštenstvom, dokazuju kako se čuva nacionalni identitet iako žive daleko od svoje matice.
Fotografije nam je poslao Alejandro Mićunović.

SLIKE>>>

07. 05. 2009. Dnevni list POBJEDA:
30. 04. 2009. Sastanak sa specijalnom izvestiteljkom Ujedinjenih nacija

Specijalna izvestiteljka  Savjeta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Asme Jahangir sastala se, na svoj zahtev, danas u Beogradu sa predsjednikom Crnogorske partije i UC „Krstaš“ Nenadom Stevovićem.
Sastanak je upriličen u prostorijama UNDP u Beogradu, a dominirajuća tema je bila položaj nacionalne zajednice Crnogoraca u Srbiji.
Razgovaralo se o Crnogorskoj partiji kao zastupniku političkih i drugih interesa Crnogoraca u Srbiji, o odnosima državnih institucija Srbije prema zajednici Crnogoraca, o borbi protiv asimilacije i načinu očuvanja nacionalnog identiteta.
Specijalnu izvestiteljku UN je posebno interesovala hronologija dešavanju u vezi registracije Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji.

April 2009. Novo na: www.grbalj.org

Samo četri mjeseca nakon izborne katastrofe prosrpskih partija na opštinskim izborima u Kotoru, kada im je poslije 11 godina DPS preuzeo primat među grbaljskim biračima, izmaklo im se još jednom tlo pod nogama. Dešava se upravo ono što mi je poslije referenduma govorio jedna mudra grbaljska starina: „Neno, državu smo obnovili bez njihove pomoći, neka pusti ih, otrijeznjivat će se polako od njihovog srpskog nacionalizma, kao od loše maginjače. Jednog dana će im se pamet prosvijetlit i dat će nam bracku ruku da zajedno gradimo Grbalj i Crnu Goru“. Ovo se dešava, mnogo brže nego što smo ja i ovaj Grbljanin očekivali: 27. marta je DPS-SPD uzeo u Grblju 39,1% glasova, SNP je sada preuzela primat među prospskim strankama sa 22,3%, nekada neprikosnovena NSD ima sada 15,1%, NS-DSS 8,9%, SNL 3,4%, PZP 3,3%, Stranka penzionera 2,2% i LP-DC 0,9%. Odnos procrnogorskih i prospskih partija je trenutno 43,3% prema 50,8%, što znači da je srpska ideja u Grblju za samo četri mjeseca izgubila 13% podrške, ili gledajući od referenduma 30% podrške među Grbljanima.
U rubrici „Grbaljske aktuelnosti“ čitajte o inicijativi nekih poraženih političkih struktura za osnivanje grbaljske opštine, kao i par predizbornih informacija iz Tivta čiji su akteri bili Grbljani. Gradnja deponije na lokaciji „Tresanjski mlin“ nažalost je još uvijek kod Vlade CG aktuelna.
U rubrici „Religija i kulturno blago Grblja“ pročitajte tekst Zlate Marjanović Narodna muzika Grblja“.
Izvanredno analitički urađen tekst Dragane Lalošević „Obredna ishrana u Grblju“ iako po sadržaju tu ne pripada, iz tehničkih razloga stavićemo privremeno u rubriku „Istorijski tekstovi o Grblju“.

Dr. Nenad Popović

09. 04. 2009. AKCIJA: Škola bez grafita

Članovi „Krstaš”-a uspješno obavili akciju prekrečavanja nacionalističkih grafita na osnovnoj školi u Lovćencu.

05. 04.2009. Radio Slobodna Evropa - intervju:
02.04.2009. Akcija: „ Ozelenimo Lovćenac“

U četvrtak, 02.04.2009., aktivisti „Krstaša“ i Crnogorske partije uspješno su izveli akciju „Ozelenimo Lovćenac“  dijeleći besplatno sadnice drveća.
Ukupno je podijeljeno 600 sadnica, po 200 komada sibirskog brijesta, javora i bagrema

NEMA POLITIKE, IMA ZLOBE

Izjava Mišura Stevovića povodom skidanja emisije “Gusle u ravnici” sa programa Radio Vrbasa i povodom teksta u Večernjim Novostima od 04.03.2009 u izdanju za Vojvodinu, pod naslovom „Guslaju politiku a ne epiku” autora B. BaletićK

NEMA POLITIKE, IMA ZLOBE

Ko zloupotrebljava omiljenju emisiju Crnogoraca na sjeveru Bačke:“Gusle u Ravnici”, radio Vrbasa, u nacionalne svrhe?!
Ko je novinar, koji hoće da zloupotrebi gusle u raspirivanju nacionalne mrznje, pa kaže „gusle guslaju politiku”?? Ko štiti osobu, koja vrijeđa kolege-novinare, voditelje, urednike radio Vrbasa, na nacionalnoj osnovi, nazivajuci ih raznim pogrdnim psovkama, završavajući riječima „vi ste crnogorsko - mađarska - makedonska koalicija”,…
Ovo traje dva mjeseca, da bi u divni kolektiv unio strah za smjenu na radnim mjestima. Zaposleni novinari kojima se sve ovo, bez ikakvog opravdanja dešava, su : Amedovski Mima (voditeljka istoimene emisije ), Feka Gesvang (urednica radija, koja je zbog toga podnijela ostavku) , Karlo Miler (glavni i odgovorni urednik) .
Izgleda da taj novinar, kojeg moram imenovati - Petko Koprivica, primjenjuje novinarski kodeks iz doba Slobodana Milosevića, a mislili smo da je to vrijeme, bar u Vojvodini proslo. Časno udruženje novinara Srbije (NUNS) ne zna koga ima u svojim redovima I kako alkoholisan vrijedja svoje kolege. Ko stoji iza ovog „crnogorskog Srbina” u Vrbasu?! Vjerovatno aktuelna lokalna koalicija –SRS-DSS-SPS kojima smeta CRNOGORSKI ETNOS, koji se organizovao preko Crnogorske partije(CP) da čuva, njeguje svoje običaje i kulturu, i postuje i pomaže domovinu u kojoj živi. (Program CP je nedavno u cjelini objavljen u lokalnom listu “Glas”,pod naslovom „Čuvanje crnogorskog etnosa”.)
Članak u “Novostma”, koji je potpisala njihova dopisnica B.Baletic , u cjelosti je netačan - nije istina da je ova emisija autorsko djelo pokojnog novinara Zorana Koprivice, već pokojnog novinara ( i tadasnjeg glavnog i odgovornog urednika vrbaškog “GLASA” i radija Vrbasa ) Vladimira Radanovica.
Zoran Koprivica i Danilo Srdanović su samo snimili špicu, tj. Zoran Koprivica. je pozajmio glas za špicu ove emisije.
Prije četiri godine sam predlozio da se ova špica ne koristi, jer je brat pokojnog Zorana Koprivice - gore pomenuti Petko, htio da traži novčanu nadoknadu, zbog upotrebe ove špice.
Nije tačno da sam povremeno to radio, već sam svake neđelje (zadnje 4 godine!!!) pripremao tu emisiju zajedno sa vrsnom novinarkom i voditeljkom Mimom Amedovski, a emisija se emitovala neđeljom od 11h do 11:30h na radio Vrbasu. Sadržaj emisije je bio: poruka preko epske pjesme, koju bi recitovala voditeljka, zatim edukativno-kulturni dio iz istorije Crne Gore, Srbije, Vojvodine koji sam ja pričao. Do sada je u kontinuitetu emitovano 160 radijskih emisija, 170 epskih pjesama, koje guslaju najbolji guslari, i preko 200 izvornih narodnih pjesama iz Crne Gore. Ovo sve sam radio uredno i odgovorno, i o svakoj emisiji postoje sinopsisi i svaka je snimljena. Kao što sam već rekao, ove emisije sam radio bez novčane nadoknade.
I na kraju sam ih htio ostaviti u nasljedstvo GRADU GUSALA I RADIO VRBASU i mojim Vrbasanima.
Zašto mijenjati emisiju, koja je oličenje Crne Gore i njenog etnosa, što hoće Slobodanov ratni novinar da upotrebi kao sjeme mržnje u našoj multinacionalnoj Vojvodini.
Moram istaći Petkovu “bogatu novinarsku karijeru”-radio je u Informativnom centru u Vrbasu (gdje je tri puta isključivan ), kao i u “Politici ekspres” (gdje je takođe isključivan) i televiziji Novi Sad, gdje je njegovo ponašanje bilo isto kao i ovo sada u Vrbasu, a kao ratni (huškacki ) novinar je radio u Plitvicama, Kninu, Banjaluci i Belom Manastiru.
Kada je zaustavljena emisija “Gusle u ravnici”, nijesam dobio nikakvo obavjestenje (!!!), osim usmjenog-od direktorke Vesne Roganović i to da su sporne jedna ili dvije zadnje emisije (koje su bile na temu CRNOGORSKE CRKVE), a primjedbu je dao Petko Koprivica i jedan bivši direktor jedne osnovne škole -“kako ti udžbenici (?!) nijesu priznati ovdje u Vojvodini”. Oni su vjerovatno mislili da ja za emisije koristim školske udžbenike, što je netačno!!! Međutim, direktorka mi nije rekla da je Petko Koprivica pod dejstvom alkohola sve redom vrijeđao u radio Vrbasu, što sam naknadno saznao. VesnaRoganović, kao direktor nije zaštitila svoje zaposlene od vrijeđanja na nacionalnoj osnovi.
Neznajući za ova vrijeđanja i namjere, ja sam htio da joj pomognem i dao joj spisak emisija da vidi da su isključivo edukativnog karaktera, sa objašnjenjem koje i sada navodim - za emisije nikad nijesam koristio ničije školske udžbenike, već istorijske podatke iz “Istorije Crne Gore”(12 tomova) našeg poznatog naucnika i akademika dr Branka Pavicevića, zatim naučno promovisana “Knjizevna dela” dr Laze Kostića (čiji su originali štampani u Americi), zatim priznatih naučnika i profesora, kao što su “Crna Gora kroz istoriju” dr Radoja Pajovića, „Istorija Crnogorske i Srpske crkve od XV vijeka do 1920.godine, od dr R. Adzića.
NAUKA NIKAD NIJE KONAČNA I UVIJEK SE ISTRAŽUJE, PA KO MISLI DRUGAČIJE, NAUKA MU PRUŽA MOGUCNOST DA TO I DOKAZE” - ISTINA ZBLIŽAVA SVE LJUDE, A LAŽ STVARA NEPOVJERENJE I SVAĐU.
Kao što reče Džon Milton : “Dajte mi prije svega slobodu da saznam, kazem i dokazujem slobodno po savjesti”.
Postojanje Crne Gore je moja istina i ljubav.

Mišur Stevović
Autor emisije “Gusle u ravnici”
Član Opštinskog odbora Crnogorske partije Vrbas

28. 02. 2009 - SAOPŠTENJE

Opštinski odbor Crnogorske partije Vrbas najenergičnije protestuje protiv ukidanja emisije „Gusle u ravnici“ Radio Vrbasa, autora Mišura Stevovića.
Crnogorci, kao druga po brojnosti nacionalna zajednica u opštini Vrbas, ukidanjem radio emisie „Gusle u ravnici“ ostaju bez jedine medijske luče nacionalnog identiteta.
Otimajući gusle iz crnogorske duše samo zato što su crnogorske, ravno je najgrubljem bezumnom šovinističkom divljanju.
Ovim činom se Crnogorci protjeruju iz gusala, a gusle iz Crnogoraca! Pitanje je: za čiji račun?!
Crnogorci u Vrbasu žive u bratskoj slozi sa svim drugim nacijama, odupirući se sve upornijom nacionalnoj asimilaciji. Čiji je interes da se ova sloga narušava?! Čiji je interes da Crnogorci ne budu Crnogorci?!
Narod koji se odriče dijela svoje duše, svojeg kulturnog identiteta, svoje istorije, tradicije, je narod koji nema budućnosti!
„Gusle u ravnici“ su dio crnogorske duše, tradicije, folklora, ali i crnogorski most do svih drugih naroda koji sa nama žive. Nećemo dozvoliti da bilo ko ruši taj most samo zato što je crnogorski.

Opštinski odbor Crnogorske partije Vrbas
06. 01. 2009. - U LOVĆENCU NALOŽEN CRNOGORSKI BADNJAK

Centralna manifestacija nalaganja crnogorskog Badnjaka u dijaspori održana je u Lovćencu, u parku Cetinje, na Badnji dan u 17 sati, uz prisustvo velikog broja Crnogoraca pristiglih iz Vojvodine, ali i iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore.
Badnjak je blagoslovio svještenik Crnogorske pravoslavne crkve, visokoprečasni protojerej Bojan Bojović.
Badnjak su tradicionalno donijeli predstavnici Bajica iz bratstava Martinovića i Borilovića.
Badnjak su takođe donijeli i naložili predstavnici Crkvene odbora Crnogorske pravoslavne crkve iz Danilovgrada.
Govorili su Dragan Martinović, predsjednik Crkvenog odbora CPC Lovćenac i Ivan Kadović ispred Crkvenog odbora CPC Danilovgrad.
U kulturno umjetničkom programu učestvovali su: dječja recitatorska sekcija „Krstaš“-a, (Tanja Čelebić, Božidar Kapa i Maksim Stevović), Milena Vukotić i Mišur Stevović, kao i narodni guslari Željko Bijelović i Žarko Martinović.
Nalaganju Badnjaka su pored ostalih prisustvovali i predstavnici pokrajinske i opštinske vlasti, funkcioneri Crnogorske partije i predsjednik Saveza crnogorskih asocijacija Evrope, Jovan Radonjić.
Nalaganje Badnjaka su organizovali Crkveni odbor CPC Lovćenac i Udruženje Crnogoraca „Krstaš“ koje je prisutnoj djeci podijelilo božićne poklon paketiće.

Press služba “Krstaš”-a
06. 01. 2008. - NALOŽEN CRNOGORSKI BADNJAK U LOVĆENCU

Centralna manifestacija nalaganja crnogorskog Badnjaka u dijaspori održana je u Lovćencu, u parku Cetinje, u 17 sati, uz prisustvo velikog broja Crnogoraca pristiglih iz cijele Vojvodine i Srbije.
Služili su svještenici Crnogorske pravoslavne crkve, jerej Ivan Pajović i ipo đakon Nebojša Balšić.
Badnjak su tradicionalno donijeli predstavnici Bajica iz bratstava Martinovića i Borilovića.
Svečanosti su prisustvovali i gosti: potpredsjednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, republički poslanik Laslo Varga, predsjednik opštine Mali Iđoš Siđi Ištvan i predsjednik skupštine opštine Mali Iđoš Pal Karolj.
Ni ovoga puta Ambasador Crne Gore u Srbiji se nije odazvao pozivu da doputuje u Lovćenac.
Božićnu poslanicu Mitropolita Mihaila pročitala je recitator Milena Vukotić.
U kulturno umjetničkom programu učestvovali su: dječja recitatorska sekcija „Krstaš“-a i guslari Željko Bijelović i Žarko Martinović.
Od velikog broja pristiglih telegrama iz Amerike, Argentine, Brazila, Engleske, Njemačke, Italije, Hrvatske i Rusije, kao i iz Crne Gore, pročitani su telegrami od Udruženja Crnogoraca Amerike (Blažo Sredanović), Engleske ( Miodrag Jovetić) i Njemačke (dr. Nenad Popović).
Izdvajamo: „Sestre i braćo, Crnogorke i Crnogorci iz Srbije, uvaženi skupe, danas ste se okupili u Lovcencu pod okriljem majke naše, Crnogorske Pravoslavne Crkve da naložite svete badnjake i tako nastavite viševjekovnu tradiciju naših predaka daleko od Crne Gore u vašoj drugoj domovini Vojvodini.
Vi se draga braćo, možete srećnim zvati, jer ove godine slavite Hristovo rođenje sa svještenstvom naše Crkve u vašem Lovćencu.
Najiskrenije se nadam da ćemo i mi, vjernici Crnogorske Pravoslavne Crkve iz Njemačke, iduće godine imati prilike da se tome radujemo, a do tada će naša srca grijati oganj badnjaka koje vi danas nalažete.
Dragi Krstaši, toplota i svjetlost ognja crnogorskog u Lovćencu, kojega ste žiškom donešenom sa Cetinja zapalili, ne može nikada više nestati, kao ni sjećanje na vaš veličanstveni doprinos obnovi naše države.
Mir Božji - Hristos se rodi”

Dr. Nenad Perov Popović
Frankfurt / Njemačka

SLIKE>>>

Pismo predsjedniku Crne Gore povodom odgovora iz njegovog Kabineta
Podgorica, 10.januar 2007. godine

Predsjednik Crne Gore
gospodin Filip Vujanović
Poštovani gospodine predsjedniče,
iz Vašeg Kabineta juče mi je potvrđeno da ste upoznati sa sadržinom mog pisma.
U štampi sam pročitao da se neimenovani službenik iz Kabineta, umjesto Vas i odgovora,komentarom osvrnuo samo na dio sadržaja.
Čitajući isti prvi utisak koji sam stekao jeste da neko iz Kabineta, pod formom navodne nenadležnosti, možda ukazuje na moguću Vašu nezainteresovanost, da se u veoma osjetljivom političkom trenutku, bavite jednim od ključnih društvenih problema u Crnoj Gori kao i opstrukcijama identiteta crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji.
Podsjetiću, u slučaju problema oko registracije CPC u Republici Srbiji pozvao sam Vas da učinite isto što i svojevremeno Vaš kolega predsjednik Tadić kada je iskoristio svoj politički autoritet i u nekoliko navrata pomogao onima koji su to od njega očekivali.
Takvo činjenje shvaćeno je u interesu javnosti i nije prepoznato kao miješanje u unutrašnje stvari druge zemlje.
Možda bi u cilju kvalitetnijeg upoznavanja javnosti sa istinskim nadležnostima šefa države korisno bilo predstaviti “utemeljenje u nadležnostima” sljedećih Vaših aktivnosti:
- rad na objedinjavanju hrišćanskih relikvija u jednoj sekularnoj, građanskoj i viševjerskoj državi
- razgovor sa predsjednikom Srbije koji je “znatno doprinio” odluci rukovodstva Crne Gore, “vođenoj interesima građana Crne Gore i njihovih vjerskih osjećanja”, da episkopu mileševskom Filaretu, pod nadzorom, dozvoli ulazak na teritoriju Crne Gore radi vršenja vjerskih obreda, ili
- uključenje u javnu debatu između grupe građana iz Crne Gore i jedne inostrane nevladine organizacije (Internacionalna liga humanista) povodom njene namjere da dvojici građana Crne Gore dodijeli određena priznanja.
Pojašnjenje navedenih aktivnosti u kontekstu nadležnosti korisno je kako se u javnosti ne bi stekao utisak da Predsjednik možda fleksibilno i selektivno tumači i pribjegava svojim nadležnostima ili pak iste možda zloupotrebljava.
Kako intencija mojih obraćanja nijesu pitanja Vaše profesionalne ili političke (ne)dosljednosti te kontekst predstojećih izbora ne očekujem odgovore na ova pitanja ali svakako očekujem da kao vodeći politički autoritet u Crnoj Gori doprinesete socijalnoj koheziji i rješavanju brojnih društvenih problema koji itekako opterećuju i ograničavaju našu budućnost.
Uvjeren sam da ćete, bilo na poziciji državnog funkcionera ili običnog građanina, vrlo brzo prepoznati značaj rješavanja svih otvorenih političkih i društvenih pitanja i problema u Crnoj Gori i posebno, kod nekih od njih, potrebu uključivanja države Crne Gore u pokretanju široke društvene debate i pružanju usluga medijacije.

S’ poštovanjem i zahvalnošću,
Aleksandar Saša Zeković
istraživač kršenja ljudskih prava

Poštovani,
u prilogu je pismo za predsjednika Crne Gore gospodina Filipa Vujanovica povodom problema sa kojima se susrijecu etnicki Crnogorci u Republici Srbiji.
Aleksandar Saša Zeković
istrazivač krsenja ljudskih prava u Crnoj Gori
Podgorica, 9. januar 2007. godine
Predsjednik Crne Gore
gospodin Filip Vujanović
Poštovani gospodine Predsjedniče,
predstavnici crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji upoznali su javnost da je mjerodavni organ Vlade Republike Srbije odbio registraciju Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji. Tim povodom oni su, kao građani Republike Srbije, zatražili zaštitu i pomoć od predsjednika države i Vlade. Jasno su saopštili da je za njih vjerski identitet neodvojivi segment ukupnog nacionalnog bića te da, u slučaju potrebe, očekuju odgovorajuću pomoć svoje matične države.
Globalni i posebno evropski instrumenti zaštite ljudskih prava garantuju slobodu mišljenja, savjesti, religije i vjere kao i zabranu diskriminacije po tom osnovu.
Molim Vas da učinite sve što je moguće i da kroz neposredni kontakt sa predsjednikom Srbije doprinesete prevazilaženju ovog problema koji bi, u perspektivi, mogao da optereti međusobne odnose ali i doprinese daljem pogoršanju odnosa između dvije pravoslavne crkve.
Podsjećam Vas da je slično postupio i predsjednik Srbije kada je prošle godine ocijenio da postoje ozbiljni navodi o ugrožavanju položaja i opstanka Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Proces evropskih integracija zahtijevaju otklanjanje svih društvenih barijera koje mnogima u Crnoj Gori na žalost još uvijek predstavljaju inspiraciju političkog djelovanja. Predsjednik države je ključni politički autoritet koji je dužan pružiti svoj maksimalni doprinos prevazilaženju podjela u društvu, postizanju pune socijalne inkluzije i pretpostavki napredka. U tom cilju nije dobro da država Crna Gora i njeni organi nastave sa ignorisanjem postojanja otvorenog crkvenog pitanja koje desetljećima, a poslednjih 15 godina posebno, opterećuju političku scenu, vjerski život i društvo u cjelini. (Ne)činjenje može voditi radikalizaciji stanja i o tim izazovima se posebno treba voditi računa. Država je, preko mjerodavnih organa, Predsjednika, Skupštine i vladinih resora, u obavezi pokretanja široke društvene debate i ponude usluga medijacije.
Vjerujem da će to biti poseban izazov u radu te obaveza osobe koja dobije sljedeći predsjednički mandat.

Aleksandar Saša Zeković
istraživač kršenja ljudskih prava
16. 01. 2008.
SAOPŠTENJE: Predstavnik Udruženja Crnogoraca Krstaš govorio na završnom mitingu predsjedničkog kandidata Mađarske koalicije Ištvana Pastora u Subotici, 16 januara, 2008. godine

Na prepunom Trgu slobode u Subotici na završnom predizbornom skupu predsjedničkog kandidata Mađarske koalicije Ištvana Pastora, Subotičanima se obratio i predsjednik Udruženja Crnogoraca u Srbiji "Krstaš" Nenad Stevović.
Uz predstavnike Saveza vojvođanskih Mađara, Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, koje čine Mađarsku koaliciju, Subotičanima su se obratili i predsjednik Vojvođanskog Kluba Đorđe Subotić i predsjednik Udruženje Crnogoraca u Srbiji "Krstaš" Nenad Stevović koji je istakao značaj kandidature predstavnika jedne manjinske zajednice u Srbiji.
Predsjednički kandidat Mađarske koalicije ponovio je da se zalaže za mirno rješavanje krize na Kosovu. "Protiv smo zveckanja oružjem i ne želimo učestvovati u još jednom oružanom sukobu. Zbog toga se zalažemo za članstvo Srbije u NATO i potpunu profesionalizaciju vojske", naglasio je Pastor.
U prilogu je govor predsjednika Udruženja Crnogoraca u Srbiji "Krstaš" Nenada Stevovića sa ovog mitinga.
Tekst govora Nenada Stevovića sa mitinga u Subotici:
„Dobar dan dragi prijatelji (na mađarskom)
Dobar dan Subotice (na mađarskom)
Prijatelji, niko nije očekivao ovaj dan! Govorili su da manjine nemaju šta da traže na predsjedničkim izborima u Srbiji, da su manjinski narodi previše razjedinjeni da bi mogli da se sami organizuju i da traže svoja prava.
Ali na ovaj lijepi januarski dan, u ovom važnom trenutku za istoriju Srbije, svi smo došli u Suboticu da demantujemo nevjerne Tome.
Vi ste dokaz da je moguće da i Mađarski narod ima svog kandidata za predsjednika Srbije! A mi, Crnogorci iz Srbije, smo Vama dokaz da je u Evropi 21 vijeka moguće da i predsjednički kandidat Ištvan Pastor bude predsjednički kandidat Crnogorskog naroda u Srbiji!
Nama je potreban čovjek koji spaja, a ne koji razjedinjuje. G. Pastor je za vrlo kratko vrijeme objedinio ne samo Mađarsku nacionalnu zajednicu u Srbiji, već i mnoge druge nacionalne zajednice u toku ove kampanje! To je pravi zalog za našu zajedničku budućnost u Srbiji.
Po malim selima, evo i po velikim gradovima, vidimo da narod želi da se ujedinimo u traganju za modernom i fer državom. Ponosni smo da zajedno kažemo da smo jedinstveni u svojim različitostima!
Vrijeme za promjene je došlo! Nema više potrebe da Mađarima u Srbiji, Crnogorcima u Srbiji govore iz Beogradskih kancelarija šta je to što je najbolje za nas same. Pa valjda to znamo mi! Valjda treba mi njima da kažemo šta je za nas najbolje, a ne oni nama. Pa mi smo svi danas ovdje da bismo to glasno i rekli!
Mnoge manjinske narode često optužuju za neku vrstu separatizma samo zato što se bore za svoja prava. A mi smo danas zajedno ovdje na ovoj bini, jer pokazujemo jedinstvo a ne podjele i šaljemo snažnu poruku Srbiji da su promjene došle u ovu zemlju.
Vrijeme je došlo za Predsjednika koji će biti iskren i prema većinskom narodu u Srbiji, ali i pažljiv prema manjinskim narodima. To je predsjednik koji želi da čuje Vas predstavnike svih vrsta manjina u Srbiji, bilo da su to etničke manjine, invalidi, bolesni, podstanari, beskućnici, nepismeni, siromašni, nezaposleni. Svi smo mi manjine na svoj način! Ne zaboravite to.
I danas, više nego ikada, potrebno je da predstavnik ugroženih manjina u ovoj zemlji dođe na vlast. Potreban nam je neko ko će da nas sasluša, a ne da nas ignoriše. Potreban nam je neko ko će nam reći ono što treba da čujemo, a ne ono što već znamo. Potreban nam je predsjednik koji ima moralni autoritet, koji razumije da su različitosti bogatstvo Srbije, a ne opasnost.
Konačno, ponosan sam da Vam saopštim da je G. Pastor prvi predsjednički kandidat bilo u Srbiji, bilo u Crnoj Gori, koji je podržao punu vjersku slobodu i ravnopravnost za Crnogorce u Srbiji.
Zato dragi Subotičani, drage manjine, dragi građani mislim da nije više potrebno da Vam objašnjavam zašto je Srbiji potreban je G. Ištvan Pastor, i zašto su Crnogorci u Srbiji svim srcem iza njegove kandidature! Crnogorci u Srbiji žele svom kandidatu uspjeh na izborima i da nastavi sa svojom politikom koja je na korist ne samo mađarske zajednice, već svih nas!“


Potpisan Memorandum o pružanju podrške predsjedničkom kandidatu Ištvanu Pastoru
U Lovćencu, 11. 01. 2008. u 11.30 sati potpisan je Memorandum o pružanju podrške predsjedničkom kandidatu g. Ištvanu Pastoru.
Memorandum su potpisali predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš”, Nenad Stevović i predsjednički kandidat Mađarske koalicije, Ištvan Pastor.
Odgovarajući na pitanje, šta je to što g. Pastora čini idealnog predstavnika crnogorskog naroda, Nenad Stevović je između ostalog istakao:
„Njegov program. Sva tri dijela programa g. Pastora – dio vezan za državna pitanja, drugi koji se tiče Vojvodine, i treći koji se tiče položaja manjina – su identični željama i aspiracijama Crnogorskog naroda u Srbiji. Za Crnogorski narod u prvom planu su evropske integracije i pitanje mirnog rješenja kosovske krize, kao i punopravno članstvo Srbije u NATO. Crnogorci u Srbiji takođe žele da se poboljša ustavno-pravni status Vojvodine a u pogledu položaja manjinskih zajednica Crnogorska zajednica u Srbiji se takođe zalaže za proporcionalnu zastupljenost manjina u državnim strukturama, kao i dublje forme autonomije na nacionalnoj osnovi. Naravno, tu je i za našu zajednicu nezaobilazno pitanje poštovanja Ustavom zajamčenih vjerskih sloboda i ukidanja protivustavne zabrane registracije Crnogorske Pravoslavne Crkve.”
Na sastanku nakon potpisivanja memoranduma razgovaralo se o ucešću predstavnika Udruzenja Krstas na predizbornom mitingu u Subotici, o unapređenju već dobre saradnje između mađarske i crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji, sa posebnim osvrtom na konstituisanje nacionalnog savjeta Crnogoraca u Srbiji.
Takođe ugovoren je sastanak između rukovodstva Mađarske koalicije i predstavnika udruzenje Krstažš nakon završetka predsjedničkih izbora u Februaru radi razmatranja moguće saradnje na predstojećim lokalnim i pokrajinskim izborima.
Nenad Stevović
Predsjednik UCS “Krstaš”
Polazeći od zajedničkih interesa u zastupanju interesa manjinskih nacionalnih zajednica u Republici Srbiji, Udruženje Crnogoraca Srbije „KRSTAŠ”, koga zastupa predsednik Nenad Stevović te ISTVÁN PÁSZTOR (Ištvan Pastor) predsednički kandidat Mađarske koalicije – Magyar Koalíció na izborima za predsednika Republike Srbije u 2008. godini zaključuju sledeći


M E M O R A N D U M
O PRUŽANJU PODRŠKE PREDSEDNIČKOM KANDIDATU

Član 1.
Predsednički kandidat ISTVÁN PÁSZTOR ističe svoju privrženost vrednostima zajedništva i zainteresovanost za zastupanje svojih ranije objavljenih programskih ciljeva, a naročito u delu koji se odnosi na zastupanje zajedničkih interesa svih manjinskih nacionalnih zajednica u Republici Srbiji na polju zaštite i unapređenja njihovog identiteta, kao i na polju unapređenja položaja i nadležnosti manjinske samouprave uopšte, a posebno nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Član 2.
Udruženje Crnogoraca Srbije «KRSTAŠ» ovime pruža punu podršku predsedničkom kandidatu ISTVÁNU PÁSZTORU. Poziva svoje članove, kao i ostale članove crnogorske zajednice u Srbiji da mu na predstojećim izborima ispolje svoju podršku glasovima.

Član 3.
Predsednički kandidat ISTVÁN PÁSZTOR prihvata da zastupa i interese crnogorske manjine u slučaju pobede na izborima. Ovi interesi će se preciznije definisati u saradnji sa Udruženjem Crnogoraca Srbije "Krstaš" nakon uspeha na predsedničkim izborima i uključuju pitanja vezana za konstituisanje, unapređenje položaja i nadležnosti budućeg nacionalnog saveta Crnogorske manjine, kao i Ustavom zajamčenih prava na zaštitu identiteta i verskih sloboda Crnogorske nacionalne zajednice.

Lovćenac, dana 11.01.2008.

Video>> SLIKE>>>

18. 01. 2008. - „VIJESTI” Nezavisni dnevnik
Kovačević-Vučo: Prava Crnogoraca su ugrožena

Podgorica - Povjerenik Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji Nenad Stevović opunomoćio je juče srpski Komitet pravnika za ljudska prava, koji će od sada zastupati interese CPC u Srbiji. Stevović je juče u Beogradu predao i pritužbu zaštitniku ljudskih prava Saši Jankoviću na rješenje srpskog Ministarstva vjera kojim se odbija upisivanje CPC u Registar crkava i vjerskih zajednica.
Predsjednik Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo potvrdila je "Vijestima" da će ta organizacija ubuduće zastupati interese CPC u Srbiji. Ona je kazala da su prava crnogorske nacionalne zajednice ugrožena, te da je rješenje o odbijanju registracije CPC "besmisleno, diskriminatorsko i nelogično".
- Radi se o klasičnom diskriminatorskom aktu državnih organa Srbije i besmislenom obrazloženju. Ukoliko se bude poštovao zakon, rješenje Ministarstva vjera će morati da se poništi u upravnom sporu - kazala je Kovačević-Vučo.
Ona je rekla kako je "očigledno da iza takvog rješenja Ministarstva vjera stoji nametanje Srpske pravoslavne crkve i tendencija klerikalizacije države".
- U rješenju se Ministarstvo poziva na autonomne propise SPC, na račun kojih odbija da registruju CPC iako ispunjavaju sve uslove po zakonu - rekla je Kovačević-Vučo.
Prema njeom mišljnju, radi se o "upadljivoj klerikalizaciji Srbije i nametanju autonomnih pravila SPC kao najjačih zakona u državi".
- Rješenje nadležnog ministarstva pokazuje političku zlovolju, diskriminatorsko je i mi ćemo kao organizacija koja se bavi ljudskim pravima uraditi sve da utičemo na izmjenu ponašanja državnih organa - kazala je Kovačević-Vučo.
Janković je potvrdio "Vijestima" da je pritužba na rješenje Ministarstva vjera dostavljena.
- Nalazeći da ima osnova da razmišljamo o tome da li naši propisi ograničavaju ili otežavaju ostvarivanje prava garantovanih ustavom, prava koja se tiču uživanja vjerskih sloboda, pokrenuo sam postupak na sopstvenu inicijativu u kome ću razmotriti da li ima mjesta poboljšanju tog zakona - kazao je Janković.
On je istakao da će razgovarati sa stručnjacima, međunarodnim ekspertima i zainteresovanim stranama, od kojih je jedna, pored drugih brojnih vjerskih zajednica, i CPC.
- Za zaštitnika ljudskih prava ovo je problem, s jedne strane, korektnosti rada Uprave, a s druge strane ostvarenja konkretnih vjerskih prava - kazao je Janković.
On je ranije za "Vijesti" kazao da "postoji osnov za sumnju da je zvaničan stav Ministarstva vjera Srbije povodom odbijanja upisa CPC u Registar u suprotnosti sa principom odvojenosti crkve i države".
Zvanično objašnjenje odluke srpskog resornog ministarstva da "pošto u poretku pravoslavnih crkava nema CPC kao dijela koji čini kanonsko jedinstvo sa ostalim crkvama, ni država ne može da je tretira nikako drugačije nego kao građansku organizaciju", Janković je ocijenio kao stav za koji tek treba utvrditi "da li je u skladu sa zakonom".
- Da li je prekršen princip odvojenosti crkve i države sa takvim praktičnim stavom Ministarstva vjera tek treba da se utvrdi - kazao je Janković.
Da li srpski zakon koji reguliše pitanje registracije crkava u potpunosti u saglasnosti sa ustavnim odredbama pitanje je koje se odavno postavlja u srpskoj javnosti, jer su nezadovoljstvo na rješenje o odbijanju registracije pokazale ranije brojne druge vjerske organizacije.
STEVOVIĆ: ČEKAĆEMO JOŠ DVA DANA
Povjerenik CPC za Srbiju Nenad Stevović kazao je juče "Vijestima" da očekuje da se država Crna Gora i državni organi aktivno uključe u zaštitu prava crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji.
- Ako nakon 20. januara predsjednik i premijer Srbije ne preinače odluku ministra vjera Radomira Naumova, poslaćemo zvaničan zahtjev državnim organima Crne Gore da se uključe u ovaj proces - poručio je Stevović.

Tanja Pavićević
23. 01 .2008.
PREDSJEDNIK CRNE GORE, g-din Filip Vujanović
PREDSJEDNIK SKUPŠTINE CRNE GORE, g-din Ranko Krivokapić
PREDSJEDNIK VLADE CRNE GORE, g-din Željko Šturanović
MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA CRNE GORE, g-din Milan Roćen

Poštovani gospodine Predsjedniče,
Siguran sam da ste već obaviješteni da su Ministarstvo vjera i Vlada Republike Srbije uveli mjere otvorene diskriminacije protiv predstavnika crnogorske nacionalne zajednice i Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji.
Mjerodavni organ Vlade Republike Srbije odbio je registraciju Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji i time za naš narod ukinuo ustavom zagarantovano pravo slobode vjeroispovesti i pravo na ravnopravnost. Ovaj gest Vlade Srbije smatramo prvim korakom države u procesu ukidanja crnogorskog identiteta i postojanja crnogorskog naroda u Srbiji.
Želim da Vas obavijestim da do 22 januara 2008 godine nijesmo dobili nikakav odgovor na naše pismo koje smo uputili Predsjedniku Srbije i Predsjedniku Vlade R. Srbije u kojem smo ih jasno upozorili na kršenje naših vjerskih prava koja su zagrantovana međunarodnim dokumentima i ustavom Srbije. U tom pismu smo jasno tražili hitnu intervenciju radi poništenja ovog diskriminatornog akta Ministarstva vjera.
Ovim putem želim da Vas obavijestim i da smo podnijeli tužbu Vrhovnom sudu Srbije protiv Ministarstva vjera Srbije radi pokretanja upravnog spora za poništaj rješenja broj:
080 – 00 – 45/2007 - 01 od 22.11.2007. godine kojim je odbijen zahtjev za upis „Eparhije Crnogorske pravoslavne crkve za Republiku Srbiju“ u Registar crkava i vjerskih zajednica u Srbiji.
Nakon što je država Srbija uzela nas kao metu, ovim putem Vas, u ime vjernika CPC i predstavnika crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji, pozivam da se zauzmete za zaštitu naših prava koja su ugrožena odlukama legitimnih organa države Srbije.
Mi očekujemo da će predstavnici naše matične države u bilateralnim kontaktima na najvišem nivou što hitnije zahtijevati da organi države Srbije prekinu sa kršenjem prava crnogorskog naroda u Srbiji i da će poštovati integritet i dostojanstvo svojih građana, ali i duhovnih ustanova sa sjedištem u Crnoj Gori kao što je Crnogorska pravoslavna crkva.
Sigurni smo da hitna reakcija Crne Gore na poziv njenih iseljenika u Srbiji neće izostati, imajući u vidu da su najviši organi Crne Gore odmah dali garancije o zaštiti Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori na poziv Predsjednika Srbije Borisa Tadića u aprilu 2007 godine.
Takođe, ako ovaj bilateralni zahtjev Crne Gore ne urodi plodom, što je nažalost moguće, Crnogorci u Srbiji su sigurni da će država Crna Gora što hitnije pokrenuti ovo pitanje u komitetu ministara Savjeta Evrope, kod Komesara SE za ljudska prava g. Thomas Hammarberga, kod odgovarajućih organa Ujedinjenih Nacija, Komesara za ljudska prava UN Louise Arbour, kao i ispred ostalih regionalnih i međunarodnih organizacija koje su nadležne za pitanja ovako grube diskriminacije nacionalnih i vjerskih manjina po osnovu etničkog porijekla i vjerskog identiteta.

Intervju Nenada Stevovića, predsjednika Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš” i povjerenika CPC za Srbiju, datom Katoličkoj novinskoj agenturi – KNA iz Bona (Njemačka). Intervju vodio novinar Josef Bata.

KNA: Gospodine Stevoviću, Vi kao Crnogorac po etničkom opredjelenju i istovremeno kao građanin Republike Srbije, reprezentirate etničku zajednicu Crnogoraca preko Udruženja Crnogarca Srbije Krstaš. Osim toga ste kao povjernik Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) kontaktna osoba prema Vladi tj. prema Ministarstvu vjera Republike Srbije. Kako se moglo čuti i čitati poslednjih mjeseci u medijama Vaša trenutna najveća briga se tiče odbijanja registracije CPC u Srbiji. Možete li nam o tome nešto opširnije reći?
Stevović: Naš zahtjev je jednostavan. Crnogorska pravoslavna crkva, koja ima hiljade svojih vjernika u Srbiji i ne želi da funkcioniše u ilegali. Nama Ustav Srbije i međunarodna dokumenta o vjerskim slobodama daju za pravo da možemo da funckionišemo slobodno kao Crnogorska pravoslavna crkva, jedna istorijska crkva. Samim tim, kao i svaka druga crkva, podnijeli smo zahtjev za registraciju Ministarstvu vjera Srbije 31 oktobra 2007 godine.
Ministarstvo vjera Srbije je odbilo naš zahtjev tako što je saopštila – između ostalog - da je naša crkva na osnovu “stanovišta autonomnih propisa i poretka Pravoslavne crkve – građanska organizacija... i da eparhije Crnogorske pravoslavne crkve ne mogu kao takve da budu uključene u sistem crkava i vjerskih zajednica definisan članom 10 i 16 Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama”.
Odnosno, Ministarstvo nam je reklo da se naš zahtjev odbija zato što Srpska pravoslavna crkva smatra našu crkvu građanskom organizacijom “na osnovu autonomnih propisa i poretka” Srpske crkve. Po građanskom zakonodavstvu naš zahtjev je 100% legitiman, ali pošto je ministar uzeo kanonsko pravo Srpske crkve kao bazu za svoje odluke, naš zahtjev je odbijen. Problem je što ministar vjera pripada nacionalističkoj partiji premijera Vojsilava Koštunice, koji ne priznaje postojanje crnogoskog kulturnog i istorijskog nasleđa, ne priznaje postojanje crnogorskog jezika i vjere. Mnogi elementi tih struktura ne priznaju ni postojanje našeg naroda. Oni smatraju da su Crnogorci Srbi po identitetu, i registrovanje Crnogorske pravoslavne crkve bi srušilo taj njihov svijet fantazije.
KNA: Nakon što je Ministarstvo vjera Republike Srbije sa rješenjem od 22.11.2007 br. 080-00-45/2007-01 odbilo da registruje CPC u Srbiji Vi ste izrazili svoje nezadovoljstvo ne samo preko masmedija, već ste se osobno obratili predsjedniku i premijeru RS, a zatim i Vladi Republike Crne Gore. Ima li kakvih reakcija na vaša pisma, pismeno ili preko kojih razgovora?
Stevović: Da budemo precizni. Reakcije na naše pismo predsjedniku i premijeru Srbije ima, od njih samih. Njihova reakcija je da otvoreno ignorišu naš apel za pomoć. Vjernici Crnogorske pravoslavne crkve, građani Srbije, su uputili pismo svom predsjedniku Borisu Tadiću i svom premijeru Vojislavu Koštunici, najvišim funkcionerima u Srbiji, obaveštavajući ih o protiv-ustavnoj zabrani naše crkve od strane Ministra vjera Radomira Naumova. Odgovor nam je bio vrlo jasan i vrlo glasan. Ignorisanje. Mi, kao vjernici Crnogorske pravoslavne crkve i građani Srbije ih ne interesujemo. To je vrlo jasan odgovor. Ali to je i odgovor koji će imati svoje političke posljedice po državu Srbiju.
Mi smo nakon toga što je istekao rok za odgovor funckionera u Srbiji, obavijestili našu matičnu državu Crnu Goru, o progananju kojem smo izloženi od strane državnih organa Srbije. Zamolili smo organe Crne Gore da ovo pitanje prvo pokrenu u bilateralnim razgovorima sa državnim organima Srbije, a posle, ako to ne urodi plodom, da pitanje internacionalizuju u najvećoj mogućoj mjeri. Pošto je Srbija vrlo neraspoložena prema Crnoj Gori od njenog proglašavanja nezavisnosti u junu 2006 godine, a i u zadnja dva mjeseca je bila predsjednička izborna kampanja u Srbiji, očekujemo da će prvi bilateralni kontakti po tom pitanju nastupiti u narednim nedjeljama i mjesecima.
KNA: Bilo je najavljeno, da će biti podnijeta pritužba protiv rješenja Minstarstva vjera RS, a osim toga ste vodili razgovore u vezi toga sa ombudsmanom, zaštitnikom građana u Srbiji, Sašom Jankovićem. Kako stoje stvari u vezi tih inicijativa?
Stevović: Crnogorska pravoslavna crkva je odlučila da spriječi kršenje ustavnog poredka od strane nacionalističke Vlade premijera Koštunice. Ne prihvatamo da Crnogorci u Srbiji, vjernici Crnogorske pravoslavne crkve, žive u jedinom državno organizovanom getu u Evropi samo zato što ne želimo da se povinujemo željama srpskog premijera da kažemo da je Crna Gora srpska zemlja, da su naši vjernici ustvari vjernici njihove crkve, da je naš jezik njihov.
Kao povjerenik Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji opunomoćio sam, 17 januara, srpski Komitet pravnika za ljudska prava, koji će od sada zastupati interese CPC u Srbiji. Takođe, predao sam i pritužbu ombudsmanu, zaštitniku ljudskih prava Saši Jankoviću na rješenje srpskog Ministarstva vjera kojim se odbija upisivanje CPC u Registar crkava i vjerskih zajednica.
Komitet pravnika za ljudska prava i njen predjsednik Biljana Kovačević – Vučo, su već javno saopštili da se radi se o klasičnom diskriminatorskom aktu državnih organa Srbije i besmislenom obrazloženju. Gospođa Kovacević je u intervjuu za dnevnik Vijesti rekla da će rješenje Ministarstva vjera morati da se poništi u upravnom sporu ukoliko se bude poštovao zakon. A upravni spor je već pokrenut, jer je praktično prekršen princip odvojenosti države od crkve.
KNA: Mirko Krlić, savjetnik medija u Ministarstvu vjera RS objašnjavao je svojevremeno da iako je zatjev CPC za registraciju odbijena, djelovanje CPC na području Srbije nije zabranjena. Recite molim Vas šta može i smije danas CPC u Srbiji i u čemu je važnost registracije CPC u Srbiji?
Stevović: Sve crkve i vjerske zajednice u Srbiji po zakonu trebaju da se registruju da bi dobile status pravnog lica, da bi mogle da funkcionišu legalno, da bi mogle otvoriti račun u banci, da plaćaju porez, da bi mogle bez problema graditi svoje vjerske objekte, da bi mogle zaposliti svoje svještenike, da prikupljaju novac za vjerske potrebe, da budu vlasnici svoje pokretne i nepokretne imovine, i da imaju ravnopravan status sa ostalim crkvama. Kao što vidite iz svega navedenog, crkve nema bez registracije, jer je njeno funckionisanje ovom zabranom u svim oblastima praktično onemogućeno.
To je kao da država kaže jednom svom građaninu, ti si ravnopravan sa drugima, samo nemaš pravo da imaš ime i prezime, nemaš pravo na lična dokumnta, nemaš pravo da otvoriš račun u banci, nemaš pravo da glasaš, nemas pravo da budeš vlasnik kuće, nemaš pravo da se zaposliš. Ali, nije ti zabranjeno da dišeš.
Mi danas dišemo, ali moraću da razočaram Ministarstvo vjera nijesmo blizu poslednjeg daha. Crnogorska pravoslavna crkva diše punim plućima jer ćemo spriječiti da se u 21 vijeku proganja jedna hrišćanska crkva. Ovaj progon vjernika Crnogorske pravoslavne crkve je nezabilježen za jednu zemlju koja pretenduje da bude demokratska.
KNA: Nakon pregleda Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama u RS od 20.04.2006, Ustava RS od 30.09.2006 i protumačenja nekih pravnih stručnjaka i sociologa religije stiče se dojam, ne samo da se ovdje radilo o jednom političkom rješenju ministarstva vjera RS, već i da je za ministarstvo vjera RS jedino mjerodavni odluke i stavovi Srpske Pravoslavne Crkve (SPC). Kako Vi mislite o tome?
Stevović: Potpuno ste u pravu. Ne samo da je mišljenje Srpske pravoslavne crkve uzeto kao vrhovno, već se stavlja čak iznad Ustava i zakona. U rješenju Ministarstva se odbija naš zahtjev na osnovu nekih autonomnih pravila Pravoslavne crkve, a ne na osnovu zakona. Ali ne odbija se na osnovu autonomnih pravila naše crkve, već druge crkve – Srpske. Ali se ona tu ne imenuje imenom “Srpska”, da bi se prikrila činjenica da ona diriguje iza scene.
To je veoma opasno jer ugrožava sve ostale crkve i vjerske zajednice u Srbiji. Srbija je uspostavila dominaciju jedne, svoje nacionalne crkve, koja naređuje ministrima šta smiju a šta ne smiju da rade. To je sve nauštrb vjernika ostalih crkava koji se nalaze u podređenom položaju. A Ustav garantuje slobodu vjeroispovesti, bez potrebe da se traži dozvola od Srpske crkve kao vrhovnog autoriteta, koja se ovde prikriva iza mišljenja ministra, ali ustvari diriguje cijelu ovu dramu.
KNA: Možete li opisati sadašnju strukturu CPC u Srbiji, imate li neke statističke podatke što se tiče crnogorske etničke zajednice u Srbiji, broj vjernika, parohija, sveštenih lica itd.?
Stevović: Etnička zajednica Crnogoraca u Srbiji je izložena galopirajuoj asimilaciji. Po zvaničnom popisu iz 1991 godine u Srbiji je živjelo 118.000 Crnogoraca. Po popisu iz 2002 godine ima nas 69.000. Za 11 godina je “nestalo” 49.000 Crnogoraca iz Srbije. Nesrećna odluka ministra vjera Radomira Naumova, (koji je u predhodnom mandatu bio ministar rudarstva) dio je strategije kojoj je krajnji cilj potpuna asimilacija crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji. Ako nijesu ateisti, svi članovi naše etničke zajednice u Srbiji su vjernici Crnogorske pravoslavne crkve.
Četvrtog jula, na dan svetog Ivana Crnojevića, crnogorskog svetitelja, kojeg kao svojeg zaštitnika slave Crnogorci u Srbiji u Lovćencu će biti osveštani temelji hrama Crnogorske pravoslavne crkve. Važno je napomenuti da će hram biti izgrađen na zemljištu koje je za tu namjeru dobijeno od opštine Mali Iđoš bez naknade i to za period od 200 godina. Opština Mali Iđoš je jedina opština u Srbiji koja Crnogorsku pravoslavnu crkvu priznaje kao istorijsku crkvu i koja je iz svojeg budžeta finansira kao i ostale istorijske crkve koje djeluju na njenoj teritoriji. Za sada za potrebe vjernika u Srbiji svještenstvo CPC dolazi iz Crne Gore. Dolazi redovno, uvijek za vrijeme velikih vjerskih praznika ali i po potrebi i pozivu. Sa početkom izgradnje hrama očekujemo i stalni boravak i redovnu službu svještenstva naše crkve.
KNA: Kakav je pravni položaj CPC u Crnoj Gori i kako se tamo obavlja registracija Crkava i vjerskih zajednica? Kako stoji tamo situacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom?
Stevović: Pravni položaj CPC u Crnoj Gori ima dvije važne komponente. Prva je da je to potpuno ravnopravna crkva koja je zvanično registrovana po zakonu i sada funckioniše kao i sve druge crkve u našoj matici.
Druga komponenta je pitanje istorijske nepravde koja CPC pokušava da ispravi. Nakon nasilne aneksije Crne Gore Srbiji u 1918. godine, regent Aleksandar je 1920 godine donio odluku da se CPC utopi u SPC i da se njena kompletna imovina preuzme. Danas je sva istorijska imovina CPC u rukama SPC, od sjevera do juga, od istoka do zapada. Ta politička odluka dinastije iz Beograda je veliki problem koji treba da se razriješi u skoroj budućnosti. No, Srpska pravoslavna crkva potpuno slobodno djeluje u Crnoj Gori i bez ikakvog sputavanja od strane države Crne Gore.
Toliko im je dobar položaj, da mi u CPC samo tražimo da u Srbiji dobijemo isti status kao što Srpska crkva ima u Crnoj Gori.
KNA: Imate li podatke o (pravoslavnim) Crnogorcima u bivšim jugoslovenskim republikama i ima li tamo kakvih problema s registracijom?
Stevović: Crnogorska pravoslavna crkva nigdje u svijetu, pa samim tim ni u bivšim jugoslovenskim republikama, nije zabranjena. U svijetu ona nabolje funkcioniše u državama gdje je i naša nacionalna zajednica brojna i gdje je dobro organizovana. Ona je uredno registrovana, ima svoje svještenstvo i legalno funkcioniše u Argentini, SAD, Australiji, Kanadi, Rusiji, Austriji… .Sto se tiče bivših jugoslovenskih republika, crnogorska dijaspora je najbolje organizovana u Hrvatskoj. Tamo je uredno registrovana Crnogorska pravoslavna crkva i funkcioniše bez problema.
KNA: Na kraju, na čemu bi još skrenuli pažnju našim čitaocima?
Stevović: Ono na što bih želio da skrenem pažnju Vašim čitaocima jeste da smo mi hrišćanska crkva, stara autohtona crkva koja je vjekovima bila stožer crnogorskog naroda, čak i osnivač crnogorske države. To je crkva koja je bila vjekovima u borbi za očuvanje hrišćanstva u Evropi, i saveznik ostalih hrišćanskih crkava. Vjernici naše crkve su se pet vjekova borili za opstanak hrišćanstva na Balkanu u jedinoj zemlji koja nije potpala pod okupaciju Otomanske imperije. Zašto to kažem? Zato što je nažalost danas 21 vijek, a do sada nijesmo dobili podršku naše hrišćanske braće u borbi protiv otvorene diskriminacije koju Srpska Vlada sprovodi protiv jedne hrišćanske crkve – Crnogorske pravoslavne crkve.

Josef Bata, KNA Bonn, februar 2008.
18. 02. 2008.
Urednika časopisa „Oganj“, đakona Žarka L. Đurovića, Mitropolit Mihailo rukopoložio u čin svještenika
DOLAZI VRIJEME CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Crnogorska pravoslavna crkva, stoljećima vodeća duhovna institucija crnogorskoga naroda, odoljela je svim iskušenjima, progonima i pogromima, potiranjima i zatiranjima. Progonjena je i osuđena na nestajanje samo zato što su svi njeni protivnici znali da je ona graditelj i čuvar crnogorskoga naroda, države i nacije, stub crnogorskoga narodnog identiteta, srž njegove kulture i postojanja. Njen doprinos izgradnji crnogorske države i očuvanju nacionalnoga identiteta bio je nemjerljiv tokom niza stoljeća. U dugom istorijskom periodu ona je u narodu izgrađivala i razvijala osjećanje etničke bliskosti i pripadnosti istom nacionalnom kolektivu koji ima svetu dužnost da odbrani sopstvenu državu i slobodu i sačuva od razura državni, nacionalni, etnički i kulturni identitet crnogorskoga naroda. Poguban je bio za Crnogorce oni istorijski period koji su proživjeli bez autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve. Bez nje su bili izgubili duhovnu vezu sa svojim korijenom, autentičnom kulturom, istorijom, tradicijom, vjerom i ljudskijem dostojanstvom. Nakon nasilnoga ukidanja Crnogorske pravoslavne crkve 1920. godine i njenoga utapanja u srpski državni, nacionalni i duhovni projekat, Crnogorci su priješli dugački put otuđenja, gubljenja vlastitoga identiteta, nestajanja, asimilacije i samožrtvovanja za „neke više ideološko-političke ciljeve“.
Da bi se vrnuli svojim duhovnim izvorima, Crnogorci su početkom devedesetih godina prošloga vijeka obnovili Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Svojim djelovanjem u ime Isusa Hrista ona je pokrenula Crnogorce da se bez nasilja brane od duhovne propasti. Velikim zalaganjem prvosvještenika, svještenstva i vjernika uspjela je da utvrdi istinsku hrišćansku vjeru koja je u osobitim političkim prilikama duhovno i moralno snažila Crnogorce radi očuvanja narodnoga jedinstva, mira, sloge i ljubavi.
Zbog svoje plemenite hrišćanske i slobodarske uloge u crnogorskome društvu stekla je veliki ugled i uticaj na crnogorski narod. U novim istorijskim procesima ona je dala veliki doprinos obnovi državnog, duhovnog i nacionalnog bića crnogorskog. Pri tome je ispoljavala istinski hrišćanski odnos i poštovanje prema svim crnogorskim vrijednostima. Uz izvorno hrišćanstvo afirmisala je crnogorsko nacionalno ime, autohtonu crnogorsku kulturu, jezik i istoriju, podupirala temelje crnogorske države, jezikom ljubavi i uvažavanja iskazivala svoj stav prema drugim narodima i vjeroispovijestima njegujući tako skladne višenacionalne i multikonfesionalne odnose na svojem državnom prostoru.
U suverenoj državi Crnoj Gori Crnogorska pravoslavna crkva nastavlja da vrši hrišćansku misiju štiteći vjersko pravo većinskog konstitutivnog naroda kao njegova jedina duhovna religijska institucija. Svoju misiju ona temelji na istinskijem hrišćanskim načelima da su svi narodi i svi građani jednaki pred Bogom i pred ljudskim zakonima, te svakome, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili vjersko ubjeđenje, treba obezbijediti neotuđiva prava koja mu pripadaju. Svako uskraćivanje bilo kojeg prava, pa i vjerskog, značilo bi da se jednom narodu ne priznaje ravnopravnost i jednakost sa drugim. Prava hrišćanska crkva ne smije zatvarati oči pred pokušajima uspostavljanja vjerske ili nacionalne dominacije i diskriminacije. Crnogorska pravoslavna crkva jasno i javno iznosi svoje stavove o temeljnijem pitanjima, pravima i interesima crnogorskoga i drugijeh naroda na teritoriji države Crne Gore. Za pripadnike crnogorskoga naroda traži ista prava koja su ustavno i stvarno obezbijeđena svim drugujem narodima i nacionalnim manjinama. Sada smišljeno i planski radi na učvršćenju istinske religioznosti. Pod časni krst okuplja na desetine hiljada crnogorskih pravoslavnijeh vjernika u matici i dijaspori. Sposobna za nove izazove, nastavlja sa praksom povezivanja ljudi međusobno i sa Bogom. Stoga nastavlja sa školovanjem i usavršavanjem svog klira. U utornik, 12. februara 2008. godine povodom velikoga crkvenog praznika Tri Jerarha Njegovo blaženstvo Arhiepiskop Cetinjski i Mitropolit Crnogorski gospodin Mihailo sa svještenstvom Crnogorske pravoslavne crkve služio je Svetu Arhijerejsku Liturđiju u crkvi Svetoga Jovana Krstitelja u Bajicama. Na Liturđiji, u prisustvu vjernika, Mitropolit Mihailo je rukopoložio đakona Žarka L. Đurovića u čin svještenika.
I ovijem činom Crnogorska pravoslavna crkva pokazala je svoju snagu kao zajednica vjere i nade, kao klica Božjega Carstva svetosti i milosti, pravednosti, ljubavi i mira.
29.02 – 02.03. 2008.
Predsjednik „Krstaš“-a Nenad Stevović, boravio u trodnevnu radnu posjetu Beču na poziv Austrijsko crnogorskog društva „Montenegro“.

Predsjednik „Krstaš“-a Nenad Stevović, boravio u trodnevnu radnu posjetu Beču na poziv Austrijsko crnogorskog društva „Montenegro“.
Ambasador Crne Gore u Austriji primio predsjednika “Krstaš”-a
Drugog dana boravka u Beču predsjednika “Krstaš”-a, Nenada Stevovića, zvanično je primio
Ambassador Crne Gore u Austriji,Vesko Garčević.
Tema razgovora je bila položaj crnogorske zajednice u Austriji,kao i način i oblici pomoći koju ambasada pruža našim iseljenicima.
Stevović je ambasadora Garčevića upoznao o dosadašnjim i budućim aktivnostima “Krstaš”-a čiji je cilj unapređenje organizovanja crnogorske dijaspore u Austriji i Zapadnoj Evropi.
U Beču se sastali Egzarh CPC za Srednju i Zapadnu Evropu i povjerenik CPC za Srbiju
Episkop Simeon, Egzarh Crnogorske pravoslavne crkve za Zapadnu i Srednju Evropu, sa sjedištem u Beču, primio je Nenada Stevovića, povjerenika CPC za Srbiju.
Glavna tema višečasovnog razgovora je bila aktuelna situacija u Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi i način etabliranja CPC u 22 zemlje Zapadne i Srednje Evrope koje su pod jurisdikcijom Egzarha Simeona.
„Crna Gora na lijepom plavom Dunavu“
U sklopu posjete Beču, Stevović je prisustvovao, u poznatoj Bečkoj palati Ešenbah, kulturno umjetničkoj manifestaciji „Crna Gora na lijepom plavom Dunavu“ i koncertu crnogorskog ženskog ansambla „Veselice“.
Tom prilikom predsjednik „Krstaš“-a je predsjedniku Austrijsko crnogorskom gruštva „Montenegro“ Manfredu Vurmu, uručio Plaketu Krstaša kao najveće priznanje te organizacije.
Na ovoj izuzetno posjećenoj manifestaciji su pored brojnih gostiju iz kulturnog i javnog života Austrije i diplomatskog kora, prisustvovali i prof.dr. Milan Vukčević, direktor Centra za iseljenike, Ambasador Vesko Garčević i Episkop CPC Simeon.

SLIKE>>>

12. 03. 2008. - Poklon biblioteka
U Pogorici, u prostorijama Centra za iseljenike, stručni saradnik Centra Elvira Bekteši uručila je predsjedniku „Krstaš“-a, Nenadu Stevoviću, poklon biblioteku za Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“. Biblioteka se sastoji od 61 knjige. Komplet od 31 knjige je poklon Centra za iseljenike, a komplet od 30 knjiga je darovalo Ministarstvo prosvjete.
Zahvaljujemo se Centru za iseljenike na izuzetno vrijednom poklonu.
04. juli 2008. - Slava Krstaša, Sveti Pravedni Ivan Crnojević

Centralna proslava Slave Svjetske unije etničkih Crnogoraca „Krstaš“, Sveti Prevedni Ivan Crnojević održana je u Lovćencu.
Pored Crnogoraca iz Vojvodine, Srbije i Crne Gore, proslavi su prisustvovali i Crnogorci iz Hrvatske, Mađarske i Austrije.
Tom prilikom, Mitropolit Mihailo, u pratnji Episkopa Simeona i svještenstva Crnogorske pravoslavne crkve, osvještao je kamen temeljac za hram posvećen Svetom Pravednom Ivanu Crnojeviću.
Kamen temeljac su postavili, Mitropolit Mihailo, Gradonačelnik Cetinja Milovan Janković i predsjednik Skupštine opštine Mali Iđoš, Pal Karolj, a projekat hrama i povelju postavio je pored kamena temeljca, predsjednik Krstaša Nenad Stevović.
U kulturno umjetničkom programu nastupili su. KUD „Etnopedija“ iz Novog Sada, Milena Vukotić i narodni guslari Žarko Martinović i Raco Seratlić.

SLIKE>>>

Septembar 2008. godine

www.grbalj.org Ova aktuelizacija sajta www.grbalj.org stavlja pod lupu nekritički mitološki pristup nosioca srpske ideje u Grblju prema raškoj dinastiji Nemanjića. Kada bi nekome od njih, zadnjih 20 godina njihanih u krilu Amfilohijevih svještenika, pokupljenih sa svih izgubljenih srpskih teritorija u Bosni i Hrvatskoj, rekao da je jedan Grbljanin tri puta pokušavao da ubije srpskog cara Dušana silnoga, zapjenio bi od bijesa. Što da se radi, priča o tom Grbljaninu je grbaljska tradicija i mogu, gore pomenuti svještenici i njihovi pomagači u našim grbaljskim crkvama ako žele, na svakom zidu slikati svetorodne Nemanjiće, a ovo promijenit ne mogu. Naši stari su ovu tradiciju njegovali i prenosili sa koljena na koljeno 650 godina i to ćemo nastaviti, mi Grbljani, koji ne patimo od zaboravnosti.
Njegoš, u čije se srpstvo tako rado kunu, je odlično znao ko su bili Nemanjići crnogorskom narodu pa time i Grbljanima, pa kaže jedko Simi Milutinoviću Sarajliji jednom prilikom:
»A DA ČOČE, BOŽIJA TI VJERA, ZNAM JA TU VESELU SRBADIJU, NO KUD SU JOJ TI SINOVI JUNACI BILI, DOK JOJ NIJE BOG DA KARAĐORĐA? TA VI SVI TAMO FASTATE JEDNOGA NJEGA JUNAŠTVOM; A KAD VI BOG NJEGA UZE IZMEĐU VAS, A VI SVI SUNOVRAT U TURSKI JARAM OPET! NO KRŠNA I SIROMAŠNA CRNA GORA NE HAJE NI ZA NEMANJE NI ZA MURATE NI ZA BUNAPARTE; ONI SVI BIŠE I PREMINUŠE, I MAČ SVOJ O CRNOGORCE ĐEKOJI OPITAŠE, PA NESTAŠE, A CRNA GORA OSTADE DOVIJEKA I STRAŠNOGA SUDA, U SVOJOJ VOLJI I SLOBODI; A TO TI JE U SLAVI«.
(“Golubica” za 1843/44,5, 18-22)
Novo na grbalj.org-u: U rubrici „Grbaljske aktuelnosti“ čitajte između ostalih i vijesti o uspjelim izlozbama dvoje umjetnika sa grbaljskim korjenima, vajarke Danijele Mrsulje i slikara Petra Picana. U rubrici „Religija i kulturno blago Grblja“ pročitajte tekst Aleksandra Čilikova o manastiru Podlastva preuzetog sa montenegrina.net-a. U rubrici „Geografija i stanovništvo Grblja“ i u njenoj podrubrici „Narodna tradicija i običaji“ pročitajte tri teksta koji govore o otporu Grbljana tuđoj dinastiji Nemanjića i što su o njima nekada mislili i govorili Njegoš i stari Grbljani.
Dobili smo nagovještaj da će se našim aktivnostima pozabaviti i istorijski Institut SANU u Beogradu, jer postajemo ozbiljna smetnja njihovim već godinama tekućim projektima sa SPC, na odnarodjavanju Crnogoraca u Grblju i Boki. Zahvaljujemo se na komplimentu. To nam je potvrda da smo na pravom putu. Dr. Nenad

Popovic, Framkfurt, Njemačka
24. - 26. 10. 2008. - „SUSRET PRIJATELJA”
U organizaciji opštine Mali Iđoš, Društva novinara Cetinja i Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš” oržana je u Lovćencu manifestacija "Susret prijatelja".
Tom prilikom, predstavnik prijestonice Cetinje Petar Radoman i predsjednik Društva novinara Cetinja Nikola Vujanović u pratnji predsjednika “Krstaš”-a Nenada Stevovića uručili su poklon pakete knjiga "Pobjede", Arhiva Crne Gore i crnogorskih autora osnovnim školama u Malom Iđošu, Lovćencu i Feketiću.
Delegacija sa Cetinja je vodila razgovor u lokalnoj upravi sa predsjednikom Skupštine opštine Mali Iđoš Pal Karoljom i načelnikom uprave Danilom Dabovićem. Zajednički je zaključeno da su ovakvi događaji od izuzetnog značaja i izražena je želja da se započeta saradnja proširi na škole i druge institucije.
U sklopu manifestacije održano je književno veče, gdje je predstavljeno stvaralaštvo pjesnikinje Slavke Daković i publiciste Đorđija Mirkovića.
U izložbenom prostoru biblioteke u Lovćencu otvorena je izložba karikatura svjetski poznatrog crnogorskog karikaturiste Luke Lagatora.
Završnica manifestacije je bila u klubu “Krstaš” gdje je održana promocija zdrave hrane i pića iz cetinjskog kraja sa degustacijom.
02.11.2008. - Beograd,
VLADA REPUBLIKE SRBIJE, Predsjednik Vlade, g-din Mirko Cvetković

 
Poštovani gospodine Predsjedniče Vlade,
U ime građana Srbije, pripadnika crnogorskog i makedonskog naroda, pozivamo Vas da što hitnije ukinete odluke Vlade Srbije kojima je uskraćeno gostoprimstvo države Srbije Ambasadorima Crne Gore i Makedonije u Beogradu.
Ova odluka Vlade Srbije nije donijela nikakve koristi našoj državi, kao ni našim maticama, i kao takva ne može imati ništa drugo sem štetnih posljedica za prijateljske veze između srpskog naroda i naših naroda.
Uskraćivanje gostoprimstva Ambasadorima Crne Gore i Makedonije nije donijelo nikakve koristi državi Srbiji, što je najjasniji znak da je došlo vrijeme da se ova mjera ukine i da se intenziviraju diplomatski, politički i ostali odnosi između Srbije, Crne Gore i Makedonije.
Svojom odlukom, Vlada Srbije dovela je u neravnopravan položaj i svoje građane, etničke Crnogorce i etničke Makedonce u Srbiji, koji žele punu ravnopravnost sa ostalim nacionalnim zajednicama koje imaju prisustvo Ambasadora iz svojih matičnih zemalja u Beogradu.
Stoga predlažemo da Vi, u svojstvu Premijera Srbije, najveće od ove tri zemlje, odmah inicirate održavanje trilateralnog sastanka sa Premijerima Crne Gore i Makedonije - još ove godine - radi poboljšavanja odnosa i unapređenja političke i ekonomske saradnje ove tri nezavisne zemlje koje su upućene na regionalnu saradnju.
Sigurni smo da Vlada i građani Srbije ne mogu imati štete od ovakve inicijative.

Sa poštovanjem,
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“
Predsjednik, Nenad Stevović
+381 63504931
Makedonska zajednica u Srbiji
Predsjednik, Gojko Ilijevski
+381 643639811
ovembar 2008. - WWW.GRBALJ.ORG
9-tog novembra ove godine došlo je do tektonskih pomijeranja tla u Grblju sa posljedičnim katastrofalnim zemljotresom. Bogu hvala, nije bio seizmičke, već samo izborne prirode. Naime desilo se ono što mnogi nijesu tako brzo očekivali. Nakon 11 godina, DPS CG je pojedinačni pobjednik na izborima u Grblju sa 31,8%, druga je do sada neprikosnovena Srpska lista sa 29,4%, treći SNP28,1%, zatim NS sa 5,3%, SDP sa 2,1%, PZP sa1,1%, LP sa 0,5%, HGI sa 0,2%. Pomenuti „zemljotres“ nije rušilački već upravo suprotno, restaurira polako ali sigurno crnogorsku nacionalnu svijest u Grblju, skoro u potpunosti srušenu naletom srpskog nacionalizma krajem osamdesetih godina prošlog vijeka. Odnos procrnogorskih i prosrpskih partija je trenutno ca.36,5% prema 63,5%, što ako znamo da je na referendumu odnos navodno bio ca. 20% prema 80%, znači da je srpska ideja ovim zemljotresom izubila ca. 17% tla pod nogama. Sa nestrpljenjem čekamo republičke izbore 2009, a još nestrpljivije novi popis stanovništva u Grblju.
Dr. Nenad Popović
novo na grbalj.org-u:
U rubrici „Grbaljske aktuelnosti“ čitajte komentar izbora u Kotoru sa akcentom na Grbalj, Krimovčanina Svetozara Marovića.
U rubrici „Religija i kulturno blago Grblja“ pročitajte tekst Jovana Martinovića o arheološkim nalazištima Velja i Mala Gruda u Grblju.
14. 11. 2008. - Prijem u Ambasadi Kraljevine Belgije
Njena Ekselencija g-đa Denise De Hauwere, Ambasador Kraljevine Belgije u Beogradu, povodom belgijskog nacionalnog praznika, organizovala je prijem u petak 14. novembra 2008 u zgradi Ambasade u Krunskoj 18.
Pored velikog broja ličnosti iz javnog, političkog, privrednog i kulturnog života Beograda i Srbije, prijemu je prisustvovao i predsjednik „Krstaš“-a i CP, Nenad Stevović.

Nanad Stevović i Denise De Hauwere, Ambasador Kraljevine Belgije u Beogradu
20. 11. 2008. - Predsjednik Skupštine AP Vojvodine primio delegaciju Crnogorske partije
U četvrtak, 20.11.2008. predsjednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Šandor Egereši primio je delegaciju Crnogorske partije.
Crnogorska Partija je na ovom sastanku zvanično obavijestila Predsjednika Skupštine AP Vojvodine da etnički Crnogorci i crnogorski narod u Vojvodini žele da imaju svoje predstavnike u novoj Skupštini Vojvodine da bi na autentičan način reprezentovali interese crnogorskog naroda koji broji 35,513 građana i građanki u Vojvodini, što predstavlja 1.75% populacije Vojvodine. Posle Mađara, Slovaka, i Hrvata – Crnogorci su najveća manjina u Vojvodini, koja ima svoju matičnu državu u inostranstvu. Realno je očekivati da će procenat etničkih Crnogoraca još značajno porasti na sljedećem popisu kada se očekuje značajno smanjenje broja od 49,881 deklarisanih Jugoslovena. Mnogi etnički Crnogorci u Vojvodini su u svom identitetu podjednako vidjeli Jugoslovenski identitet. Ovo je spomenuto da bi se naglasilo da su Crnogorci u Vojvodini nacija koja će uvijek biti prisutna u istoj ili većoj mjeri.
Zahtjev za reprezentativnost je bio konkretan i Crnogorska partija očekuje da dobije zvaničan odgovor od Skupštine AP Vojvodine o tome na koje mjesto u organima AP Vojvodine se može ili mogu angažovati predstavnici crnogorskog naroda da bi se izbjegla situacija diskriminacije.
Predsjednik Egereši i predstavnici Crnogorske partije su postigli saglasnost i dogovorili buduću saradnju.
Predsjednik Egereši je naglasio da će se pronaći odgovarajuća forma preko koje će predstavnici crnogorske zajednice biti uključeni u ravnopravnu zastupljenost i istakao da svaka nacionalna zajednica treba da ima svoje mjesto u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Zajednički je zaključeno da Crnogorci u Vojvodini i Srbiji treba što hitnije, na osnovu novog zakona čije se usvajanje očekuje do Nove godine, da formiraju Nacionalni savjet. I po tom pitanju crnogorska zajednica u Vojvodini će imati podršku od predsjednika Egerešija.
U delegaciji Crnogorske partije su pored predsjednika Nenada Stevovića bili i potpredsjednik CP Miloš Paović i portparol CP Milena Vukotić.
Sastanku je prisustvovao i Pal Karolj predsjednik SO Mali Iđoš, opštine gdje vladajuću većinu čine Mađarska koalicija i Crnogorska partija.
09. 12. 2008. - „Krstaš“: OTVORENO PISMO
Dr. Bojan Pajtić, predsjednik Izvršnog Vijeća Autonomne Pokrajine Vojvodine
Dr. Tamaš Korherc, pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine
Udruženje Crnogoraca „Krstaš“, sa sjedištem u Lovćencu, poziva Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine kao i Predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine dr Bojan Pajtića da odmah ponište pokušaj neprihvatljive i otvorene diskriminacije crnogorskog naroda u Vojvodini koja je izvršena u tekstu Konkursa za dotacije organizacijama etničkih zajednica u AP Vojvodini za prvo tromesečje 2009. godine.
Ovaj konkurs koji je raspisan u novembru 2009. godine je uvrjedljiv i neprihvatljiv jer nameće Crnogorcima položaj „parija“ u Vojvodini, što nije bila proklamovana politika izvršne vlasti.
Konkurs je rezervisao konkretna finansijska sredstva za 15 etničkih zajednica u Vojvodini (Mađari, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Rusini, Romi, Bunjevci, Makedonci, Ukrajinci, Nemci, Slovenci, Bugari, Česi, Aškalije, Jevreji) i za grupu „ostali“. A samo tri etničke zajednice navedene u konkursu su veće od crnogorske zajednice.Zato, Crnogorci u Vojvodini kao četvrta najveća manjinska zajednica u Vojvodini (ne računajući Jugoslovene) sa 1.75% populacije (35,513 pripadnika), odbijaju ovaj direktni diskriminatorski akt Pokrajinskog sekretarijata.
Očekujemo da Pokrajinski sekretarijat organizuje novi konkurs za sufinansiranje redovne djelatnosti, projekata i organizovanje manifestacija, kao i nabavke opreme i investiciona ulaganja organizacija etničkih zajednica sa teritorije AP Vojvodine za prvo tromesečje 2009. godine. U ovom konkursu Crnogorska zajednica očekuje da budu direktno imenovana i da joj budu određena srazmerna sredstva kao i da se objave kriterijumi dodjele sredstava.
Zbog težine i ozbiljnosti ovog gesta vlasti, prinuđeni smo da obavijestimo Ambasadu Crne Gore u Beogradu i Vladu Crne Gore o ovom diskriminatorskom aktu, kao i predstavnike OEBSa, Savjeta Evrope i Evropske Komisije u Beogradu.
http://www.puma.vojvodina.sr.gov.yu/etext.php?ID_mat=697&PHPSESSID=vrlp73c0p0davtk4pmvuob8jc3
13. 12. 2008.
U Lovćencu, duhovnom centru crnogorske dijaspore, formiran Crkveni Odbor Crnogorske pravoslavne crkve
U dogovoru Udruženja Crnogoraca „Krstaš“, organizacije koja štiti i promoviše interese vjerujućih Crogoraca u Srbiji, i drugih Crnogoraca iz Lovćenca i bliže okoline, zajednički je određen spisak ljudi koji će sačinjavati Crkveni Odbor CPC Lovćenac.
Crkveni Odbor CPC Lovćenac čine:
- Dragan Martinović (Bajice)
- Predrag Borilović (Bajice)
- Dušan Drašković (Čevo)
- Vladimir Nikolić (Čevo)
- Duško Kaluđerović (Ćeklići)
- Nikola Muhadinović (Ćeklići)
- Milorad Vujošević (Bjelice)
- Milivoje Mudreša (Bokovo)
- Nikola Đurović (Lješanska Nahija)
- Nikola Banović (Ljubotinj)
- Vojislav Ražnjatović (Ceklin)
- Lazar Roganović (Pješivci)
- Aleksandar Vulević (Kuči)
- Miloš Glendža (Očinići)
- Milo Milojko (Grbalj)
- Savo Ivančević (Brajići)
- Danilo Jelić (Uskoci)
- Zoran Đurović (Crmnica)
- Željko Tanović (Cetinjanin)
- Rade Popović (Njeguši)
- Ivo Vučković (Njeguši)
- Boban Radonjić (Neguši)
- Ljubomir Perović (Cuce)
- Žarko Krivokapić (Cuce)
- Nenad Stevović (Cuce)
Crkveni Odbor CPC Lovćenac će predstavljati predsjednik Crkvenog Odbora koji se bira na period od dvije godine.
Imajući u vidu njihov dosadašnji angažman kao i to da bratstva Martinovići i Borilovići tradicionalno nalažu Badnjak na centralnoj manifestaciji nalaganja crnogorskog Badnjaka, koji se svakog Badnjeg Dana organizuje u Lovćencu, predstavnik Bajica će u naredne dvije godine biti predsjednik Crkvenog odbora.
Predsjednik Crkvenog Odbora CPC Lovćenac je Dragan Martinović, dipl. Inžinjer poljoprivrede iz Lovćenca, rođen 1.11.1984.
Dragan Martinović je član „Krstaš“-a od osnivanja i trenutno obavlja funkciju Savjetnika predsjednika opštine Mali Iđoš.
Decembar, 2008. - Piše: Nenad Stevović: Crnogorci u Srbiji
Dvije hiljade i osma godina je istorijska godina za crnogorsku etničku zajednicu u Srbiji. Istorijska je po tome koliko je puno urađeno, a i po tome koliko je nerazumijevanja ispoljeno, prije svega od manje grupe pripadnika naše sopstvene zajednice, prema procesu legitimnog konstitutisanja institucija crnogorskog naroda u Srbiji. Ovo je u potpunom kontrastu sa oduševljenjem za crnogorsku ideju koju smo sreli u Prokuplju, Nišu, Vrbasu, i mnogim drugim djelovima unutrašnjosti.
Rekao bih da postoje trenutno dvije političke filozofije u našem narodu u Srbiji. Jedna škola je da se glava drži što niže u Srbiji, a da se taj pristup u Crnoj Gori predstavi kao "mudro čekanje" i "poznavanje prilika u Srbiji".
Pristaše ovog pristupa skrivanja svega crnogorskog pod srpski tepih ustvari zastupaju tezu da ako se štite kulturni, istorijski, politički, jezički i vjerski interesi Crnogoraca u Srbiji to je "kvarenje odnosa sa Srbijom". Njihova teorija je da treba početi proces konstituisanja ili rađanja Crnogorske nacije u Srbiji tek kada dođe mig iz Beogradske administracije ili možda iz drugih centara, ali ti naši sunarodnici istovremeno su puni kritike za one koje se trude da što prije izdignu Crnogorski narod na isti politički nivo sa ostalim narodima u Srbiji. Politika aktivnog čekanja je u prevodu politika propasti i asimilacije našeg naroda u Srbiji.
Druga grupa, predvođena Crnogorskom Partijom i Udruženjem Crnogoraca Srbije "Krstaš", nema prečeg zadatka od zastupanja interesa našeg naroda u Srbiji. Crnogorska Partija artikujiše i štiti političke interese Crnogoraca u Srbiji, dok je rad "Krstaš"-a usresređen na kulturni i duhovni aspekt očuvanja crnogorskog identiteta. U 2009 godini očekujem da obezbijedimo i treću poziciju za djelovanje, a to je Nacionalni savjet. Koordiniranim djelovanjerm, iz tri pravca na različitim nivoima, imaćemo velike šanse da ostvarimo naše ciljeve. Molim Vas… mi smo građani Srbije, i samim tim sve što mi želimo je legitimno. Glas naroda, glas božiji. Nemamo mi šta da se pravdamo, ako su Crnogorci dobri kada treba platiti porez, za mene su dobri i kada žele svoja prava.
Mi i ne smatramo da žurimo sa inicijativama. Mi strahovito kasnimo. Mi ne smatramo da je prerano za Crnogorski jezik u Srbiji, za Crnogorsku Pravoslavnu Crkvu, za Crnogorsku Partiju, za Crnogorski narod u Srbiji. Skoro da je kasno za sve.
Ali, dokle god nas ima, nije kasno. Mi smo tu, mi živimo u Srbiji. Ako postoji neki problem naše nacionalne zajednice, to je upravo što se sve radi ovako sa pola entuzijazma, sa strahom da li će nas uzeti za ozbiljno zato što nas je malo. Stalno se čeka da neko drugi nešto uradi, a ne shvatamo da je iza nas jedna veličina kao što je Crna Gora. Crna Gora je oduvijek u istoriji igrala na kvalitet, a ne na kvantitet. Tako i Crnogorci širom svijeta moraju da rade. Ne čekamo kvantitet, jer kvalitet naš narod svuda već ima.
Zato, za Crnogorsku Partiju nema dileme. U 2009. godinu sa još većim elanom i još većom brzinom. Na sve kritike da nije trebalo osnovati Crnogorsku partiju u Srbiji 2008. godine, odgovaram da mi je žao što to nijesmo uradili još prije 10 godina. Danas ne bismo bili u ovoj inferiornoj poziciji u Srbiji. Da li je vrijeme da se registruje CPC i gradi hram u Vojvodini? Naravno! Da smo ga napravili prije 100 godina, ne bismo imali ove probleme danas. Ako ga danas napravimo, olakšaćemo našim unucima. Konačno, imamo i pravo na to. Ako ništa, plaćamo porez. Šta je potrebno više od toga, kao znak naše jednakosti.
Još su mi čudnije neke kritike koje sam čuo da nijesmo trebali da izađemo na republičke izbore. Meni je samo žao što nijesmo uspjeli i na mnogo više lokalnih izbora da izađemo, jer smo bili spriječeni visokim cenzusom na republičkim gdje smo usredsredili sve svoje snage. Dokle god postoji Crnogorska Partija ona će izlaziti na izbore, čak iako su svedeni na referendumsku situaciju za i protiv EU, kao što je bilo ove godine. Jer, mi nijesmo posmatrači sa tribina, nijesmo rezervni igrači sa klupe. Nije sramota biti pri dnu tabele na prvom prvenstvu gdje učestvujete, ako vam je tim upravo ušao u prvu ligu. U svakom sportu uspjeh varira, početak je težak, ali za Crnogorce u Srbiji je važno da igramo u prvoj ligi i ja neću nikada imati razumijevanja za one koje se plaše da igraju u svom timu i pod svojim imenom i prezimenom, samo zato što naš tim nema najveći budžet i najskuplje igrače ili trenera. Pa, cijela istorija Crne Gore je sazdana na snazi pojedinaca i na kvalitetu malobrojnih.
Zato, mi u tuđim timovima igrati nećemo, samo igramo za Crnogorski gdje god se našli. Nijesmo kao mnogi solo igrači porijeklom iz Crne Gore, često upravo bazirani u Beogradu, koji imaju angažmane u nekim drugim timovima ili sponzorima u Srbiji, a kada su u posjeti Crnoj Gori žele da se pokažu da kao igraju za Crnogorski tim. Za Crnogorski tim se igra na političkom terenu Srbije, u Crnogorskom dresu, pod reflektorima, na travnjaku, gde vas često 99% publike vrijeđa i kudi. Sa druge strane, najlakše je sjedeti u publici, nositi kupljeni dres i vrijeđati jedine igrače koji su se usudili da izađu na teren. Crna Gora ne treba da se za mnogim tim amaterima uopšte i povodi.
Crnogoraca ima u svim opštinama u Srbiji, osim u jednoj Crna Trava. A najglasniji – na riječima - su oni u par Beogradskih centralnih opština, iako je odziv na mnoge inicijative naše zajednice upravo bio najslabiji u Beogradu. Nažalost, problem je što u glavnom gradu često igrači igraju za dvije reprezentacije istovremeno, i čas obuku ovaj dres, čas onaj – zavisno sa kim i gdje pričaju. Kada dođu u Crnu Goru, tu je neizbježan crveni dres sa žutim grbom, ali on se brzo skida čim se pređe granica kod Brodareva i kada se nađu nazad u Beogradu.
Mi iz Crnogorske partije nijesmo "vikend Crnogorci" i zato smo mnogima sumnjivi. Svi se pitaju, ko bi se i zašto neprekidno zalagao za Crnogorske interese u Srbiji, zar nije bolje naći neku zlatnu mjeru između dvije opcije. Ali, za nas postoji samo jedna opcija. To je interes Crnogorskog naroda u Srbiji i sva njegova prava. I tačka. Ništa manje od toga. To je zlatna mjera. To nije netolerancija, to je upravo poštovanje Srbije kao multinacionalne. multikonfesionalne i multietničke države. Mi verujemo u takvu Srbiju i zato se prepoznajemo ovdje. Samo oni koji nemaju povjerenje u Srbiju bi mogli da se plaše za svoja prava. Mi se ne plašimo, mi se potpuno otvoreno borimo za sva naša prava jer želimo da živimo u modernoj državi Srbiji.
23. 12. 2008. - Pomoć za djecu sa posebnim potrebama i smetnjama u razvoju
Kraj godine i početak Božićnih i Novogodišnjih praznika u opštini Mali Iđoš obelježava se različitim svečanostima i manifestacijama.
Udruženje Crnogoraca“Krstaš“ iz Lovćenca i Društvo za zaštitu majke i djece „Izida“ iz Feketića tradicionalno završavaju i ovu godinu sa još jednom humanitarnom akcijom.
Iako je prevashodno rad Udruženja Crnogoraca "Krstaš"-a usresređen na kulturni i duhovni aspekt očuvanja crnogorskog nacionalnog identiteta u Vojvodini i Srbiji, ova organizacija se bavi i humanitarnim radom.
Dobra saradnja “Krstaš”-a i “Izide” organizacije koja je drugi topli dom djeci i omladini sa posebnim potrebama i smijetnjama u razvoju, krunisana je čestim donacijama.
Ovog puta Udruženje Crnogoraca je obezbijedilo garderobu, obuću, igračke i medicinska pomagala i tako nastavilo tradiciju dobre saradnje sa “Izidom”.
Tom prilikom predsjednik”Krstaš”-a, Nenad Stevović je rekao:” Ovim skromnim činom apelujemo kako na društvo tako i na pojedince da ne zatvaraju oči pred činjenicom da djeca ometena u razvoju žive tu pored nas i da imaju pravo kao i svi mi, na svoje mjesto u društvu. Nijesmo ni svjesni koliko ta djeca mogu puno da pruže a za uzvrat traže tako malo, a to je da budu ravnopravni članovi društva, da imaju pravo na mišljenje, želje, kretanje, saradnju, zapošljavanje i druženje sa nama”.
24. 12. 2008. - 12 godina od osnivanja Crnogorske etničke zajednice Australije

26.12.2008. godine navršava se 12 godina od kada je osnovana Crnogorska etnička zajednica Australije. Bilo je to u ono veoma teško vrijeme kada su nacionalističke tenzije bile na vrhuncu. Udruženi anticrnogorski mediji nijesu birali načina kako da nas ocrne. Bili smo svjedoci bujica uvreda, laži i podmetanja svojstveno politici koju su kontinuirano provodili. Nastojeći da nas ućutkaju postigli su suprotan efekat i pomogli nam da se organizujemo i sami napravimo nešto što svi oni zajedno nijesu uspjeli - naš web sajt!!! Bio je to naš jedini prozor u svijet odakle smo, i uz pomoć Monitora, širili naše ideje o nezavisnoj Crnoj Gori.
MEAA je sve vrijeme borbe za obnovu crnogorske državnosti toj ideji iskazivala javnu i ničim skrivenu podršku. Bili smo aktivni učesnici predreferendumske kampanje, a i tokom samog referendumskog procesa.
MEAA je dala izuzetan doprinos povezivanju ukupne crnogorske dijaspore.
Zajedno sa crnogorskim iseljeničkim organizacijama USA, Kanade i Hrvatske, naše udruženje je igralo značajnu ulogu u objedinjavanju cjelokupne crnogorske iseljeničke populacije na svjetskom nivou. Pogotovu je bilo od značaja naše učešće na Crnogorskim susretima i Kongresima crnogorskih iseljenika u Njujorku, Čikagu i Cetinju kada je građeno iseljeničko jedinstvo u borbi za ostvarivanje crnogorske nezavisnosti.
Učestvovali smo na prvom zajedničkom okupljanju pod nazivom Crnogorski susreti u nezaboravnoj organizaciji crnogorskog udruženja Rumija, da bi već sljedeće 1999. godine na Svjetskom kongresu u Njujorku svi zajedno donijeli «Deklaraciju dobre volje o Crnoj Gori» sa zahtjevom Vladi Crne Gore da raspiše Referendum za nezavisnost!
Uslijedila su nakon toga i osnivanja mnogih drugih crnogorskih udruženja širom svijeta, a i kongres na Cetinju u koji se uključila i Vlada Crne Gore.
Danas imamo otvorena vrata u mnogim zvaničnim institucijama australskog sistema i svuda smo rado viđeni. Naši redovni kontakti sa ministrima, gradonačelnicima i osobama od značaja u australskoj politici govore da smo uspjeli reprezentovati Crnu Goru na najbolji mogući način.
Srećni što su nam se ostvarili mnogi od naših zacrtanih ciljeva, svjesni smo da su pred nama nova iskušenja kako u samoj Zajednici tako i u zajedničkim naporima ka demokrtizaciji cjelokupnog crnogorskog društva po pravilima visoko razvijenih demokratskih zemalja.
Srećni smo i što smo iz ove borbe izašli uzdignuta čela i što naša ljubav prema našoj jedinoj domovini Crnoj Gori nije od nas napravila neprijatelje prema bilo kom od naroda bivše Jugoslavije. Ostali smo prijatelji sa svima ljudima dobre volje pa stoga nije čudno što naša druženja ne mogu proći bez prijatelja svih nacionalnosti i vjeroispovijesti sa svih prostora bivše nam zajedničke države.
Crnogorska etnička zajednica je prošla trnovit put do prepoznatljivost pravih predstavnika svoje jedine domovine - Crne Gore, što uviđaju naši iseljenici širom Australije pa tako MEAA postaje svakim danom bogatija sa nekim novim članstvom.

Mihailo Mandić,
predsjednik Crnogorske etničke zajednice Australije (MEAA)
Sydney, 24.12.2008.
Internacionalizacija Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš" ulazi u završnu fazu.
Centralni inicijativni odbor Svjetske Unije Etničkih Crnogoraca "Krstaš" kao i inicitijavni odbori koji su do sada formirani u mnogim zemljama širom svijeta pozivaju sve one koji žele da dobrinesu očuvanju osnovnih vrijednosti na kojima počiva crnogorski identitet:
1. Jačanje Crnogorske pravoslavne crkve
2. Očuvanje crnogorskog jezika
3. Očuvanje i unaprijeđenje crnogorske kulture
Da se priključe Svjetskoj Uniji Etničkih Crnogoraca „Krstaš”, i pruže svoj doprinos očuvanju identiteta etničkih Crnogoraca u cijelom svijetu.
Krajnji je trenutak da svi svjesni Crnogorci u dijaspori učine dodatne napore i konačno podignu crnogorski nacionalni pokret u dijaspori na čvrste temelje i na taj način generacijama koje dolaze ostave jasne smjernice i omoguće, očuvanje nacionalnog identiteta, jačanje odnosa i veza unutar same dijaspore kao i stvaranje čvrstih i neraskidivih veza sa Crnom Gorom.
Pored ovih, najveći sveti cilj i obaveza crnogorskih Krstaša je da svojim djelovanjem ne dozvole da više nikad sloboda i nezavisnost Crne Gore bude dovedena u pitanje.
Crnogorci i Crnogorke, oprostitimo jedni drugima sve nesporazume iz prošlosti i konačno krenimo naprijed skupa, jer samo zajedničkim djelovanjem moguće je postići željene ciljeve. Nikakve podjele nam ne mogu donijeti dobro. Idealan okvir za pomirenje svih je ova sasvim nova organizacija proistekla iz gotovo mitskog „Krstaš"-a koji je u najtežim vremenima uspijo da očuva nacionalnu svijest Crnogoraca u Srbiji.
Udružimo se i djelujmo na sopstvenu dobrobit i dobrobit Crne Gore i budimo ono što jesmo, Crnogorci, u pravom smislu te riječi.
Organizujmo „Krstaš” u svakoj zemlji u svijetu đe žive Crnogorci.U svakoj zemlji „Krstaš” će djelovati sa najvećim stepenom autonomije, samostalno i prilagođeno prilikama koje tamo vladaju. Formalno sjedište SUEC „Krstaš” je u Lovćencu (Vojvodina-Srbija), jedinom mjestu u cijeloj crnogorskoj dijaspori đe su Crnogorci većinsko stanovništvo.
Pripremimo zajedno, u 2007 godini, prvi kongres crnogorskih " Krstaš"-a i dogovorimo strategiju konkretnog djelovanja za narednu deceniju.
Crnogorci i Crnogorke đe god živjeli uključite se u rad „Krstaš”-a i svojim djelovanjem doprinesite jačanju istinskog crnogorskog lobija u svijetu.
Sljedimo primjere onih koji su na svojim plećima iznijeli dosadašnju borbu, učestvujmo u nečemu čime će se ponositi naši potomci.
Ovo su trenutci kada moramo biti jedni uz druge.
Stvorimo moćnu svjetsku organizaciju koja će istinski štititi interese Crna Gore i svih Crnogoraca podjednako i koja neće dozvoliti da se niti jedan Crnogorac ma đe on bio osjeća usamljenim, zaboravljenim i bez pomoći.
Zbog toga, pridružite nam se! Odmah!
Za krst časni i obraz crnogorski!
6. 01. 2007. - Nalaganje crnogorskog Badnjaka u Lovćencu

Centralna manifestacija nalaganja crnogorskog Badnjaka u dijaspori, u organizaciji „Krstaš”-a održana je u Lovćencu, pred više stotina Crnogoraca uz blagoslov Mitropolita Mihaila i prisustvo svještenika Crnogorske pravoslavne crkve.
Badnji Dan je u Lovćencu proslavljen onako kako je vjekovima proslavljan u našoj prijestonici – Cetinju. Badnjak su donijeli predstavnici Bajica iz bratstava Martinovića i Borilovića.
Prisutni Crnogorci, pristigli iz svih krajeva Vojvodine, Srbije ali i iz Crne Gore sa oduševljenjem su propratili dolazak svještenika Crnogorske pravoslavne Crkve, Nika Jošovog Martinovića studenta Kijevske duhovne akademije koji je i pročitao božićnu Poslanicu Njegovog Visokopreosvještenstva Mitropolita Mihaila.
Uz vatromet i multimedijalnu prezentaciju upriličen je i prigodan kulturno-umjetnički program.

fOTO>>>

17. 01. 2007. - SAOPŠTENJE - Crnogorci u Srbiji glasaju jedinstveno protiv netolerancije
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ poziva sve etničke Crnogorce u Srbiji, koji predstavljaju oko 1% biračkog tijela sa pravom glasa na parlamentarnim izborima 21 januara, da daju svoj glas za Koaliciju LDP-GSS-SDU-LSV - Čeda Jovanović.
Imajući u vidu da još nije konstituisana politička partija koja bi direktno izražavala interese Crnogorskog naroda u Srbiji, naše Udruženje poziva sve Crnogorce u Srbiji da zasluženo kazne partije u dosadašnjoj Vladi Srbije Premijera Koštunice kao i opozicione partije koje nijesu otvoreno podržale pravo Crne Gore na samoopredeljenje i pravo Crnogoraca u Srbiji na punu ravnopravnost sa ostalim manjinama.
Ove partije, neke od kojih su dozvolile i organizovale pravljenje spiskova Crnogorskih državljana radi pokušaja destabilizacije naše matične države Crne Gore, kao i otvoreno finansirale anti-independističku kampanju u Crnoj Gori iz državnih i sivih fondova Srbije, ne zaslužuju ni jedan glas Crnogoraca u Srbiji.
Imajući u vidu da su partije u dosadašnjoj Vladi Srbije još i inicirale usvajanje diskriminatorskih zakona prema Crnogorcima - kao što je Zakon o crkvama i vjerskim zajednicama koji sprečava registraciju Crnogorske Pravoslavne Crkve u Srbiji - potrebno je da Crnogorci u Srbiji zajednički glasaju za koaliciju koja zastupa stavove koji su najbliži interesima Crnogorske manjine u Srbiji.
Imajući u vidu da je Koalicija LDP-GSS-SDU-LSV - Čeda Jovanović uvrstila u svoju povelju slobode i predizborni program i sledeće principe:
1. Usvajanje seta antidiskriminacionih zakona kojima će se afirmisati ljudska prava i građanske slobode, bez obzira da li se radi o pravu ugroženih pojedinaca, nacionalnih zajednica, kulturnih grupa;
2. Princip slobode da se vjeruje u svakog boga i svaku ideju; i
3. Zalaganje za punu i sadržajnu Autonomiju Vojvodine
Jasno je da će organizovano glasanje Crnogoraca u korist ove koalicije u ovom trenutku predstavljati najveću korist samoj Crnogorskoj zajednici u Srbiji.
Dejan Lučić, Novinska agencija MINA
Intervju sa Nenadom Stevovićem, predsjednikom UCS „Krstaš”
Nenad StevovićMINA: Koliko se promijenio polozaj Crnogoraca u Srbiji od referenduma?
Stevović: Situacija nije tako jednostavna kako možda izgleda na prvi pogled. U dnevno-političkom smislu položaj Crnogoraca se promijenio na bolje od vremena one anti-independističke histerije koja je vladala u srpskim medijima i establišmentu, pogotovo tokom prvih pet mjeseci 2006 godine.
Crnogorska nezavisnost je predstavljala jednu kofu ledene vode za mnoge usijane glave i huškače, pogotovo za veliki politički klan u Srbiji, pa i Crnoj Gori, koji je u Srbiji isturio u prvi plan poznate borce protiv crnogorske nezavisnosti kao što su Matija Bećković, Slavenko Terzić, Ljuba Tadić. No, to je i ovako bio poslednji trzaj tih lakeja anahrone politike Beograda protiv Crnogoraca, crnogorske kulture, jezika, crkve i samostalnosti.
No, u suštinskom i strateškom smislu, naš položaj se nije promijenio na bolje. Da bi zvanični Beograd shvatio da su naša prava važna, potrebno je da na njihov značaj ukaže i zvanična Podgorica. Da bi politički establišment u Beogradu vidio da mi nijesmo izmišljena nacija, potrebno je da nas predstavnici naše matične države zvanično i posjete u Srbiji. Bez jasnog partnerstva Podgorice i Lovćenca, neće biti prihvatanja etničkih Crnogoraca ni od Beograda.
Dobri odnosi između Beograda i Podgorice ne vode automatski do dobrog i ravnopravnog položaja etničkih Crnogoraca u Srbiji. Ključ za naš novi status i naša ljudska prava u Srbiji, se nalazi u Podgorici. Država Crna Gora mora biti svjesna da smo i mi njena odgovornost, a ne samo građani u Crnoj Gori – jer bez zvaničnog odnosa Podgorice prema Crnogorcima u Srbiji, mi smo osuđeni na dugo i hladno ignorisanje Beograda.
MINA: Da li je srpski politicki estabilisment i dalje antagonisticki nastrojen prema Crnogorcima?
Stevović: Srpski establišment bi danas najradije da se pravi da mi ne postojimo. Tako će i biti dok se zvanična Podgorica ne raspita za status Crnogoraca u Srbiji ili za činjenicu da je nama zabranjena sloboda vjeroispovesti. Mi nemamo instrumente kojima možemo privoljeti drugu stranu na razgovor, niti možemo prihvatiti očiglednu diskriminaciju kojom se Crnogorcima poručuje da su građani drugog reda u Srbiji. Ono što je naš strah jeste da će nova vlast u Podgorici odabrati da iz pragmatizma i želje za što manje komplikovanim odnosima sa Beogradom ignoriše pitanje Crnogorske manjine u Srbiji. To bi bila istorijska greška jer Crna Gora se borila za punu suverenost u svojim državnim pitanjima, što znači da ima pravo da se interesuje za status svojih sunarodnika u inostranstvu.
MINA: Najavili ste prosle godine u novogodisnjem intervjuu da cete se boriti za priznavanje Crnogorcima statusa nacionalne manjine u Srbiji. Koliko ste odmakli u tom poslu?
Stevović: Nažalost ceo proces je stopiran činjenicom da nam nije omogućeno da formiramo Nacionalni Savjet, što je i rezultat brojnih političkih promjena koje su zadesile Srbiju i bivšu državnu zajednicu tokom 2006. godine. Ovo je proces koji bi trebao da se ubrza 2007. godine, i nakon konstituisanja Nacionalnog Savjeta vidim prostor za mnogo bržu afirmaciju Crnogorske zajednice u Srbiji.
MINA: Koliko je mlada crnogorska država sposobna da odgovori na potrebe dijaspore?
Stevović: Iskreno da Vam odgovorim – ne znam. Naša očekivanja su realistična i, rekao bih minimalna. Mi ne tražimo mnogo od Crnogorske države a spremni smo mnogo da pružimo. Nama bi i jedna zvanična posjeta Crnogorskih državnika Lovćencu i Udruženju Krstaš, već predstavljala nevjerovatan podstrijek. Generacije Crnogoraca u Srbiji čekaju tu priliku da ih prvi put zvanično posjeti zvanični predstavnik nezavisne Crne Gore i to će biti susret za istoriju. Mislimo da to nije veliki zahtjev. Takođe, glasilo Crnogorske dijaspore u Srbiji i svijetu – mjesečnik Oganj - nema ni simboličnu podršku zvanične Crne Gore, što bi sigurno moglo biti drugačije.
MINA:Kako gledate na aktuelno pitanje izrade novog crnogorskog ustava, posebno s aspekta jezika i crkve?
Stevović: Jasno je da je svaka bivša jugoslovenska republika nazvala svoj jezik po najvećem narodu u dotičnoj republici. Poštujući princip ravnopravnosti svih republika, i Crna Gora ima isto pravo. Naše mišljenje je da bi Crna Gora mogla pokazati i veći stepen tolerancije od ostalih republika. Trebalo bi proglasiti crnogorski jezik jedinim zvaničnim jezikom Crne Gore, ali dozvoliti da se u Crnogorskom parlamentu u službene jezike ubroje i srpski, bošnjački, albanski i hrvatski.
Što se tiče crkve jasno je da nikakve otvorene ili prikrivene diskriminacije prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi ne smije biti u Ustavu. Pravo pitanje za današnju Crnu Goru je zašto se favorizovala Srpska pravoslavna crkva sve do sada, čija je to odgovornost i koje su posljedice te kratkovide politike.
Ako se u Ustavu nabrajaju crkve, jasno je koja crkva mora da bude prva na spisku – i moralno i abecednim redom.
7. 02. 2007. - Pres konferencija u Podgorici
U prostorijama Press centra Crne Gore u Podgorici 07. februara održana je press konferencija na temu: “Rekonstrukcija rodne kuće Jova- Džona- Hajdukovića, znamenite ličnosti iz istorije Aljaske, u dom "DRUŠTVA CRNOGORSKO-AMERIČKOG (ALJASKOG) PRIJATELJSTVA"
Kao gost na konferenciji je učestvovao i predstavnik Svjetske unije etničkih Crnogoraca “Krstaš”, Nenad Stevović koji je između ostalog istakao:
“Pored integracije etničkih Crnogoraca i njihove nacionalne energije širom svijeta, jedan od glavnih ciljeva Svjetske Unije Crnogoraca “Krstaš” je sigurno i to da se zaštite djela svih slavnih Crnogoraca u dijaspori i da se na neki način popularizuju i valorizuju i u samoj Crnoj Gori. Ne smijemo zaboraviti da su i oni neodvojivi dio naše nacije koja je dala velike ljude i pregaoce ne samo za Crnu Goru nego i za zemlje u koje su se Crnogorci naseljavali... tu svakako spada Džonn Hajduković, ali i Eduardo Vuletić, Nikola Petanović i mnogi drugi. Jedini monument koji podsjeća na žrtve naših patriota koji su živjeli van Crne Gore je spomenik LOVCENSKA VILA na Cetinju, ovo je drugi po redu i ovaj simbolizuje uspjeh, znači dostignuća, snalažljivost, pamet, sve moguće vrline naših ljudi koji su učestvovali u stvaranju novog svijeta...
Stav “Krstaš”-a je da ova kuća ne treba da bude samo simbol američko crnogorskih odnosa, ili djela Džona Hajdukovića, nego i prekretnica u cjelokupnom odnosu naše države prema dijaspori.
“Krstaš” će, kao što podržava ovaj, podržati ali i inicirati i druge projekte koji će afirmisati djela naših istaknutih emigranata ali isto tako i svaki projekat koji je u službi potpune rehabilitacije istaknutih Crnogorskih patriota iz Dijaspore.
Pored toga da ulice, tgovi i institucije u našoj državi treba da dobijaju imena i spomen obilježja i poznatih crnogorskih iseljenika, mislim da je došlo vrijeme da se u Crnu Goru prenesu i uz sve državne počasti sahrane zenmi ostaci velikih Crnogorskih rodoljuba koji decenijama trunu u tuđini.
Prije svega tu mislim na Nikolu Petanovića i Princa Mila Petrovića. Obadvojica sahranjeni na napuštenim grobljima, jedan u San Francisku, drugi u Sjevernoj Irskoj.”
Sagovornici medijima na konferenciji su bili i: Branko Hajduković, predsjednik Društva Crnogorskog-Aljaskog prijateljstva, Džudi Ferguson, književnica sa Aljaske, Savo Kapa, generalni sekretar NVO “Crmnica” i Gordan Stojović, predsjednik Udruženja Crnogorsko-Američkog prijateljstva.
14. 03. 2007. - „Krstaš” u Lipi Cuckoj

Delegacija „Krstaš“-a je 14.-og marta, povodom 60 godina od pogibije crnogorskog viteza, brigadira Krsta Zrnova Popovića, posjetila njegov grob u Lipi Cuckoj i položila cvijeće.
Obaveza obnovljene crnogorske države je da rehabilituje sve njene patriote koji su se u različitim istorijskim, vremenskim i političkim trenucima borili i dali život za njenu nezavisnost i slobodu.
U delegaciji su bili Nenad Stevović (Lovćenac), Saša Pajević (Cetinje) i Ranko Jovanović (Podgorica)


Генерал црногорске војске Крсто Тодоров - Зрнов Поповић, рођен је 13. септембра 1881. године у Цуцама, а убијен је у оружаној борби од стране оперативне потјерне групе комунистичке ОЗН-е, у ноћи између 13. и 14. марта 1947. године у мјесту звано Бојање брдо у Цуцама. Рођен је као ратник, живио је као ратник и умро је као ратник. Био је племенити чојски јунак, витез, црногорски ритер једног херојског доба. Војсковођа и црногорско храбро срце. Цио свој живот, као војник, официр и политичар посветио је домовини Црној Гори, њеном барјаку, праву, части и слободи. Живио је и погинуо као црногорски суверениста. Својим идеолошким револуционарним противницима, који су га ловили послије Другог свјетског рата, својим држањем је поручио: »Своју сам заждио свијећу. Предати се не могу и нећу. Имају право да ме убију, немају право да ми суде. Да ме живог ухвате то неће дочекати. Своје старе кости оставићу у земљи за чију слободу сам цијелога живота крв своју пролијевао«.

IMENOVANJA
U skladu sa svojim statutom, programom, ciljevima i ukazanom potrebom Svjetska Unija Etničkih Crnogoraca “Krstaš” imenovala je:
1. Gospodina Rodolfa Jokanovića, predsjednika Udruženja Crnogoraca Argentine “Zeta” za svojeg ovlašćenog povjerenika i punomoćnika u državi Argentini. Imenovani se ovlašćuje da vodi i organizuje sve poslove i radnje radi što skorijeg organizovanja i registrovanja Udruženja Etničkih Crnogoraca “Krstaš” u Argentini.
2. Gospodina, Dr. Nenada Popovića i gospodina Aleksandra Kapisodu, za svoje ovlašćene povjerenike u državi Njemačkoj. Imenovani se ovlašćuju da vode i organizuju sve poslove i radnje radi što skorijeg organizovanja i registrovanja Udruženja Etničkih Crnogoraca “Krstaš” u Njemačkoj.
3. Gospodin Ivan Vojvodić iz Kosjerića, u okviru Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš” imenovan je za koordinatora za Zlatiborski okrug.
05. 04. 2007. - Sydney - CRNOGORSKA ETNIČKA ZAJEDNICA AUSTRALIJE - Otvoreno pismo Vladi Crne Gore

ZA GODIŠNJICU NEZAVISNOSTI CRNOGORSKA VLADA JE PREDVIDJELA ISELJENICIMA PONIŽENJA I UVRJEDE NJIHOVIH NACIONALNIH OSJEĆAJA - ALI ONI JE IPAK DOČEKUJU PONOSNI NA SEBE!
Crna Gora uskoro slavi godinu dana nezavisnosti čime je ostvaren san raseljenih Crnogoraca i sa ponosom i nestrpljenjem smo očekivali momenat da imamo svoje nacionalno predstavništvo. Ali, umjesto toga, Vlada nezavisne Crne Gore ponovo nas prepušta velikosrpskoj emigraciji i njihovoj logistici: SPC, kadrovima po ambasadama i konzulatima i šovinistickim medijima koji su jedva dočekali ovo poniženje.
Generalnim Sporazumom sa Beogradom konzularnu zaštitu crnogorskoj dijaspori pružaće, kako saznajemo iz štampe, diplomatsko konzularna predstavništva Srbije. Ona ce štititi interese Crne Gore i njenih građana u inostranstvu. Takođe, čitamo i da je izvanredni i opunomoćeni ambasador Crne Gore u Srbiji Anka Vojvodić otišla na divan Vuku i odsjela u prijateljskom dugom razgovoru te da su se o svemu dogovorili - kao u "stara dobra vremena"!
Umjesto da posjeti crnogorske iseljenike u Lovćencu koji su, pod okriljem Udruženja Krstaš, dali izuzetan doprinos obnovi crnogorske državnosti i da im ukaže makar djelić pažnje što se i njihovom zaslugom našla u Beogradu - gospođa Vojvodić je, po nalogu svoje Vlade i povodeći se onom Njegoševom da V(v)uk na ovcu svoje pravo ima, bez pogovora Beogradu prinijela u paketu i crnogorsku dijasporu! Naime, ispalo je mnogo lakše odreći se svojih iseljenika nego li razmatrati pojedinačne slučajeve i Sporazum sa Beogradom praviti onamo gdje je to moguće. U Australiji to, sigurni smo, nije ostvarivo. Barem ne za jedan duži vremenski period, jer je ovdje sva diplomatija pod direktnim uticajem ekstremista Srpske pravoslavne crkve koji diktiraju uslove pod kojima će srpska dijaspora sa istima sarađivati.
Ako crnogorski budžet ne može da izdrži široku diplomatsko konzularnu mrežu - zato postoje druge forme zastupanja iz bogate diplomatske prakse. To bi neko u MIP-u trebalo da zna. Očigledno da to neko ne želi!? Podsjetimo da je ova zajednica još ranije predlagala da o svom trošku osnuje i održava Crnogorski trgovački centar - što je ignorisano, kao što su ignorisani svi naši pokušaji u poslednjih 5 mjeseci da dobijemo bilo kakvo objašnjenje po ovom izuzetno važnom pitanju.
A svojski smo se potrudili!
Prvo smo se javili pomoćniku ministra u sektoru za konzularne poslove i iseljeništvo koristeći se e-mailom na Vladinom sajtu. Nije odgovarao pa smo mu uputili novi dopis. Ništa. Zatim smo se obratili Centru za dijasporu koji su nas uvjeravali da je dopis proslijeđen te da se oni nešto pretumbavaju i da ćemo uskoro dobiti odgovor. Ponovo smo se javili Centru i opet ništa, zatim pišemo e-mail i pismo i sve to i faksiramo na adresu ministra inostranih poslova i ponovo ništa. Pokušavamo da probudimo savjest sa prilogom u Monitoru na temu nedostatka kulture u ophođenju prema instituciji ODGOVORA! Opet jedno veliko NIŠTA! Ponovo pišemo Centru i ponovo ništa. Potom šaljemo dopise na adrese SVIH u vlasti koji imaju e-mail i opet ništa!!! Od svih članova koji imaju e-mail ni jedan jedini se nije našao da uzvrati na naše pismo! Zaista teško razumljiv odnos.
Stoga nije iznenađenje da je beogradski sporazum i ovakav odnos izazvao žestoke reakcije među crnogorskim iseljenicima u Australiji!
Pitamo se kuda ide nezavisna Crna Gora čije su temelje udarili crnogorski patrioti širom svijeta? Ko brine o njenom nacionalnom indetitetu - zar oni koji su sve činili da ga unište? Nije u pitanje samo konzularna zaštita - svaka nova država treba prvo da se predstavi međunarodnoj zajednici i stvara svoju afirmaciju. Upravo su iseljenici u prošlosti činili sponu prijateljstva sa zemljama u kojima žive i bili faktor saradnje.
Danas, kada su najviše potrebni novoj državi ona ih se odriče.
Smatramo da se radi o jednoj nedostojnoj nagodbi i sa žaljenjem moramo reci da se osjećamo prevarenim, a pokušaju da budemo poniženi ćemo se oduprijeti kao i svaki put do sada. Takav Sporazum ćemo smatrati nevažećim pa ćemo konzulat i ambasadu zaobilaziti u širokom luku, kao i do sada, čekajuci da nekome od odgovornih u Crnoj Gori proradi savjest ili na vlast dođe neka druga Vlada koja će imati više razumijevanja za svoju dijasporu.

Mihailo Mandić, predsjednik Crnogorske etničke zajednice Australije
12. 04. 2007. - Saopštenje - CRNOGORCI U SRBIJI ČEKAJU DVIJE GODINE NA POZIV
Udruženje Crnogoraca „Krstaš“ obavještava javnost da Crnogorska emigracija u Srbiji i dalje strpljivo čeka telefonski poziv Predsjednika Crne Gore kancelariji Predsjednika Tadića u Beogradu, u kome će Podgorica izraziti zabrinutost zbog najava Ministra vjera Republike Srbije, Milana Radulovića, da će Srbija „zabraniti gradnju hrama Crnogorske Pravoslavne Crkve u Lovćencu“.
Iako je ovu izjavu Ministar Vlade Srbije dao u avgustu 2005 godine, još uvijek nije bilo poziva iz Podgorice - Predsjedniku Srbije. No, 70,000 etničkih Crnogoraca u Srbiji i dalje strpljivo čeka.
Pošto smo danas saznali da je „Predsednik Srbije dobio ujveravanja crnogorskog predsjednika da će Crna Gora štititi imovinu Mitropolije crnogorsko-primorske“, neutralnom posmatrač bi mogao zaključiti da je pitanje crnogorskih državljana i etničkih Crnogoraca u Srbiji – pitanje drugog reda za državu Crnu Goru.
Pošto smo sigurni da zvanična Podgorica itekako brine o svojim sunarodnicima i državljanima u inostranstvu, podsjećamo da po članu 21 novog Ustava Srbije, „zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu … nacionalne pripadnosti … i vjeroispovesti“.
Uvjereni smo da država Crna Gora neće pristati na igru Beograda koji Podgorici stalno inputira krivicu, da bi prikrio otvorenu diskriminaciju koju Srbija sprovodi prema Crnogorcima.
Molimo Predsjednika Crne Gore i druge organe države Crne Gore da - u ime naroda i državljana Crne Gore u Srbiji - hitno zatraži razjašnjenje diskriminatorskih izjava i zakona Republike Srbije prema Crnogorcima i prema tradicionalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Osnova svih dobrosusjedskih odnosa je ravnopravnost.
Čekamo Vaš poziv Predsjedniče.
22. 04. 2007. - IZBORI U LOVĆENCU
neđelju, 22 aprila, u Lovćencu će se održati vanredni (ponovljeni po treći put) izbori za lokalnu vlast. Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” učestvuje na izborima sa listom pod nazivom “Crnogorska lista za Lovćenac”
Lista je kompletna i na njoj se nalazi 15 kandidata: Saša Borozan, Dragiša Vujović, Dragutin Drašković, Tanja Tanović, Vladimir Popović, Dušan Otašević, Milan Radonjić, Sonja Pečurica, Spasoje Špadijer, Mirko Vujović, Dragan Martinović, Maja Čičarević, Aleksandar Vulević, Dragan Kaluđerović i Mirjana Stevović.
Lovćenac je jedino mjesto u cjelokupnoj crnogorskoj dijaspori gdje su Crnogorci većinsko stanovništvo. Po popisu iz 2002 godine u njemu živi oko 60% Crnogoraca.
“Crnogorska lista za Lovćenac” je prvi nacionalno politički angažman Crnogoraca u Srbiji
25. 04. 2007 - Lovćenac, Novi Sad, Beograd,
USTAVNOM ODBORU USTAVOTVORNE SKUPŠTINE REPUBLIKE CRNE GORE
Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš”, kao asocijacija koja okuplja crnogorske državljane i etničke Crnogorace u Srbiji, predlaže Ustavnom odboru Ustavotvorne skupštine Republike Crne Gore prihvatanje sljedeća tri predloga za izmenu nacrta Ustava Republike Crne Gore.
Sva tri predloga se već nalaze u postojećim ustavnim rješenjima drugih zemalja, posebno u ustavnim rješenjima Baltičkih zemalja, npr. Estonije, što govori o opštoj prihvatljivosti ovih predloga.
Plavim slovima, je naglašen sadržaj izmjene postojećeg člana ili tekst novo predloženog člana.
PREDLOG PRVI:
Da se postojeći član 11 iz prvog dijela (OSNOVNE ODREDBE) nacrta Ustava Crne Gore proširi, tako da glasi:
ČLAN 11
Crna Gora štiti prava i interese crnogorskih državljana. Crnogorska država štiti i prava svojih državljana u inostranstvu.
Crnogorski državljanin ne može biti prognan niti izručen drugoj državi, osim u skladu sa međunarodnim obavezama Crne Gore.
PREDLOG DRUGI:
Da se u novi ustav unese novi član pod rednim brojem 16ª, u drugi dio nacrta (LJUDSKA PRAVA I SLOBODE).
ČLAN 16a
Crnogorski državljanin ima dužnost da bude lojalan ustavnom poretku i da brani nezavisnost Crne Gore. U nedostatku drugih sredstava, svaki državljanin Crne Gore ima pravo da pokrene otpor protiv nasilne promjene ustavnog poretka.
PREDLOG TREĆI:
Da se postojeći član 20 iz drugog dijela (LJUDSKA PRAVA I SLOBODE) nacrta Ustava Crne Gore proširi, tako da glasi:
ČLAN 20
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavještavanje o njenom stanju. Svako je, a posebno država, obavezan da čuva i unapređuje životnu sredinu, i da nadoknadi štetu koju pričini životnoj sredini. Procedura za nadoknadu štete biće detaljnije obrađena zakonom.
21. maj. 2007 - „KRSTAŠ” NA PROSLAVI DANA NEZAVISNOSTI

„Krstaš” prisustvovao na Svečanostima u Zetskom i Vladinom domu na Cetinju, kao i u Ambasadi u Beogradu, povodom obilježavanja prve godišnjice nezavisnosti Crne Gore.
Na Cetinju, na prijemu kod predsjednika Vujanovića, predsjednik “Krstaš”-a dobio obećanje da će predsjednik Crne Gore uskoro posjetiti Srbiju i crnogorsku emigraciju u Lovćencu.
U Beogradu, na prijemu u Ambasadi Crne Gore, uspostavljen prvi kontakt “Krstaš”-a sa Ambasadorom Ankom Vojvodić i dogovoren termin narednog, radnog sastanaka.
“Krstaš” izražava zadovoljstvo i zahvaljuje se Predsjedniku Crne Gore i Ambasadoru Crne Gore u Beogradu na pozivu da učestvuje na svečanostima povodom Dana Nezavisnosti.

FOTO>>>

12. 06. 2007. - GOLGOTA CETINJA I NARODNOG MUZEJA CRNE GORE
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” poziva Predsjednika Crne Gore, Vladu Crne Gore i opštinu Cetinje da hitno spriječe najavljenu gradnju hrama Srpske Pravoslavne Crkve na platou iznad Cetinjskog Manastira i početak procesa “budvanizacije” Cetinja.
Umjesto da se osigura da se ruka sv. Jovana i djelić Isusovog krsta sa Golgote najhitnije vrate pod punu zaštitu i ingerenciju države Crne Gore i Narodnog Muzeja, najavljena je nerazumna inicijativa da se država Crna Gora odrekne ingerencija nad ikonom Filermosom. Radi navodnog objedinjavanja tri relikvije, država je spremna da otuđi ikonu Filermosu iz Narodnog Muzeja i da je stavi pod duhovni monopol jedne neregistrovane crkve, tj. SPC.
Radi ilustracije duhovnih dimenzija tog novog projekta koji je dogovoren i buduće nadležnosti države nad ovim svetinjama, podsjetićemo crnogorsku javnost da je predloženi “novi kustos i zaštitnik crnogorskog blaga” – g. Risto Radović –2002. godine na televiziji Novi Sad objasnio šta misli o ingerencijama crnogorske države i njenim predstavnicima. Na pitanje »Što mislite o crnogorskom drzavnom projektu?« - g. Risto (Amfilohije) Radović je doslovno odgovorio: » Ne pravi se pita od onoga«.
Goglota Cetinja i Narodnog Muzeja Crne Gore se nastavlja, i sada je, nažalost, potpuno jasno da odgovornost za ovaj najnoviji slučaj omalovažavanja Narodnog Muzeja i Cetinja leži u predsjedničkoj rezidenciji na adresi Njegoševa 113, Cetinje. Ovakav brutalan odnos prema Cetinju i Narodnom Muzeju Crne Gore je potpuno neshvatljiv i razočaravajući.
Po članu 88 Ustava Crne Gore predsjednik Crne Gore nije nadležan za oblast izgradnje hramova na Cetinju niti za upravljanje imovinskim fondom Narodnog Muzeja. Upozoravamo da će svaki takav dogovor koji je na štetu kulturno-istorijskog nasleđa i države Crne Gore biti osporen i pred sudovima u Crnoj Gori i u međunarodnim organizacijama za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika.
Konačno, Predsjednik Crne Gore nema pravo da predlaže da neregistrovana organizacija, na čelu sa g. Radovićem, preuzima kulturno blago naroda Crne Gore u ime centrale SPC u Beogradu. Umjesto toga, vrijeme je da se zvanični organi Crne Gore zapitaju šta to radi visoki predstavnik neregistrovane inostrane crkve u Mitropoliji Crnogorsko-Primorskoj?
Puna podrška prvim istinskim herojima nezavisne Crne Gore - zamjeniku generalnog direktora NMCG Božidaru Martinoviću, direktorici Muzeja kralja Nikole Anđi Kapičić, direktoru Istorijskog muzeja Velimiru Vujačiću, direktoru Etnografskog muzeja Blažu Markušu, direktorici Umjetničkog muzeja Ljiljani Zaković, V.D. direktoru Njegoševog muzeja Krstu Mijanoviću, sekretaru NMCG Nikoli Jovanoviću, rukovodiocu Arhivsko-bibliotečkog odjeljenja Ljubomiru Raduloviću i rukovodicu Dokumentaciono-matične službe Branislavu Borozanu.
SVETI PRAVEDNI IVAN CRNOJEVIĆ, GOSPODAR CRNOGORSKI
4 jula, na dan Svetog Pravednog Ivana Crnojevića, gospodara crnogorskog, koga Svjetska unija etničkih Crnogoraca „Krstaš“ slavi kao svojeg zaštitnika i dobročinitelja, Crnogorska pravoslavna crkva i Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ doniraju Zdrastvenu stanicu u Lovćencu i Dječji vrtić u Lovćencu sa klima uređajima.
Članovima „Krstaš“-a širom svijeta, kao i svim Crnogorcima koji slave Svetog Ivana, čestitamo slavu sa krilaticom naše organizacije: Za krst časni i obraz crnogorski!
Za Svjetsku uniju etničkih Crnogoraca „Krstaš“
Nenad Stevović
Predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“
09. 07. 2007 - DVOJNO DRŽAVLJANSTVO
Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” poziva Vladu Crne Gore, Skupštinu Crne Gore i Ministarstvo Unutrašnjih Poslova Crne Gore da pripreme i odobre u novom zakonu o državljanstvu R. Crne Gore kategoriju dvojnog državljanstva izuzetno samo za za onu grupu crnogorskih državljana kojima je to pitanje važno sa stanovišta odbrane životnih i građanskih prava i egzistencije.
Riječ je o crnogorskim državljanima koji žive u Srbiji i koji ispunjavaju dva uslova: da žive duže od 10 godina u Republici Srbiji i da su bili građani Srbije na dan proglašenja nezavisnosti Crne Gore, 3 juna 2006. godine. Ukratko, u pitanju su lojalni državljani Crne Gore koji se nijesu željeli odreći svoje države uprkos pritiscima iz Srbije i koji su danas izloženi najvećem pritisku asimilacije na cijeloj teritoriji bivše SFRJ.
Za razliku od jeftinih dnevno-političkih zahtjeva za dvojnim državljanstvom koje ispostavljaju neke destruktivne političke partije u Crnoj Gori u ime desetina hiljada građana Crne Gore koji nijesu nikada, niti će ikada živjeti u Srbiji, u našem slučaju se radi o vrlo praktičnom i pragmatičnom prijedlogu.
Naime, hiljade patriotski orijentisanih Crnogoraca u Srbiji se danas nalazi u situaciji da im prijeti gubitak državljanstva Crne Gore – ako žele samo da nastave da se zapošljavaju, liječe, školuju, uživaju poreske olakšice, vade lična dokumenta u Srbiji. Naime, jedini način da se ravnopravno funkcioniše u Srbiji kao građanin je da se prihvati državljanstvo Srbije – što po crnogorskom zakonu o državljanstvu povlači automatski gubitak državljanstva Crne Gore.
Crnogorci u Srbiji ovim putem ne zahtijevaju da ostvaruju bilo kakva politička i izborna prava u Crnoj Gori, već samo šansu da ne budu asimilovani od strane nove države. Najava države Srbije da je potrebno da se crnogorski državljani nacionalno izjasne kao Srbi da bi dobili jednake uslove kao studenti sa državljanstvom Srbije, uvođenje poreskih olakšica pri kupovini prvog stana isključivo za državljane Srbije, zabrana zapošljavanja državljana Crne Gore i mnoge druge diskriminativne mjere dovodi Crnogorsku zajednicu u Srbiji u dramatičan i inferioran položaj. Hiljade naših državljana se nalaze pred strašnim odlukama svaki dan a svi mi koji najviše volimo svoju državu Crnu Goru i ne želimo da se odreknemo svojeg državljanstva prisiljeni smo da platimo najveću moguću cijenu – totalni gubitak građanskih i ekonomskih prava u Srbiji.
Veliki broj etničkih Crnogoraca u Srbiji se ni u najtežim vremenima po Crnu Goru nije odrekao svoje države i sve smo činili da se obnovi nezavisnost u najtežim mogućim uslovima. Sada kada je sloboda i nezavinost naše matice Crne Gore obnovljena, jedino što tražimo jeste da razmotri naše probleme i da se ona tako lako ne odriče nas.
01. 08. 2007. - „Crna Gora moja postojbina“
30 jula na Ivanovim koritima završena je Prva ljetna škola jezika i kulture Crne Gore pod nazivom „Crna Gora moja postojbina“.
Veoma uspješan projekat Ljetne škole realizovao je Centar za iseljenike pri Vladi Crne Gore u saradnji sa Ministarstvom kulture.
Ljetnu školu su pohađali i 10-oro djece iz Lovćenca u organizaciji Udruženja Crngoraca Srbije „Krstaš“
Opšta je ocjena da je projekat Ljetne škole uspješno realizovan i roditelji i djeca nijesu skrivali zadovoljstvo što je djeci iz Lovćenca omogućeno da učestvuju u njemu.
„Krstaš“ u svoje i u ime roditelja i djece iz Lovćenca upućuje zahvalnost i iskrene čestitke organizatorima.
„Krstaš“ će i ubuduće podržati ovakve ili slične projekte.
19. 08. 2007. - Uspješna misija Crnogorske pravoslavne crkve i Svjetske unije etničkih Crnogoraca „Krstaš” u Argentini.
U toku dvoneđeljne posjete Argentini delegacija Crnogorske pravoslavne crkve na čijem čelu je bio Mitropolit Mihailo imala je niz značajnih susreta.
Delegacija je primljena na najvećem nivou u Senat republike Argentine, kao i kod kardinala Jorge Mario Bergoglia, koji je ujedno i najveći autoritet katoličke crkve i jedna od najuticajinijih ličnosti u Južnoj Americi.
Delegaciju je primio i Dr. Roy Nikisch (Nikić) guverner provincije Ćako Mitropolit Mihailo sa sveštenstvom osveštao je crnogorsko groblje i spomenik osnivačima najveće crnogorske kolonije u Južnoj Americi “La Montenegrina”, osnovane prije 90 godina.
Na narodnom zboru ispred crkve Svetog Nikole u Machagai, Ćako, potvrđene su želje predaka i osnivača Crkve da ona pripada Crnogorcima, a njihovi potomci su je i pravno i formalno predali u posjed Crnogorske pravoslavne crkve.
Izabran je i crkveni odbor i odabran mještanin, mladi Crnogorac, koji će nakon školovanja u Ukrajini biti budući sveštenik u svom rodnom kraju u Ćaku, sa blagoslovom Arhimandrita Gorazda namjesnika CPC za Argentinu i cijelu Juznu Ameriku i Mitropolita Mihaila Uspješna misija Crnogorske pravoslavne crkve i Svjetske unije etničkih Crnogoraca “Krstaš” u Argentini je praćena velikim interesovanjem i oduševljenjem cijele naše nacionalne zajednice u ovoj dalekoj zemlji.
Posjetu delegacije Crnogorske Pravoslavne Crkve i “Krstaš”-a republici Argentini pomogli su:
Asociacija Argentinaca Crnogorskog porijekla " Zeta " iz Buenos Airesa
Povjerenici Svjetske Unije Crnogoraca "Krstaš" za Republiku Argentinu
Društvo " Kralj Nikola I" iz Provincije Ćako
Odbori Crnogorske Pravoslavne Crkve u gradovima: Buenos Aires, Machagai, Roque Seanz Pena i Venado Tuerto.
Posebnu zahvalnost na pomoći duguje se:
Olgi, Marti, Juan Carlosu, Martinu i Emiliji Laković.
Dušanu Madžareviću i cijeloj porodici Madžarević u Provinciji Ćako.
Rodolfu, Pablu , Lauri i Marijani Jokanović, Milošu Deretiću, Juanu Ćetkoviću.
Dragu Mićunoviću i njegovoj porodici, Alejandru Mićunoviću i njegovoj porodici.
Čitavoj porodici Nikčević sa posebnom zahvalnošću gospođi ambasadorki Crnogorske Crkve u Argentini Dari Nikčević, Katalini
Milović, porodicama Kapetanić, Krivikapić, Roganović, Pavićević, Milović, Radovanović i drugima
23. 08. 2007. - Sastanak delegacija Makedonske, Rumunske i Crnogorske pravoslavne crkve
Zrenjaninu je u četvrtak, 23. avgusta, u organizaciji Centra za razvoj civilnog društva (CRCD), održan sastanak na kojem su, pored direktora CRCD-a dr. Vladimira Ilića, prisustovali tročlane delegacije Makedonske pravoslavne crkve, Rumunske pravoslavne crkve i Crnogorske pravoslavne crkve. Tema sastanka je bila položaj ovih pravoslavnih crkava u Srbiji imajući u vidu da im je uskraćeno pravo na registraciju s obzirom na član19. Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama.Diskriminatorski član 19. Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama Republike Srbije glasi: „U Registar se ne može upisati verska organizacija čiji naziv sadrži naziv ili deo naziva koji izražava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je već upisana u Registar ili koja je ranije podnela zahtev za upis.” Sastanak u Zrenjaninu je početak akcije čiji je krajnji cilj da se iz Zakona uklone sve diskriminatorne odredbe, koje onemogućavaju normalno i ravnopravno djelovanje svih crkava i vjerskih zajednica u Srbiji. Razgovarano je i o mogućoj saradnji između ove tri pravoslavne crkve, posebno između Makedonske i Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji vezano za dalje zajednicke korake. Delegacija CPC obavijestila je CRCD o predstojećim planovima vezanim za skoro podnošenje zahtjeva za registraciju CPC u Srbiji kao i o aktivnostima u vezi gradnje Hrama Sv. Ivana Crnojevića u Lovćencu. Delegaciju Crnogorske pravoslavne crkve predvodio je Nenad Stevović, povjerenik CPC za Srbiju. U delegaciji su bili i članovi crkvenog odbora CPC u Lovćencu, Željko Kaluđerović i Zoran Đurović.
Ko je sljedeći ?
Redakcija časopisa crnogorske dijaspore "Oganj" i Svjetska Unija Etničkih Crnogoraca "Krstaš" su sa nevjericom primili vijest obrutalnom, fizičkom napadu na direktora i osnivača nezavisnog dnevnika "Vijesti" Željka Ivanovića.
Ovaj napad je možda najava za još težu deceniju za slobodu štampe u Crnoj Gori.
Nakon, brutalnih pokušaja gušenja slobode iz Beograda proteklih 15 godina, izgleda da je konačno savjesnost i nezavisnost lista Vijesti iznervirala i one koji nijesu navikli na objektivno izvještavanje u samoj Crnoj Gori.
Napad na Željka Ivanovića je najozbiljniji pokušaj rušenja slobodnog društvenog poretka i demokratskih tekovina u nezavisnoj Crnoj Gori. Zbog toga jedini mogući odgovor vlasti mora biti hitna istraga i redovno izvještavanje javnosti o napretku istrage sve do konačnog hapšenja i osude vinovnika ovog zločina.
Ovako primitivan i nasilnički gest - koji je najviše govori o brutalnosti i bezobzirnosti samih nalogodavaca - nije privatna poruka poslata Željku Ivanoviću i redakciji Vijesti.
Prava meta ovog napada su svi građani Crne Gore - a poruka je da ne smiju mnogo da pitaju, razmišljaju i ispituju događaje iz nedavne prošlosti i sadašnjosti. A da li je to društvo za koje smo se svi zajedno borili? Nije!
Jedini mogući odgovor na ovaj napad jeste da se crnogorska slobodna štampa i nevladin sektor moraju obavezati da još snažnije i nepokolebljivije kontrolišu čitav aparat vlasti u zemlji.
Poznata misao Thomas Jeffersona o slobodnoj štampi je više nego ikada aktuelna u Crnoj Gori. Ako moramo da biramo između demokratski izabrane vlasti bez slobodne štampe ili samo slobodne štampe, današnja Crna Gora mora uvijek izabrati slobodnu štampu. Pre ili kasnije slobodna štampa dovešće do dobre vlasti.
Željko Ivanović i list Vijesti, su uvijek stojali na čelu demokratskih promjena u Crnoj Gori, i zbog toga smo im svi mi - čitaoci Vijesti - zauvjek dužni.
Želku Ivanoviću želimo brz i uspješan oporavak
Novambar 2007. - Predsjedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, Predsjedniku Vlade Republike Srbije Vojislavu Koštunici,

Poštovani Predsjedniče,Nenad Stevović
Želim da Vas obavijestim da je Ministar Vjera Republike Srbije, gospodin Radomir Naumov donio odluku da zabrani registraciju Crnogorske Pravoslavne Crkve (CPC) u Srbiji, 22 novembra, 2007 godine.
Siguran sam da ste podjednako zatečeni ovom neshvatljivom odlukom Ministra Naumova kojom se krše ustavne i zakonske norme o slobodi vjeroispovesti i negiraju temeljna prava 70,000 etničkih Crnogoraca da registruju svoju crkvu. Podsjećam Vas da Crnogorci čine skoro 1% ukupne populacije Srbije po zvaničnoj statistici.Pošto se ova nesrećna odluka Ministarstva Vjera lako može shvatiti kao pokušaj vlasti u Beogradu da uvede represivne mjere prema nacionalnim manjinama, sigurni smo da ćete hitnom intervencijom pomoći da se preinači odluka i spriječiti da se hiljade vjernika CPC sateraju u prvi vjerski geto države Srbije. Uvjeren sam da je i Vama jasno da zvanični Beograd nema apsolutno nikakve šanse da uvjeri svet da je pouzdan garant ljudskih prava nacionalnim manjinama, ako se uvode novi oblici represije prema vjernicima CPC i našoj Crkvi.
Zato uvjereni smo da je i Vama podjednako važna dobrobit i sloboda djelovanja CPC u Srbiji, pogotovo imajući na umu Vaša neumorna i energična višegodišnja zalaganja za određenu kategoriju prava Crnogoraca koji žive u Srbiji, dok je postojala državna zajednica Srbija i Crna Gora. Zato, uvjeren sam da ni sada Vaša energična reakcija u zaštiti vjerskih prava Crnogoraca u Srbiji, neće izostati. Vjernici CPC u Srbiji su uvjereni da imaju svoja dva najveća saveznika upravo u Predsjedniku i Premijeru Srbije i njihovom nepokolebljivom poštovanju Ustava.Ipak, ako sticajem okolnosti odluka Ministra Naumova ne bude povučena najkasnije do 20 januara 2008, Crnogorci i predstavnici zabranjene CPC u Srbiji, biće primorani da iskoriste raspoloživa domaća i međunarodna pravna sredstva da se bore protiv ove odluke, kao i da obavijeste međunarodne organe o neispunjavanju obaveza o garantovanju slobode vjeroispovesti od strane Vlade Srbije.Nažalost, zbog ozbiljnosti situacije, primorani smo da već sada o neodgovornom gestu Ministra Naumova obavijestimo Vladu i Ministarstvo Spoljnih Poslova Crne Gore. Takođe, o ovom pokušaju zabrane CPC biće obaviještene i relevantne međunarodne institucije, organizacije i vlade zemalja iz Evro-Atlantskog regiona, zbog toga što bi opstanak odluke Ministarstva Vjera bio vrlo zabrinjavajući indikator vjerske netolerancije i neraspoloženja dijela administracije u Beogradu prema nacionalnim manjinama u ovako delikatnom trenutku za demokratiju u Srbiji.
U prilogu, ispod ovog pisma je faksimil sporne odluke Ministarstva Vjera.

Sa poštovanjem
Nenad Stevović
PresjednikUCS „Krstaš“ i Povjerenik CPC za Srbiju


President of Serbia Boris Tadic,Serbian Prime Minister Vojislav Koštunica
Dear Mr President and Prime
Minister,
I wish to inform you that Serbia’s Minister of Religion, Mr Radomir Naumov, has signed a decision banning the registration of the Montenegrin Orthodox Church (MOC) in Serbia, on 22 November, 2007. I am certain that you are equally surprised with this incomprehensible decision of the Minister, which runs contrary to constitutional and legal norms on the freedom of religion and which negates the basic rights of 70,000 ethnic Montenegrins in Serbia to register their own Church. Hereby, I remind you that Montenegrins account for practically 1% of the total population of Serbia according to official statistics.
As this unfortunate decision of Serbia’s Ministry of Religion could easily be misinterpreted as an attempt by the Belgrade authorities to introduce repressive measures against national minorities, we are certain that you will urgently intervene to ensure that this decision is reverted. Your help is needed to prevent the banishment of thousands of MOC faithful into the first religious ghetto in the Serbian state. I am confident that it is evident to you that official Belgrade has absolutely no chance to convince the international community of its ability to guarantee human rights to minorities, if this repression against the MOC faithful and our Church is not lifted.
We are therefore confident that you share with us awareness of the importance of the well-being and freedom of operation of MOC in Serbia, especially taking into consideration your tireless lobbying for certain categories of rights of Montenegrins who live in Serbia, in previous years during the existence of the state union of Serbia and Montenegro. Hence, I am confident that we can expect your energetic reaction in the protection of the religious rights of Montenegrins in Serbia. The MOC faithful in Serbia are confident that our two biggest allies in our fight for freedom of religion are the President and Prime Minister of Serbia and their firm respect of the Constitution.
If, nevertheless, the ban instituted by Minister Naumov is not abolished by January 20, 2008, Montenegrins and MOC followers in Serbia will be forced to resort to all available domestic and international legal instruments to fight this ban on religious freedoms, as well as to inform international institutions and organizations about the Serbian government’s failure to guarantee religious freedoms to our community.
Unfortunately, because of the seriousness of the situation, we are forced to report this irresponsible gesture of Serbia’s Minister of Religion to the Government and Ministry of Foreign Affairs of Montenegro. Furthermore, details of this unconstitutional ban on MOC are being forwarded to international organizations, institutions and governments of the Euro-Atlantic region, as the ban is a worrying indicator of growing religious intolerance and unfriendly attitudes towards national minorities on the part of a segment of the Belgrade administration in a delicate moment for Serbian democracy.

Respectfully,
Nenad Stevovic
President of the Association of Ethnic Montenegrins „Krstaš“ and
Official Representative of the Montenegrin Orthodox Church in Serbia

06. 01. 2006. - NALAGANJE CRNOGORSKOG BADNJAKA LOVĆENCU
CENTRALNA MANIFESTACIJA NALAGANJA CRNOGORSKOG BADNJAKA U DIJASPORI, ODRŽANA JE U LOVĆENCU, PRED VIŠE STOTINA CRNOGORACA UZ BLAGOSLOV MITROPOLITA MIHAILA I PRISUSTVO SVJEŠTENIKA CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE.
BADNJI DAN JE PROSLAVLJEN ONAKO KAKO JE VJEKOVIMA PROSLAVLJAN U NAŠOJ PRIJESTONICI – CETINJU. BADNJAK SU DONIJELI PREDSTAVNICI BAJICA IZ BRATSTVA MARTINOVIĆA I BORILOVIĆA.
PRISUTNI CRNOGORCI, PRISTIGLI IZ SVIH KRAJEVA VOJVODINE, SRBIJE ALI I IZ CRNE GORE SA ODUŠEVLJENJEM SU PRIHVATILI DOLAZAK SVJEŠTENIKA CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, PREBODOBNOG VADIMA HOLODKOVA JEREJA CPC IZ MOSKOVSKOG PODVORJA I IPO ĐAKONA CPC NIKA JOŠOVOG MARTINOVIĆA STUDENTA KIJEVSKE DUHOVNE AKADEMIJE KOJI JE I PROČITAO BOŽIĆNU POSLANICU NJEGOVOG VISOKOPREOSVJEŠTENSTVA MITROPOLITA MIHAILA.
UZ VATROMET I MULTIMEDIJALNU PREZENTACIJU UPRILIČEN JE I PRIGODAN KULTURNO-UMJETNIČKI PROGRAM U KOJEM SU NASTUPILI RECITATORI I GUSLARI IZ LOVĆENCA I VRBASA.
09. 01. 2006. - Poziv dr. Zoranu Lončaru Ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu R. Srbije
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ traži od dr Zorana Lončara, Ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, da odmah podnese ostavku zbog skandalozno loše i zlonamjerne pravne analize objavljene 02.12.2005. godine pod naslovom „Ostvarivanje prava državljana Crne Gore koji imaju prebivalište u Republici Srbiji da učestvuju na mogućem referendumu u Crnoj Gori“, na web sajtu Ministarstva na adresi http://www.mpalsg.sr.gov.yu . Odgovornost Ministra Lončara je utoliko veća, jer nije našao za shodno da se izvini javnosti Srbije i Crne Gore, i državljanima Crne Gore u Srbiji, zbog objavljivanja ovako amaterske i jednostrane analize – posebno nakon objavljivanja zaključaka Venecijanske komisije.
Takođe pozivamo njegovo Ministarstvo da prekine sa otvorenim pokušajem miniranja Venecijanske komisije i njenog mišljenja o usaglašenosti postojećih zakonskih rješenja u Republici Crnoj Gori vezano za organizaciju referenduma, koje je usvojeno na 65 plenarnoj sjednici komisije u Veneciji, 16-17 decembra 2005. god.
U svojim zaključcima donijetim na plenarnoj sjednici u decembru, u članu 65, Venecijanska Komisija navodi da ne preporučuje promjene izbornih pravila u Crnoj Gori koje bi dovele do uključivanja Crnogorskih državljana iz Srbije u biračke spiskove za referendum.
Uprkos ovako jasnom mišljenju Venecijanske komisije, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije uporno izbjegava da skloni svoj diskriminatorski i amaterski pokušaj pravne analize sa web sajta Ministarstva.
Netačna pravna analiza ide tako daleko da tvrdi da “analiza važećih propisa Republike Crne Gore pokazuje da oni nisu usklađeni sa odredbama Ustavne povelje, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, normama međunarodnog prava“. No, te neosnovane tvrdnje Ministra Lončara su demantovane u članu 64. izveštaja Venecijanske komisije koja kaže da se „sadašnje zakonodavstvo Republike Crne Gore o referendumu ne kosi sa međunarodnim standardima“.
Pošto ste u Vašoj netačnoj pravnoj analizi naveli da „Srbija oseća obavezu da pomogne u ovoj stvari, jer je reč o izbornom pravu jednog dela državljana državne zajednice Srbija i Crna Gora koji žive na njenoj teritoriji“, sada naše Udruženje osjeća obavezu da pomogne Vašem ministarstvu u ovoj stvari, jer je vaša analiza dokazano nekorektna i amaterska interpretacija izbornog prava državljana Crne Gore koji žive na teritoriji Srbije.
Konačno, Udruženje „Krstaš“ poziva Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, da se više ne miješa u pitanja Crnogorskog zakonodavstva, što je isključivo u nadležnosti države Crne Gore, i da eliminiše svoju deplasiranu pravnu analizu sa web sajta u skladu sa mišljenjem kompetentnih pravnika iz Venecijanske komisije.
Lovćenac, Novi Sad, Beograd, 09.01.2006.
Politički savjet, UCS „Krstaš“
09. January 2006. 10:38 am - POLITIKA – KRSTAŠ – INTERVJU
Stevović: Nezavisna Crna Gora superioran projekat
Lovćenac, (MINA) - Nezavisna Crna Gora biće moderno ogledalo u kojem se konzervativna Srbija neće rado ogledati, ocijenio je predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije Krstaš Nenad Stevović.
“Nezavisna Crna Gora je na mnoge načine superioran koncept u odnosu na Državnu zajednicu, ali čak i u odnosu na nezavisnu Srbiju. Crna Gora ima more, veliku teritoriju u odnosu na stanovništvo, bolji imidž u svijetu, malu dinamičniju ekonomiju”, kazao je Stevović agenciji MINA.
Prema njegovim riječima, Crna Gora ima sve potencijale da pretekne Srbiju u vrlo kratkom periodu, navodeći da će kao nezavisna država biti moderno ogledalo u kojem se konzervativna Srbija neće rado ogledati.
Stevović je siguran da će se položaj crnogorske manjine u Srbiji promijeniti nakon izglasavanja nezavisnosti. “Promijeniće se nabolje. Nama su sada vezane ruke činjenicom da nas država Srbija formalno ne tretira kao nacionalnu manjinu iako mi praktično nijesmo ništa drugo”.
“Iluzije iz SFR Jugoslavije o razlikama između naroda i narodnosti, ustvari su korijen mnogih problema u bivšim jugoslovenskim republikama. Iako po Ustavu Srbije teorijski imamo osnovu za mnoga prava, u praksi je naše pravo na jezik, crkvu, zastavu neregulisano”, podsjetio je on.
Stevović vjeruje da je svima jasno da nije samo vladajući režim u Srbiji antagonistički nastrojen prema crnogorskoj nezavisnosti, već da je to stav i najvećeg broja politički relevantnih srpskih partija i šireg establišmenta.
“Oni bi iskreno govoreći voljeli da vide krah političkog, ekonomskog i istorijskog projekta obnove crnogorske nezavisnosti. Ne treba imati iluzije, to je činjenica”, tvrdi on.
Stevović smatra da crnogorska manjina u Srbiji ima snage i moći da se odupre postojećoj otvorenoj asimilaciji. “Velika pomoć u našem naporu da održimo crnogorsku tradiciju i nasljeđe dolazi i iz Crne Gore”.
On je pojasnio da za Crnogorce u Srbiji neće biti pravih problema koje ne mogu savladati ako Crna Gora bude imala snage i moći da se odupre postojećoj asimilaciji u okviru zajedničke države.
Komentarišući prisustvo sveštenika Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve na istoj manifestaciji u Lovćencu, Stevović je naveo da “ništa nije slučajno, kao i da je crkvama uvijek stalo do vjernika”.
“Za mene ovaj susret predstavlja početak opšteg hrišćanskog ekumenizma koji treba da se razvije i između dvije pravoslavne crkve. Vjernici obje crkve vjeruju u istog Boga samo u različitim hramovima i sa različitim sveštenstvom”, rekao je on.
Stevović smatra da je atmosfera predstojećeg opšteg dijaloga u Crnoj Gori, vrlo važna kao primjer da se razgovorom mogu rješavati problemi u svim sferama društva.
“Tolerancija je ključ napretka i zato sam optimista da će se odnosi dvije crkve razvijati na bolje, pogotovo nakon referenduma u Crnoj Gori”, kazao je Stevović.
Krstaš, kako je objasnio, ove godine planira da nastavi aktivno zastupanje interesa Crnogoraca u Srbiji, posebno vodeći računa i o interesima Crne Gore u delikatnim danima koje predstoje dok traje Državna zajednica.
Stevović je podsjetio da su Crnogorci u Srbiji lojalni građani te zemlje, ali da ne pristaju da budu instrumentalizovani protiv njihove domovine Crne Gore.
“Zbog takvog našeg stava Opštinski odbor Demokratske stranke Srbije u Vrbasu najavio je da će tražiti zabranu Krstaša, nazivajuci nas antisrpskim. Naše djelovanje je izuzetno prosrpsko, zato što smatramo da su dobri odnosi sa Crnom Gorom najbolji interes Srbije”, rekao je on.
Stevović je ocijenio da je zabrana Krstaša u domenu fantastike, jer je nemoguće dekretom zabraniti postojanje 70 hiljada pripadnika jednog naroda u Srbiji.
“Ove godine predstoji nam da se izborimo za ravnopravan status sa ostalim nacionalnim manjinama u Srbiji. Za pravo na crnogorski jezik, nacionalne simbole, praznike, nastavne planove, učešće u Savjetu za nacionalne manjine”, objasnio je on.
Stevović je kazao da će nezaobilazna aktivnost biti izgradnja hrama Crnogorske parvoslavne crkve u Lovćencu, kao i da su donacije za izgradnju već počele da pristižu iz cijelog svijeta. (kraj)
Dejan Lucic, novinar
Novinska agencija MINA
17. 01. 2006 - Sastanak u Skupštini AP Vojvodine
U Skupštini AP Vojvodine održan je sastanak predstavnika pokrajinskih vlasti sa predsjednikom Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš”u cilju njihovog upoznavanja sa trenutnim položajem Crnogoraca u Vojvodini i Srbiji i postojećim problemima, kao i željom Crnogoraca za ostvarivanje pune ravnopravnosti sa ostalim nacionalnim manjinama u Vojvodini.
Predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“, Nenad Stevović, u razgovoru sa predsjednikom Skupštine AP Vojvodine, Bojanom Kostrešom, i potpredsjednikom Skupštine AP Vojvodine, Šandorom Egerešijem, ukazao je na činjenicu da su Crnogorci u Vojvodini peta po veličini etnička zajednica, posle Srba, Mađara, Slovaka i Hrvata, odnosno četvrta po veličini nacionalna manjina. Uprkos tome, status Crnogoraca u Srbiji još nije izjednačen sa statusom ostalih nacionalnih manjina.
Međutim, odnosi crnogorske etničke zajednice u Vojvodini sa vlastima u opštini Mali Iđoš, čiji je Predsjednik Skupstine Pal Karolj, takođe učestvovao na sastanku, su na zavidnom nivou. Predsjednik SO Mali Iđoš Pal Karolj je izvijestio predsjednika Kostreša o dobrim međunacionalnim odnosima u opštini Mali Iđoš, kao i kvalitetnoj saradnji UCS „Krstaš“ i opštinskih vlasti.
Predsjednik Kostreš i potpredsjednik Egereši su saopštili da u potpunosti podržavaju aktivnosti Udruženja Crnogoraca Srbije iz Lovćenca na promovisanju svog nacionalnog identiteta i nasleđa. Dobijena je podrška za organizaciju zvanične proslave 13 jula 2006. godine u Lovćencu, na kojoj će učestvovati i predstavnici pokrajinske vlasti. Takođe, dogovoreno je intenziviranje kontakata Udruženja i Pokrajinskih vlasti.
19. 01. 2006. - Zahtjev Savjetu ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” zahtijeva od Savjeta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora da odmah povuče neprihvatljivi dokument pod nazivom „Osnovni dokument državne zajednice Srbija i Crna Gora” usvojen na sjednici od 17. januara i da obavijesti javnost o povlačenju dokumenta. Tražimo, takođe, da se odmah obavijesti Ministarstvo spoljnih poslova da ne šalje usvojenu verziju na dalje razmatranje odgovarajućim tijelima Ujedinjenih nacija dok se dokument ne koriguje i novi ne izloži javnosti.
U ovom dokumentu se u dijelu o Republici Srbiji, na strani 9, u tački 50, daje netačni nacionalni sastav Republike Srbije, koji se ne poklapa sa redosledom veličina pojedinih nacionalnih zajednica po posljednjem popisu iz 2002. godine.
Ovaj pregled nacionalnih zajednica – koji navodi da nakon Srba po veličini slijede Mađari (3,91% - 293.299), Bošnjaci (1,82% - 108.193), Romi (1,44% -80.721), Hrvati (0,94% - 70.602), Albanci (0,82% - 61.647), Slovaci (0,79%) - 59.021), Vlasi (0,53% -40.054), Rumuni (0,46% - 34.576), Bugari (0,27% -20.497) i drugi je napravljen na način koji budi sumnje da Savjet Ministara direktno ignoriše volju 69.049 građana Srbije koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, iako Crnogoraca ima više nego Albanaca, Slovaka, Vlaha, Rumuna i Bugara u Srbiji.
U tački 52, navodi se da su Srbi, Rumuni i Bugari većinom pravoslavne vjere, i opet se ignoriše postojanje Crnogoraca koji su veća zajednica i od Rumuna i Bugara.
Takođe zahtijevamo da Savjet Ministara preuzme odgovornost iz svoje nadležnosti zaštite ljudskih i nacionalnih prava i da upozori Vladu Srbije na neprihvatljivost zvaničnog izostavljanja Crnogoraca sa zvanične web strane Vlade Srbije “Stanovništvo, jezik i vera” (http://www.srbija.sr.gov.yu/pages/article.php?id=37) gde se pojavljuje redosled nacionalnih zajednica po veličini i gdje se navodi da nakon Srba po veličini slijede sve ostale zajednice osim Crnogoraca.
Konačno, pozivamo organe državne zajednice ne samo da izvrše potrebne korekcije, već i da obavijeste Crnogorce u Srbiji zašto je došlo do ovih grešaka. Mada smo spremni da vjerujemo da je greška na nivou državne zajednice nenamjerna, svjesni smo da u Republici Srbiji ovakvo negiranje Crnogoraca nije izuzetak već pravilo. Tužno je da su organi koji su zaduženi za zaštitu nacionalnih manjina, a i sama državna zajednica, spremni da učestvuju u ovako brutalnim pokušajima negiranja postojanja jednog naroda u Srbiji.
Ukoliko ove korekcije ne budu izvršene, i postojeći dokument povučen, naše Udruženje obavijestiće Ujedinjene Nacije, zemlje EU i posmatračku Misiju EU u Beogradu, SAD, kao i međunarodne NVO koje se bave zaštitom ljudskih prava, o potpunoj nespremnosti državne zajednice i Republike Srbije da se uklope u norme civilizovanog ponašanja i poštovanja elementarnih principa ravnopravnosti svih naroda u SCG i Srbiji.
Lovćenac, Novi Sad, Beograd, 19.01.2006.
Politički savjet, UCS „Krstaš“
19. 01. 2006. - Povučen sporni dokument Savjeta Ministara SCG nakon reakcije „Krstaš”-a
Beograd, 19. januar 2006 - Savet ministara Srbije i Crne Gore usvojio je na sednici 17. januara Osnovni dokument Srbije i Crne Gore, referentni izveštaj koji sadrži opšte podatke o državnoj zajednici i državama članicama, uz zaključak da se u konačan tekst ovog dokumenta, pre objavljivanja i dostavljanja Ujedinjenim nacijama, u saradnji sa vladama država članica, unesu pojedine dopune i ispravke. Na veb-sajtu Direkcije za informisanje Saveta ministara objavljen je neautorizovani tekst Osnovnog dokumenta, koji nije prošao tehničku redakciju u Savetu ministara i vladama drzava članica. U medjuvremenu taj tekst je povučen sa sajta, a istovremeno su u Osnovnom dokumentu Srbije i Crne Gore precizirane pojedine odredbe i podaci.Takva, finalna verzija teksta Osnovnog dokumenta Srbije i Crne Gore biće u najkraćem roku objavljena i dostavljena Ujedinjenim nacijama. http://www.info.gov.yu/saveznavlada/detaljis.php?strid=711
21. 01. 2006. subota - „GRAĐANSKI LIST“
„NOVI SAD – Nakon reakcije Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“ iz Lovćenca koja je usledila zbog izostavljanja te zajednice sa zvanične web prezentacije Vlade Srbije, juče je ta greška ispravljena. Naime „Krstaš“ je zatražio od Saveta ministara državne zajednice da reaguje i upozori Vladu Srbije na neprihvatljivost zvaničnog izostavljanja Crnogoraca sa stranice na kojoj se nalazi popis svih etničkih zajednica u Srbiji. Kako smo se uverili, od juče se na toj stranici nalaze i Crnogorci, ali i Jugosloveni, Makedonci, Bunjevci, Muslimani, Ukrajinci, Goranci, Nemci, Rusi i Česi, kojih takođe nije bilo dosad. Takođe je promenjen deo teksta u kojem je pisalo da su Srbi, Rumuni i Bugari pravoslavne veroispovesti, gde su ponovo bili izostavljeni Crnogorci, pa sada piše samo: “Stanovništvo u Sbiji je najvećim delom pravoslavno-hrišćanske veroispovesti“, bez navođenja nacionalnosti za koje se pravoslavlje vezuje. „Krstaš“ je od Saveta ministara tražio da povuče dokument namenjen Ujedinjenim nacijama koji je 17. januara usvojen na sednici Saveta, a u kojem su takođe izostavljeni Crnogorci, a kako smo nezvanično saznali, i u taj dokument uneta je neophodna ispravka.“
Dalibor Stupar
21. 01. 2006.- Radio Slobodna Evropa: intervju sa predsjednikom UCS „Krstaš”
Za preslušavanje Intervjua Predsjednika Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš” Radiju Slobodna Evropa:
PRVI NAČIN:
1. Posetite link: http://www.rferl.org/listen/ondemand/bd/sc/sc_default.asp
2. Izaberite datum 21 januar 2006 godine, vreme programa 12:30
3. Odaberite opciju “Program uživo”
DRUGI NAČIN: Direktno preko linkova u vasem internet browseru (Internet Explorer ili Netscape):
22. 01. 2006.- Radio Slobodna Evropa:Tekstualni zapis intervjua sa predsjednikom UCS “Krstaš”
Gost Radija Slobodna Evropa je Nenad Stevović, predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije 'Krstaš', osnovanog da očuva crnogorski duhovni i običajni nacionalni identitet.
RSE: U uredjenim državama, ovakva su udruženja uglavnom angažovana na očuvanju kulturnog identiteta, jezika, običaja, tradicije. No vaše se udruženje, skladno političkom ambijentu u Srbiji, ali i Crnoj Gori, prije svega, čini se, mora baviti zaštitom nacionalnog identiteta. Da li sam u pravu?
STEVOVIĆ : Slažem se i mislim da ste potpuno u pravu. Svima je, na žalost, jasno da je postojanje Crnogoraca i postojanje našeg specificnog identiteta, naše nezavisne istorije, kulture i vjere, jedino sporno u Srbiji. Cio svijet i sve bivše jugoslovenske republike, koje su nama svima na neki način najbliže, gledaju na crnogorski narod i Crnu Goru kao na sebi ravnopravne, svi osim Srbije i njene zvanične politike. Beograd ne želi da razumije da se prava Crnogorcima ne dodjeljuju iz Nemanjine ulice u Beogradu, gdje je sjedište srpske Vlade. Prava Crnogoraca u Srbiji su neosporna i verifikovana kao i svi medjunarodni dokumenti i mislim da je vrijeme da neko obavijesti gospodina Koštunicu da Crnogorci imaju svoje legitimno udruženje u Srbiji i da ce ono dalje samo da jača iz dana u dan. Mi smo narod koji je ponosan na svoju otadzbinu Crnu Goru i na njenu istoriju, a posebno na njenu tradiciju tolerancije. Mišljenja sam da je Beograd zavaran činjenicom da Crna Gora i Crnogorci nijesu agresivni u odbrani svog nacionalnog identiteta. Mi ne želimo zvaničnoj Srbiji da dokazujemo da postojimo, već im svakodnevno pružamo šansu da se probude iz svog sna i da se bore da dostignu svjetske standarde, jer mi ih već imamo.
RSE: Samo u protekloj sedmici Udruženje 'Krstaš' oštro je reagovalo na nekoliko dokumenata sačinjenih upravo u Beogradu. Evo da podsjetimo i da idemo nekim redom što se sve dogadjalo. Savjet ministara Državne zajednice sačinio je dokument namijenjen Ujedinjenim nacijama, koji sadrži pregled nacionalnih zajednica u kojima ima svih naroda i nacionalnih manjina, ali Crnogoraca nema. Zatražili ste da se dokument ne šalje i zahtijevate objašnjenje i izvinjenje. Da li ste nešto od toga dobili?
STEVOVIĆ : Prije svega, ne mogu da krijem da smo zadovoljni prvim reakcijama, konačno taj pokušaj da se ospore rezultati popisa iz 2002. godine je propao, jer je Direkcija za informisanje Savjeta ministara Srbije i Crne Gore saopštila da je povučen sporni dokument koji je namijenjen Ujedinjenim nacijama i koji je u potpunosti priznao postojanje crnogorske manjine u Srbiji. Takodje je rečeno da su u osnovnom dokumentu precizirane pojedine odredbe i podaci i da će se, u saradnji sa vladama država članica, unijeti dopune i ispravke.
RSE: Drugi, ne manje značajan, je izostavljanje Crnogoraca sa web stranice u odjeljku - stanovništvo, jezik i vjera. Tekst je u medjuvremenu povučen sa sajta, nakon vaše reakcije. Što to zapravo govori o srpskoj vlasti kada je odnos prema Crnoj Gori u pitanju i da li je povlačenje sa sajta prouzrokovano strahom od reakcije medjunarodne zajednice?
STEVOVIĆ : Sigurno, dobra vijest je da je Vlada Srbije na svom web sajtu u rubrici stanovništvo, jezik i vjera, unijela i podatke o Crnogorcima i njihovom učešću u stanovništvu Srbije. Sve su to rezultati koje smo postigli u manje od 24 sata. Cijeli ovaj dogadjaj i priznavanje naše formalne jednakosti sa ostalim gradjanima Srbije jeste upravo posljedica našeg upozorenja da će se ovaj slučaj brzo internacionalizovati. Mi smo jasno stavili do znanja Savjetu ministara da očekujemo njihovu intervenciju prema Vladi Srbije, u skladu sa nadležnostima Državne zajednice u oblasti manjinskih prava. U suprotnom, bili smo spremni da idemo i do samog vrha, do Ujedinjenih nacija i ja napominjem da je ovo vrh ledenog brijega. Prepravka jednog web sajta je laka, naspram naše borbe za cijeli korpus ostalih manjinskih prava Crnogoraca u Srbiji.
RSE: Evo da se osvrnemo na još jedan dokument, ako se slažete? Meni se posebno zanimljiva čini pravna analiza doktora Lončara, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, pod nazivom 'Ostvarivanje prava državljana Crne Gore koji imaju prebivalište u Republici Srbiji', da učestvuju na mogućem referendumu u Crnoj Gori. Vi ste kazali, reagujući na ovaj dokument, da je to direktno podrivanje Venecijanske komisije i zatražili ste njegovu ostavku. Koliko taj vaš zahtijev, kao i ostali, ima težinu, s obzirom da ste udruženje nacije koja sve češce izostaje iz zvaničnih dokumenata? I kako uopšte komentarišete manipulacije Crnogorcima u Srbiji na političkom planu?
STEVOVIĆ : Prije svega, drago mi je što ste vidjeli naš zahtijev za ostavku gospodina Lončara povodom stava njegovog ministarstva koje u potpunosti kontrira stavovima saveza Evrope i njegove Venecijanske komisije. Ispada - ili da je doktor Loncar veći stručnjak od skupa najboljih evropskih pravnika ili da on želi namjerno da stvara atmosferu nesigurnosti medju crnogorskim drzavljanima u Srbiji, da bi zloupotrebom mehanizma državne sile uticao na rezultate referenduma u Crnoj Gori. Što se našeg udruzenja tiče i našeg stava da on nije veći stručnjak od Venecijanske komisije, tako da ostaje jedino ova druga mogućnost.
RSE: Predstojeci referendum u Crnoj Gori stavio je i vas i vaše udruzenje „Krstaš“ na „vruću političku vrpcu“, na čijim su krajevima, na jednom i drugom, Srbija i Crna Gora. Vi javno iznosite sljedeci stav: 'svaki domovini odani Crnogorac svojoj zemlji zeli dati dvije svete stvari - slobodu i nezavisnost'. A u isto vrijeme podsjećate da su Crnogorci u Srbiji lojalni gradjani te zemlje, ali da ne pristaju da budu instrumentalizovani protiv njihove domovine Crne Gore. Kako to ide zajedno u atmosferi koja vlada u Srbiji, gdje su zavadjene političke partije, činjenica je, jedinstvene samo u jednom - Crna Gora u Zajednici?
STEVOVIĆ : Osnovni postulati demokratije su da je izjašnjavanje o nacionalnosti i vjeri slobodno. Dakle, nije riječ o prinudnom, već o slobodnom izjašnjavanju. Crnogorci u Srbiji jesu odani idealima slobode i nezavisnosti i, naravno prema svojoj domovini. To nijesu pitanja o kojima mogu da odlučuju Vlada Srbije ili skupštinski odbori i slično. Naravno, mi se ne miješamo kada je u pitanju nacionalni identitet drugih naroda i u pravu ste kada kažete da su sve zavadjene političke partije u Srbiji jedinstvene da Crna Gora treba da bude u Zajednici, ali to je potpuno nebitno šta političke partije u Beogradu misle i predstavlja jednu produženu ruku jedne vjekovne kolonijalne politike Srbije u odnosu na Crnu Goru. Pravo pitanje za partije u Srbiji jeste: da li Srbija želi da bude u Zajednici, a ne šta je bolje za Crnu Goru. Onaj ko će odlučivati šta je bolje za Crnu Goru jeste narod Crne Gore i niko više, čak ni generalni sekretar Ujedinjenih nacija, a kamoli neki političar iz Srbije.
RSE: Vi ste gospodine Stevoviću izjavili ovo: nezavisna Crna Gora biće moderno ogledalo u kojem se konzervativna Srbija neće rado ogledati. Mozete mi potkrijepiti ovu vašu tvrdnju?
STEVOVIĆ : Pa jasno je. Dok je Crna Gora zemlja koja je objeručke prihvatila savremene principe multietnicnosti i medjuvjerske tolerancije, zvanična Srbija je često nevoljna da toleriše i sebi najbliže kao što su Crnogorci ili Makedonci i njihovo pravo na sopstvenu crkvu, vjeru i identitet. Pogledajte, u Crnoj Gori na strani nezavisnosti se nalaze Crnogorci, Hrvati, Albanci, muslimani, Bošnjaci, a na drugoj strani samo Srbi. Znači, nije riječ o diktaturi manjine, kao što u Beogradu vole da predstavljaju Crnu Goru, već o demokratskoj volji već0ine naroda koji su na istoj strani. Da ne govorimo o skandaloznim napadima u beogradskoj štampi na predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovica, zbog njegove posjete Vatikanu i poziva poglavaru katoličke crkve da posjeti Crnu Goru. Zatim, Crna Gora je jasno prepoznala svoju neslavnu ulogu u nedavnim ratovima na tlu prethodne Jugoslavije i prva je pokrenula pitanje izvinjenja susjedima i plaćanja odšteta, dok je Srbija još uvijek u poricanju zločina, što se reflektuje i na nivo saradnje obje republike sa Haškim sudom. I po tom pitanju je Crna Gora na liniji savremenog svijeta, dok je Srbija i dalje nevoljni učesnik u takozvanim dobrovoljnim predajama ljudi koji su proglašeni pred gradjanima Srbije kao heroji. I konačno da kazem, jasan je otklon Crne Gore od militaristickog duha i potrebe za snaženjem institucija kao što je vojska, a tu je i brza reforma ekonomije i ocekivani bum investicija i ulaganja nakon proglašavanja nezavisnosti. Dok je Srbija, na žalost, u zadnjih 15 godina bila pojam zemlje koja ne poštuje slobodu gradjana, štiti ratne zlocince i ne može da funkcioniše sa svojim susjedima.
RSE: Prikaz broja i razmještaja Crnogoraca u Srbiji i Vojvodini poremećen je znatno u posljednjih 15 godina. Po popisu iz 1991. godine, u Srbiji je zivjelo 118.000 Crnogoraca, a po popisu 2002. godine oko 70.000. Gospodine Stevoviću, gdje je nestalo 41.000 Crnogoraca?
STEVOVIĆ : Da, tačni su vam ovi podaci. Inace, nestalo je oko 48.000, a kao što znate, svi možemo sami da nagadjamo gdje su nestali ti Crnogorci. U popisu nije vršena precizna evidencija promjene izjašnjavanja ili iseljavanja pojedinih nacionalnih zajednica, tako da mogu samo da pretpostavim da je jedan broj Crnogoraca, pod pritiskom najjače moguće medijske kampanje u Srbiji od 1991. do 2002. godine, osjetio da može imati problema ako se izjasne kao Crnogorci. Ne treba zaboraviti da je 1991. godine bilo šest republika u SFRJ, a 2002. je bilo samo dvije. S tim što je ta druga Crna gora u beogradskim medijima već deset godina služila kao primjer za sve najgore što postoji u našoj zemlji i nije čudo onda što su naši ljudi u Srbiji pod pritiskom osjetili da je manji lični rizik da se javno ne izjasne kao Crnogorci da ne bi platili poslije cijenu odvajanja Crne Gore.
RSE: Da li je prejaka vaša konstatacija da se tu zapravo radi o zastrašujućoj asimilaciji ili je to upravo realnost?
STEVOVIĆ : Znate - ako se država i zvanični Beograd otvoreno bore protiv upotrebe našeg jezika, pozivaju na zabranu izgradnje naše crkve, brišu nas iz zvanične državne statistike i obavještavaju medjunarodne institucije da mi ne postojimo, predsjednik Vlade Srbije koristi naše licne podatke i spiskove Crnogoraca u Briselu u svojoj retrogradnoj kampanji za upravljanje Crnom Gorom iz Srbije, prijeti nam gubitkom svih prava ako ne padnemo na koljena ili ako ne pritiskamo rodjake u Crnoj Gori da glasaju onako kako to zeli premijer Srbije - to su sve elementi zastrašujuce asimilacije, u svakom slucaju asimilacije. A svako da je na mjestu ovih Crnogoraca u Srbiji, mislim da bi bio zastrašen.
RSE: Ali i Vi i ja znamo da Crnogorci u Srbiji pokazuju znatne različitosti, posebno po pitanju nezavisnosti ili Zajednice. Kako to komentarišete?
STEVOVIĆ : Mislim da tu postoji dosta zabune i drago mi je da ste me to pitali. Crnogorci u Srbiji nijesu podijeljeni po pitanju nezavisnosti, velika većina je jasno i ubjedljivo za nezavisnost. Naravno, postoji i odredjena značajna grupa ljudi porijeklom iz Crne Gore koji preferiraju Zajednicu, ali tu nije rijec o Crnogorcima u Srbiji, već o Srbima porijeklom iz Crne Gore. No, oni i ne pripadaju crnogorskoj nacionalnoj zajednici u Srbiji, oni nijesu manjina, već su većinski narod u Srbiji.
RSE: Kakav će, po vama, biti položaj Crnogoraca u Srbiji nakon mogućeg izglasavanja nezavisnosti?
STEVOVIĆ : Položaj crnogorskog naroda u Srbiji kratkoročno, u pitanju su dani ili nedjelje, najvjerovatnije biće lošiji, jer ćemo se se naći u svojevrsnom pravnom vakumu. Odgovornost za to nosi direktno Vlada Srbije koja odbija pregovore sa legitimnim predstavnicima Crne Gore o budućim odnosima dvije nezavisne države. Naravno, sve je to sa ciljem da pritiskaju Crnogorce da ne glasaju za nezavisnost, ali ti pritisci su kontraproduktivni. Mi očekujemo da će se naš polozaj dramatično poboljšati onog trenutka kada Beograd bude priznao nezavisnost Crne Gore. U toj situaciji mi ćemo konačno postati ono što praktično i jesmo, ali formalno nam nije priznato, a to je da smo nacionalna manjina u Srbiji.
RSE: Za koja se nacionalno-manjinska prava zalažete?
STEVOVIĆ : Za sva, želimo da iskoristimo sva prava koja su garantovana ostalim nacionalnim manjinama u Srbiji i ništa više. A to znači, izmedju ostalog, pravo na nacionalni savjet, pravo na nacionalne simbole i praznike, na Crnogorsku pravoslavnu crkvu, jezik, obrazovanje, kao i ostala prava garantovana medjunarodnim sporazumima. Ukratko, želimo ista ona prava koja imaju i koja će imati Srbi u Crnoj Gori.
RSE: Kakvi su odnosi vašeg udruženja i vojvodjanskih vlasti?
STEVOVIĆ : Udruženje Crnogoraca Srbije 'Krstaš' djeluje na čitavoj teritoriji Srbije, sa posebnim akcentom na Vojvodinu i Beograd, gdje su Crnogorci najviše skoncentrisani. Sjedište Udruzenja je u Lovćencu, jedinom mjestu u cjelokupnoj crnogorskoj dijaspori gdje su još uvijek Crnogorci većinsko stanovništvo, a Lovćenac se nalazi u opštini Mali Idjoš. I mogu da kažem da smo tu sa lokalnom administracijom uspostavili jednu saradnju na zavidnom nivou. Počeli smo prvo od mjesne zajednice Lovćenac, zatim od opštine Mali Idjoš i došli smo do toga da smo prije neki dan, zajedno sa predsjednikom Skupštine opštine Mali Idjoš, bili primljeni u Skupštini Vojvodine kod predsjednika Bojana Kostreša. Nakon tog sastanka ja sam bio veoma zadovoljan, dobio sam uvjeravanja da je sadašnja administracija pokrajinska privrena našim idejama i daje nam podršku. Mislimo da ćemo imati dobre partnere u svim ovim budućim aktivnostima koje ima udruženje 'Krstaš' u Vojvodini.
RSE: Izgradnja Crnogorske pravoslavne crkve u Lovćencu najava je za ovu godinu. Da li je to izgledno i ko pruža potporu ovom projektu?
STEVOVIĆ : Kada smo odlučili da udjemo u projekat izgradnje hrama Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji donijeli smo odluku da gradnju ne započinjemo na nekom privatnom zemljištu, iako je bilo dosta ponuda za jednu takvu donaciju. Mi smo riješili da pronadjemo način da zemljište dobijemo od države, tako da čitavu tu stvar podignemo na jedan veći nivo. I, kao što znate, 5. avgusta prošle godine smo predsjednik Skupštine opštine Mali Idjoš Pal Karolj, ispred opštine Mali Idjoš, i ja, ispred Udruženja Crnogoraca Srbije 'Krstaš', potpisali ugovor o dugoročnom zakupu nekretnine u Lovćencu u gradjevinskom reonu veličine oko 500 m2. Sa jasnom namjerom da se to zemljište iskoristi za gradnju hrama Crnogorske pravoslavne crkve. Ja bi sada samo citirao riječi gospodina Karolja, predsjednika Opštine, koji je nakon potpisivanja izjavio, citiram: “Svaki narod ima pravo na svoju izvornu crkvu i mi cemo iz naših skromnih mogucnoti potpuno ravnopravno pomoci izgradnji Crnogorske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve, kao i odrzavanju Rimokatolicke i Reformatorske crkve”. Tu jasno pokazuje stav Opštine i ono što sam ranije govorio, mi smo dosta toga pokrenuli i sigurno ćemo izgradnju započeti na proljece ove godine, a da li ćemo uspjeti da je završimo ove godine ili sljedece, to je pitanje koje možemo postaviti jednom širem krugu. U izgradnju bi trebala da se ukljuci i crnogorska dijaspora i svi drugi relevantni činioci koji podržavaju ovaj projekat.
RSE: Za kraj gospodine Stevovicu recite kratko, za one koji ne znaju, odakle su vaši preci i kakve su danas vaše lične veze sa Crnom Gorom?
STEVOVIĆ : Moji preci su iz cetinjskog kraja, iz Cuca, otac je putem kolonizacije 1946. godine došao u Vojvodinu, majka mi je takodje iz Cuca rodjena je Pešikan, a moje veze sa Crnom Gorom su intenzivne i moje porodice i moje lično, veoma često idemo za Crnu Goru i mislim da ne prodje ni mjesec dana, a da neko od nas nije dolje.
Beba Marušić- Radio Slobodna Evropa (Prag)
http://www.slobodnaevropa.org/article/2006/01/21/
840ecf0e-cd51-4836-9758-1179f16cefc4.html
24. 01. 2006 – Telegram saučešća
Predsjedniku Vlade Republike Crne Gore
Sa velikom tugom i žalošću primili smo vijest o katastrofalnoj željezničkoj nesreći u Crnoj Gori, koja ja prouzrokovala veliki broj žrtava.
U ime Opštine Mali Iđoš i Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“ iz Lovćenca, želimo da izrazimo Vama, i preko Vas, Vladi Crne Gore i narodu Crne Gore, naše duboko saučešće povodom ovoga tragičnog događaja. Molimo Vas da prenesete naše iskreno saučešće porodicama žrtava ove velike nesreće.
Predsjednik Skupštine opštine Mali Iđoš, Pal Karolj
Predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“, Nenad Stevović
25. 01. 2006. - Poziv Crnogorcima u Srbiji
Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš“ poziva crnogorsku emigraciju u Vojvodini, Beogradu i cijeloj Srbiji da daju krv iz solidarnosti sa žrtvama u teškoj železničkoj nesreći kod Bioča 23 januara.
Takođe, pozivamo Crnogorce širom Srbije da se odazovu kampanji pružanja materijalne pomoći porodicama postradalih u ovoj nesreći tako što će uplatiti dio svojih ličnih primanja u znak solidarnosti.
Da bi se izbjeglo dupliranje inicijativa pomoći, Udruženje poziva zainteresovane da uplate pomoć direktno na račune za pomoć koji su otvoreni od strane Vlade Crne Gore (u Eurima) ili Vlade Srbije (u Dinarima).
Vlada Republike Crne Gore otvorila je kod Crnogorske komercijalne banke poseban račun solidarnosti za pomoć nastradalima i povrijeđenima u željezničkoj nesreći.
Broj računa: 510-0-40
Poziv na broj 293908-23012006.
ZA UPLATE IZ INOSTRANSTVA:
Incoming payment instruction
Beneficiary customer: 2939108-23012006
Account with institution:
Crnogorska komercijalna banka AD
81000 Podgorica – Crna Gora
Swift Code: CKBC CS 22
Acc.No 400876851700 EUR/USD
Intermediary bank:
Commerzbank AG Frankfurt/Main
Germany
Swift Code: COBA DE FF
Vlada Srbije je otvorila poseban račun putem kojeg građani Srbije mogu da pruže pomoc porodicama postradalih.
Broj računa je: 840-1352721-57, sa naznakom - pomoć postradalima u železničkoj nesreći u Crnoj Gori, sa pozivom na broj 97 41-601.
08.02.2006. - Pismo iz Kanade:
Gospodin Koštunica, kada priča o crnogorskoj nezavisnosti i referendumu, očigledno ne odustaje od pominjanja spiska od preko 260 hiljada crnogorskih državljana sa mjestom prebivališta u Srbiji. Svako ko je iole kuburio sa ostvarivanjem građanskih, i ko zna sve kakvih prava, za vrijeme rata u Bosni i Hercegovini, “šetajući” se od republike do republike, od grada do grada, sigurno će se složiti da je spisak koji se uporno “vraća na dnevni red” kada se razgovara o pitanju crnogorskog referenduma, više nego sporan. Na njemu je, siguran sam, veliki broj onih koji, iako su na spisku, ne prebivaju i ne žive u Srbiji.Siguran sam da se na tom spisku nalazim i ja, državljanin Crne Gore koji već skoro deset godina živi u Kanadi. Kako je to moguće? Ovako! Ja sam se, kao crnogorski državljanin sa mjestom prebivališta u Danilovgradu, 1993. godine uredno odjavio iz Danilovgrada, Republika Crna Gora, i prijavio u Lovćencu, opština Mali Iđoš, Republika Srbija. Kada sam 1996. godine odlazio iz Srbije za Kanadu, nijesam odjavio svoje mjesto prebivališta u Srbiji. Kladio bih se sa gospodinom Kostunicom i svim ostalim koji se uporno pozivaju na taj spisak, da sam ja još uvijek upisan u birački spisak u opstini Mali Iđoš. Kladio bih se zato što znam da je bilo onih koji su živjeli ovdje u Kanadi, a bili “ne odjavljeni” ili se nikada nijesu odjavili u Srbiji, a ako bi se zatekli u Srbiji u vrijeme izbora, glasali i onda kada je osnovni uslov za pravo glasa bio rezidencijalni uslov. Kladio bih se i zato što sam siguran da se na tom spisku nalazi i veliki broj onih ljudi, koji danas živi i “prebiva” u Srbiji, a koji se izjašnjavaju kao Crnogorci iako imaju državljanstvo Srbije. Kako je ovo moguće? Ovako! Kada se dešavala Osma Ofanziva iliti kolonizacija Vojvodine, kad su crnogorska sela preseljavana u Vojvodinu, svi oni koji su kolonizovani, brisani su iz spiska državljana Crne Gore i upisivani u knjigu drzavljana Srbije. Moj đed, otac i moja šira porodica su živi dokazi, a Lovcenac je živo selo-dokaz, da ne pominjem Vrbas i ostala sela, zaseoke, gradove i gradice u Vojvodini.
Sve ovo bi se dalo lako provjeriti ako bi gospodi koja toliko pominje spisak, znajući, kao što to zna i Evropska Unija i Venecijanska Komisija, da su svi birački spiskovi bivših SFRJ republika u totalnom neredu, bilo iole stalo do istine i poštenja. Medjutim kod nas, cilj opravdava sredstva, pa oni i dalje nastavljaju svoju priču ne hajući koliko je tu istine. Ja ovim putem molim udruženje “Krstaš” iz Lovćenca, da ako su u mogućnosti, provjere da li se Dragan Radomirov Vujovic, rođen 21.10.1961. godine u Sarajevu, opština Centar, nalazi u biračkom spisku u opštini Mali Iđoš, republika Srbija. Ako je potrebna nekakva, kod nas kao po običaju, čarobna punomoć da se to odradi, od mene je imaju ovim putem, a ako treba i lično potpisana, spreman sam da je potpišem.
Dragan Vujović, Kanada
11. 02. 2006. - Redovna sjednica Saveza crnogorskih asocijacija Evrope (SCAE)
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ je shodno sa zaključcima 10 sjednice SCAE od 02. 10. 2005. (Keln – Njemačka), prihvatilo da bude domaćin 11. redovne sjednice ove organizacije koja će se održati 18. i 19. marta u Lovćencu.
UCS „Krstaš“ je najautentičnija, najbrojnija i najeminentnija asocijacija etničkih Crnogoraca koji žive u Srbiji. „Krstaš“ je integralni dio Pokreta za nezavisnu i evropsku Crnu Goru a njegovi članovi jedna nova generacija emancipovanih, nacionalno i duhovno svjesnih Crnogoraca u Srbiji, koji su jasno definisali svoje stavove i odrijedili svoje prioritete. Zbog svega toga „Krstaš“ izražava zadovoljstvo što će biti domaćin ove sjednice i smatra to podrškom i priznanjem koju organizovana dijaspora iz Evrope daje za njegov rad.
„Krstaš“ smatra da će se ova sjednica po mnogo čemu razlikovati od predhodnih.
Zbog istorijskog trenutka u kojem se nalazi crnogorska država i cijeli crnogorski narod, organizovana crnogorska dijaspora mora zauzeti svoj jasan stav i konkretno se uključiti u završnu fazu procesa pune obnove crnogorske nezavisnosti. Najljepše stranice crnogorske istorije ispisane su svijetlim primjerima kako su Crnogorci širom svijeta reagovali kad god je sloboda i nezavisnost njihove države bila ugrožena. Pravi je trenutak da to pokažemo i sada.
Pored tačaka dnevnog reda koje predloži Predsjedništvo SCAE, „Krstaš“ će zahtijevati da se donesu konkretni zaključci kako će se SCAE angažovati pred, za i posle referenduma. Takođe svaka organizacija koja predstavlja neku evropsku državu u SCAE treba da izloži program kako će se u svojoj sredini angažovati u promovisanju i lobiranju za crnogorsku nezavisnost.
„Krstaš“ će od Pokreta za nezavisnu i evropsku Crnu Goru zahtijevati da jedan od njegovih visokih funkcionera bude gost na sjednici.
Poziv će biti upućen i direktoru Centra za iseljenike pri Vladi Crne Gore.
Takođe postavićemo pitanje na koji način dijaspora može pomoći izgradnju hrama Crnogorske pravoslave crkve u Lovćencu. Delegate će pozdraviti zvanični predstavnik CPC sa Cetinja.
Delegati će učestvovati i na završnoj konvenciji „Crnogorske liste“ koja se bori da na ponovljenim izborima za lokalnu vlast, 26. marta, postigne što bolji rezultat. Svima je jasno koliko bi značajno bilo za Crnogorce u Srbiji, za samu Crnu Goru ali i za cijelu našu dijasporu, da na jednoj teritoriji Srbije, crnogorska opcija osvoji vlast.
„Krstaš“ će organizovati sastanak delegata SCAE sa privrednicima kao i sa predstavnicima lokalne i pokrajinske vlasti.
Molimo Udruženja Crnogoraca iz država koje su članice SCAE (Austrija, Švajcarska, Njemačka, Kipar, Holandija, Belgija, Luksenburg, Engleska, Francuska, Češka, Švedska, Mađarska, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Poljska) da potvrde svoj dolazak i da delegiraju svog predstavnika. Sjednica je na nivou Predsjedništva tako da svaka država delegira po jednog (izuzetno dva) delegata.
„Krstaš“ će kao domaćin za 20 delegata i gostiju obezbijediti pun pansion.
Tačnu satnicu i agendu za sastanak delegati će dobiti nakon potvrde svog dolaska.
02. 03. 2006. - Katastrofa Pokreta za zajedničku državu u Lovćencu
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ obavještava javnost da je delegacija Pokreta za zajedničku državu doživjela pravi fijasko u Lovćencu na svojoj tužnoj turneji po Vojvodini u kojoj pokušava da objasni prednosti kolonijalnog statusa Crne Gore, novog izbornog sistema u kojoj manjina upravlja većinom, kao i ekonomske koristi za naše rođake u Crnoj Gori ako se odreknu sebe i prihvate status provincije.
Šestočlana delegacija (sastav: potpredsjednik Narodne Stranke Živko Peković, predsjednik izvršnog odbora Milan Radović, potpredsjednik izvršnog odbora Narodne Stranke Jovan Markuš, studenski klub Narodne Stranke Andrija Bojanić, istoričar Predrag Vukić, narodni pjesnik iz Vrbasa Lagoje Baković) je uspjela da motiviše svega četiri (4) građana Lovćenca da se okupe 1 marta 2006. u 17:00 u Domu Kulture da čuju tužbalice o nesposobnoj Crnoj Gori i prednostima ratnih godina, pljačke, bombardovanja i ekonomskih sankcija koje smo iskusili uz zajedničku državu.
Zbog velikog odziva, skup je preseljen za dva kafanska stola u lokalnoj gostionici u Lovćencu gdje je delegacija Pokreta neuspješno pokušavala da dočara dotičnoj četvorci sve prednosti neravnopravnog položaja njihove matične države Crne Gore, i razloge zašto treba da se stide svojih rođaka iz Crne Gore koji su se usudili da svijetu kažu da žive u ponosnoj Crnoj Gori.
Odgovor Lovćenca na ogovaranje Crne Gore i njenih naroda od strane bloka za zajedničku državu po Srbiji i inostranstvu je jedinstven odgovor i svih Crnogoraca u Srbiji. Govoreći protiv države Crne Gore, govorite protiv nas i naših predaka i savremenika u Crnoj Gori. No, ako je većina u Crnoj Gori spremna da crveni zbog Vas … i mi smo spremni!
Kao dodatni gest dobre volje, Udruženje Krstaš prihvata da Pokretu za zajedničku državu dodatno spusti kvalifikovanu većinu za tribine u Lovćencu i na tri slučajna prolaznika.
Članovi UCS „Krstaš“, donatori crkve „Sveti Petar Cetinjski Čudotvorac“ u Kotoru:
1. Dragutin Drašković
2. Dušan Otašević
3. Marko Vujović Maćo
4. Bogić Zvicer
5. Dragan Samardžić
6. Nenad Nikolić
7. Zoran Đurović
8. Željko Kaluđerović
9. Aleksandar Vulević
10. Saša Borozan
11. Dragan Kaluđerović
12. Golub Stevović
13. Marko Martinović
14. Marko Abramović
15. Milo Milojko
16. Vladimir Popović
17. Vlaho Vujović
18. Miloš Pejaković
17. Danilo Jelić
20. Maksim Stevović
21. Mijat Stevović
22. Nenad Stevović
05. 03. 2006. - „Krstaš“ učestvuje u izgradnji hrama Crnogorske pravoslavne crkve u Kotoru
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ i Crkvena opština Lovćenac uručili su novčani prilog Crkvenoj opštini Kotor za izgradnju hrama Crnogorske pravoslavne crkve.
Bratska saradnja i neraskidiva veza između Crnogoraca iz Boke i Vojvodine još jedanput se pokazala u pravom svijetlu.
Multikonfesionalna i multikulturalna Boka Kotorska biće bogatija za predivnu crkvu posvećenu Svetom Petru Cetinjskom Čudotvorcu koju će ovih dana osvještati Mitropolit Mihailo u Starom gradu u Kotoru.
Kako sada tako i u buduće, „Krstaš“ će pomoći izgradnju crnogorskih svetinja i učestvovati u svim akcijama Crnogorske pravoslavne crkve.
17. – 19. 03. 2006. - „CRNOGORSKI SUSRETI” U LOVĆENCU
Od petka do neđelje (17-19 marta) u organizaciji Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“ u Lovćencu je održana trodnevna manifestacija „Crnogorski susreti“ kojoj je prisustvovao veliki broj Crnogoraca iz Vojvodine, ali i brojni gosti iz Crne Gore, kao i iz Evrope, jer je u okviru ovog događaja u Lovćencu organizovana i 11 redovna sjednica Saveza crnogorskih asocijacija Evrope.
Glavni događaj „Crnogorskih susreta“ u Lovćencu bilo je bratimljenje opštine Mali Iđoš i prijestonice Cetinja, a memorandum o uspostavljanju bratskih odnosa potpisali su predsjednuik opštine Mali Iđoš Ištvan Siđi i predsjednik cetinjske opštine dr Milovan Janković. Čin bratimljenja završen je svečanom akademijom u prepunoj sali Doma kulture u Lovćencu.
Na ovoj izuzetno značajnoj manifestaciji koja svojim porukama oplemenjuje suživot multikonfesionalne i višenacionalne Crne Gore i isto takve Srbije i multikulturalne Vojvodine ostvarena je potpuna simbolika ideja i njihovih ostvarenja koja testamentarno zavještavaju sadašnje i buduće generacije na njihov jedino mogući opstanak i koegzistenciju u bogatstvu i mozaiku razlika.
Prigodnim i uzvišenim besjedama obratili su se publici princ Nikola Petrović, Branko Lukovac lider Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, Marko Špadijer ispred Matice crnogorske, dr Milovan Janković gradonačelnik Cetinja, Nenad Stevović predsjednik „Krstaš“-a, Pal Karolj predsjednik SO Mali Iđoš, Branislav Kaluđerović predsjednik STSCG , Željko Tomović ispred udruženja „Crmnica“ čiji je istaknuti član Ilija Aleksić predao domaćinu unikatne gusle sa ugraviranim likom mitropolita Mihaila. Govorili su i Elvira Bekteši ispred Centra za iseljenike pri Vladi Crne Gore, Jovan Radonjić ispred Saveza crnogorskih asocijacija Evrope, Predrag Marinović ispred Foruma za ekološku i nezavisnu Crnu Goru, Vesko Begović i Veselin Vujanović u ime Sindikata Crne Gore i najzad, sekretar CPC Borislav Cimeša koji je predsjedniku SO Mali Iđoš Pal Karolju uručio gramatu kojom ga Crnogorska pravoslavna crkva proglašava za njenog dobrotvora.
Uručenjem Krstaš barjaka od strane gradonačelnika Cetinja predsjedniku UCS „Krstaš“, Cetinje i Crna Gora simbolički su odali priznanje „Krstaš“-u za njegov izuzetan doprinos očuvanju nacionalnog identiteta Crnogoraca u dijaspori.
Svojim umjetničlim nadahnućem dignitet svečane akademije uzdigli su prvak CNP Slobodan Marunović svojom nadaleko čuvenom prezentacijom Njegoša kao i kantautor Marinko Pavićević izvođenjem svoje autorske himne Lovćencu uz pratnju Radojice Bulatovića. Njima su se u umjetničkom dijelu programa pridružili recitator Milena Vukotić i guslar Želimir Bijelović. Slavlje povodom veličanstvenog događaja bratimljenja prijestonice Cetinja i opštine Mali Iđoš upotpunjeno je i činom predaje patronažnog vozila ambulanti u Lovćencu kao donacija Saveza crnogorskih asocijacija Evrope.
Događaji u Lovćencu u praskozorje crnogorskog referenduma o nezavisnosti potvrđuju dubinu i humanost crnogorske duše i svih građana Republike Crne Gore koji nakon proglašenja svoje suverenosti i nakon međunarodnog priznanja ne žele da žive u okovima samodovoljnosti, već žele svoju slobodu da dijele i uživaju sa svima a pogotovo sa susjednom Srbijom i Vojvodinom, svojom dijasporom, svim komšijama i svima u svijetu. Najbolji garant za to su prijestono Cetinje i njegov Lovćenac u kojima živi sveti Lovćen, vječna Crna Gora i želja da se bude čovjek među ljudima i narodima.
20.03.2006. - SAVEZ CRNOGORSKIH ASOCIJACIJA EVROPE, Zaključci i odluke donešene na 11-toj redovnoj sjednici u Lovćencu
Zaključci:
SCAE izražava svoje divljenje UCS „KRSTAŠ“-u za njegove napore i mukotrpan rad za očuvanje nacionalnog identiteta Crnogoraca u Srbiji, obzirom da isti radi i djeluje pod izuzetno teškim okolnostima. SCAE je ponosan što je UCS „KRSTAŠ“ jedno od udruženja SCAE, jer je isti svojim radom i angažovanošću po pitanju svih crnogorskih obelježja primjer ostalim udruženjima Crnogoraca u Evropi.
SCAE će s pitanjima koja se odnose na probleme priprema za dolazeći referendum, koje građani Crne Gore imaju a koji su na radu u Inostranstvu, upoznati predsjednika Republike Crne Gore.
SCAE će biti glavna karika između R. Crne Gore i dijaspore u Evropi, što se tiče organizovanja crnogorskih građana, na dolazeći referendum. Isto tako SCAE podržava i daje svu moralnu i materijalnu pomoć , kao i organizaciju grupnog i individualnog prijevoza svakom građaninu koji želi da se odazove i da glasa na referendumu za samostalnost i međunarodno-pravni subjektivitet Crne Gore.
SCAE predlaže da R. Crna Gora uredi statusne i nasljedno-materijalne odnose sa nasljednikom dinastije Petrovića, princom Nikolom II Petrovićem.
Odluke:
Predsjedništvo SCAE je na 11 redovnoj sjednici detaljno analiziralo novi Statut kako bi se SCAE preregistrovao, pa je time donijelo i odluku da treba da se sve članice izjasne o novom Statutu do 15.04.2006 godine . Statut će biti proslijeđen svim članicama Saveza u najkraćem roku.
Predsjedništvo SCAE je jednoglasno prihvatilo da se preregistracija SCAE premjesti u glavnom gradu Austrije, Beču, s obzirom da je isti po saobraćajnim pravcima centar Evrope.
Predsjedništvo SCAE je jednoglasno donijelo odluku da će se redovna Skupština, po pitanju Statuta, održati u prvoj polovini juna mjeseca 2006 godine, a tačan datum će se naknadno utvrditi. Mjesto održavanja Skupštine SCAE održati će se u Beču ili na Cetinju.
Predsjedništvo SCAE je jednoglasno donijelo odluku da se formira Medijski savjet u sastavu: Matijaš Zrno (Češka), Remzo Skenderović (Švajcarska), Nenad Stevović (Srbija) i Jovan Radonjić (Hrvatska).
24. 04. 2006. - Delegacija SO Mali Iđoš na Cetinju
U poneđeljak 24.aprila 2006. godine , delegacija SO Mali Iđoš posjetila je Cetinje gdje su predsjednici opština Siđi Ištvan i Dr. Milovan Janković potpisali povelju o bratimljenju. Delegaciju SO Mali Iđoš sačinjavali su: predsjednik opštine Siđi Ištvan, predsjednik Skupštine opštine Pal Karolj, načelnik uprave Danilo Dabović, Dragiša Vujović – privrednik ispred MZ Lovćenac i Nenad Stevović predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“. Za vrijeme boravka na Cetinju delegacija je posjetila mitropolita Crnogorske pravoslavne crkve Mihaila u Vladičanskom domu na Grudi.
01. 05. 2006. - Prvomajski uranak u Lovćencu
U Lovćenačkom izletištu „Potok”, u Lovačkom domu, u organizaciji UCS „Krstaš“ organizovan je „Prvomajski uranak“ za sve mještane Lovćenca i okoline. Organizator je za sve prisutne obezbijedio ručak i prigodan program. U sklopu manifestacije održane su i prve „Momačke viteške igre“.
Ekipe su se nadmetale u starim disciplinama: trupačke iz mjesta, bačanje kamena, naticanje kotura i preteg. Učestvovale su ekipe koje su predstavljale crnogorska plemena stanovnika Lovćenca : Cuce, Njeguši, Bajice, Donja i Gornja Crmnica, Ćeklići, Očinići, Čevsko –Bjelička ekipa i multinacionalna ekipa Independent.
Pobjednik prvih „Momačkih viteških igara – Lovćenac 2006“ je ekipa Očinića koju su sačinjavali: Filip Rudović, Vladimir Popović, Miloš Rudović i Bojan Glendža.
05. MAJ 2006. - SUSRET CRNOGORSKIH I SRPSKIH SUVERENISTA
U petak 5.maja 2006. godine u hotelu „Interkontinental” u Beogradu u organizaciji Narodnog pokreta „5. oktobar” održan je okrugli sto na temu: Nezavisna Srbija i nezavisna Crna Gora – DVIJE DRŽAVE JEDNA BUDUĆNOST.
Delegaciju iz Srbije sačinjavali su: prof. Dr. Vladan Batić, Dr. Milan St. Protić, Vladimir – Beba Popović, prof. Dr. Žarko Korać, Sonja Biserko, prof. Dr. Stevan Lilić, Zoran Ostojić, Ivan Torov, Svetislav Basara, prof. Dr. Predrag Stojanović, Dušan Bogdanović i prof.Dr Milan Višnjić.
Crnogorsku delegaciju su sačinjavali: Branko Lukovac, Mijat Šuković, Rade Bojović, prof. Dr. Šerbo Rastoder, Nebojša Nikčević, prof. Dr. Nebojša Vučinić, Borislav Banović, Miodrag Burzan, Ivan Vujović, prof. Dr. Milenko Perović, Mirko Zečević, prof. Dr. Veljko Radović i Nenad Stevović.
Dio izlaganja Nenada Stevovića predsjednika Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“:
„Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” ima zadovoljstvo da na ovom skupu objavi pokretanje kampanje pod imenom „DIJASPORA U ODBRANU NEZAVISNOSTI CRNE GORE“ kojom poziva sve državljane Crne Gore u Srbiji, a koji imaju pravo glasa na referendumu, da se jave našem udruženju radi organizacije odlaska na glasanje 21 maja u Crnu Goru.
Vrijeme je da pokažemo da naše zemlje nijesu jedine dvije vezane vreće u Evropi i da svaka država za sebe može da preuzme odgovornost.
Svaki glas za nezavisnost u našoj matici Crnoj Gori predstavlja najveći mogući poklon za Crnogorce u Srbiji. Umjesto invalidske zajednice dva polu-organizma, dobićemo dvije zdrave države. A mi ne tražimo više od toga.
Ne želimo jedinog invalida u Evropi. Zajednica već sa tri godine života nije sposobna za rad i traži neku vrstu penzije ili mjesto u Domu za nezbrinute države gdje je naizmenično presvlače i povijaju pojedini Komesari Evropske Komisije - pošto je ova tvorevina i dalje na nivou nesposobnog novorođenčeta sa Havierovim sindromom.
Mnogi kažu da mi nijesmo patriote jer ne volimo tu invalid-državu! Ali ja ne znam nijednog Crnogorca ili Srbina koji je život položio za invalid-državu. Znam mnoge iz istorije koji su glavu dali za nezavisnu Crnu Goru, ili za nezavisnu Srbiju ili za veliku šesto-članu Jugoslaviju. Ali za invalid-državu ne znam ni jednog heroja.
Mnogi nam opet kažu da je ovaj proces povratka sebi opasan jer će nastati vakuum. Mnogi nas upozoravaju da najzabrinutiji trebaju da budu upravo Crnogorci i to Crnogorci u Srbiji. Ispada da je opasno ako se Crna Gora zove Crnom Gorom, ispada da moramo biti zabrinuti ako se usudimo da kažemo da je Srbija – Srbija. A ne daj bože da se usudimo da živimo kao Crnogorci u Srbiji.
Mi, za razliku od njih vjerujemo u Crnu Goru! Crna Gora je moderna i napredna država!
Mi, za razliku od njih vjerujemo i u Srbiju! Srbija je velika i demokratska zemlja!
Doduše, razumijemo i skeptike. Vjerovatno misle na nezrelost Vlade Srbije - pošto Vlada Republike Srbije očigledno nije spremna da preuzme odgovornost za upravljanje istorijskim događajima koji su u toku i da garantuje elementarna ljudska prava Crnogorcima u Srbiji. Ali, ubijeđen sam da to nije većinska Srbija. Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ i naši partneri i prijatelji u Srbiji su na visini istorijskog trenutka i obavještavamo sve državljane Crne Gore i građane porijeklom iz Crne Gore da ćemo punim elanom i dalje zastupati sve njihove interese u nezavisnoj državi Srbiji, počev od individualnih prava, prava na školovanje, na liječenje, na ravnopravnost sa ostalim građanima Srbije, pa sve do kolektivnih i vjerskih prava.
Ovdje, na ovom skupu, je okupljena Srpska inteligencija i predstavnici građana koji znaju da su ovo presudni trenuci za državu Srbiju. Molim Vas, imajte na umu prijatelji, ja govorim i o našem Udruženju! Nijesmo mi uvozni proizvod. Krstaš nije implantant u Srbiji – mi smo autentični građani Srbije.
Mi smo vezali svoju sudbinu za Srbiju i želimo u njoj da ostvarujemo svoja politička i druga prava. Danas koristim priliku da pozovem i prijatelje iz Crne Gore da inteziviramo saradnju nakon referenduma kao matica i dijaspora.
Danas koristim priliku i da pozovem prijatelje iz Srbije da inteziviramo saradnju kao građani Srbije i danas i nakon referenduma.
Crnogorci u Srbiji žele jasnu i demokratsku Srbiju u Evropskoj Uniji.
Mi smo Vaš partner u Srbiji i ima nas barem sedamdeset hiljada!
Ono što mi, iz Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš” želimo da poručimo jeste da moderna Srbija ima u nama partnera. Mi želimo dobro Srbiji i zato možete računati na nas, na Crnogorce u Srbiji, u reformama koje slijede u nezavisnoj državi Srbiji.
Mi se nećemo povlačiti sa scene sa proglašenjem nezavisnosti Crne Gore, naprotiv, Udruženje „Krstaš“ tek stupa na društvenu i javnu scenu Srbije – jer naša uloga jeste da osiguramo da naše dvije države ubuduće imaju složne i prijateljske odnose kao nezavisne države u novoj Evropi. A garant tih dobrih odnosa su upravo Crnogorci u Srbiji, i udruženje „Krstaš”. I nijesmo spremni da žrtvujemo najbolje interese nijedne ni druge države.
Naši ciljevi su da rješavamo sva otvorena pitanja. Ukratko, mi hoćemo punu ravnopravnost sa ostalim nacionalnim manjinama u Srbiji. Crnogorci u Srbiji danas nemaju pravo na tretman nacionalne manjine, iako to jesmo. Mi smo manjina bez prava na svoj jezik, bez prava na svoju crkvu, bez prava na svoje Nacionalno Vijeće, bez prava na svoju zastavu i ambleme, bez prava na oficijalno priznanje. Nas zloupotrebljavaju čak i najviši državni službenici i nose spiskove sa našim imenima u Brisel, ne bi li pokazali da nijesmo dostojni ni da sami kažemo šta želimo.
Mnogima nije ni jasno šta to opet hoće Crnogorci u Srbiji, skoro svi srpski mediji nam govore da su Crnogorci u Srbiji jedinstveni za zajedničku državu? Ispada da je 150% Crnogoraca u Srbiji protiv nezavisnosti. A onda opet se pojavljuje tu neki Krstaš... Ljudi se pitaju kako je moguće da mi ne podržavamo ideje određenih eksponiranih – kako sami ističu - „poreklom Crnogoraca”, pjesnika i filozofa, koji bi danas da upravljaju Crnom Gorom sa daljinskim upravljačem.
Nemojte nasjesti na tu propagandu. Ti profesionalni „poreklom Crnogorci” se nikada neće izjasniti nacionalno kao Crnogorci, pa samim tim nijesu dio našeg etničkog korpusa. Porijeklo iz Crne Gore oni shvataju jedino kao feudalno pravo vlasništva nad cijelom jednom zemljom i to sa 500 kilometara distance.
Dok oni ne silaze sa medija, sa druge strane, naš glas se ne čuje. Ljudi koji se ne popisuju kao etnički Crnogorci su uzeli sebi za pravo da govore u naše ime. Opet uživaju dupla prava. A mi, 70,000 etničkih Crnogoraca, mi koji smo nacionalna manjina u Srbiji ostali smo bez glasa u ovom društvu. Mediji u Srbiji nas ignorišu. A jedini problem je u tome što želimo svim srcem da i Srbija i Crna Gora konačno obnove nezavisnost.
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” želi i da pozove medije u Srbiji da sa malo više razumevanja počnu da prate i aktivnosti i život Crnogoraca u Srbiji. Nijesmo mi egzotična flora koja je ostala u Srbiji nakon povlačenja poslednjeg ledenog doba, niti smo zaostali predstavnici kolonizatorskih kohorti nekog nestalog carstva. Mi smo moderni građani Srbije, kao i Vi. Sa legitimnim željama da volimo svoju zemlju, da volimo i svoje porodice u Crnoj Gori, sa željom da se školujemo ali i da učimo o našim precima u Crnoj Gori, sa željom da se ponosimo na reprezentaciju Crne Gore, ali i na reprezentaciju Srbije.
Mi smo obični građani Srbije iako se izjašnjavamo kao Crnogorci. Lovćenac nije grad u Crnoj Gori koji je „greškom crtača mapa” ostao u Vojvodini, već mi smo se opredijelili da živimo u Srbiji. Mi smo zainteresovani za uspjeh Srbije kao i ostali građani i vezali smo svoju sudbinu za našu novu domovinu Srbiju. Molim Vas, niko me ne može ubijediti da naša ljubav prema Crnoj Gori na bilo koji način može umanjiti naše poštovanje prema Srbiji.
Konačno, želim i da se obratim direktno građanima Crne Gore u Srbiji koji imaju pravo glasa 21 maja. Dragi sunarodnici nedavno je bila 90-ta godišnjica od dana kada su u Medovskom zalivu kod Albanije tragično izgubili živote oko 350 crnogorskih iseljenika - ratnih dobrovoljaca. Bili su, preko crnogorske vlade pozvani da u ime prađedovskog amaneta ispune svoj zavjet za slobodu. Prije devedeset godina naši preci su krenuli na put od hiljade kilometara da bi se borili za nezavisnost svoje domovine Crne Gore.
Na putu željeznicom za Istočnu obalu Kanade na mnogim stanicama okupljeni narod je klicao saveznicima i Crnoj Gori. Kad su stigli u Halifaks, odakle ce nastavili brodom za Evropu, ponavljale su se iste ovacije i počasti. Dok su bili u vojnom logoru, nad kojim se gordo vila crnogorska zastava, dobrovoljci su izvodili vojne vježbe i ubrzano se učili ratnim vještinama.
Poslije 25 dana plovidbe dobrovoljci su stigli u Napulj, a dva dana kasnije u Brindizi, odakle noću uoči Badnjeg dana, otputovali za Medovu. Kad se brod našao u Medovskom zalivu na oko 500 metara od obale, brod je naišao, kako se pretpostavlja, na minu i poslije jake detonacije odmah počeo da tone.
Kao lijepo reče uvaženi Blažo Sredanović, Predsjednik Udruženja Crnogoraca Amerike: „Mi, danasnji crnogorski iseljenici pitamo se ko su i kakvi su bili ti naši ljudi spremni na tolike žrtve? Zar i oni nijesu imali kuće, poslove, ženu, djecu, svoje bližnje, kao sto ih mi danas imamo? Zar i oni nijesu imali planove za budućnost i radosti življenja kao sto ih i mi imamo? Sve su ostavili zbog toga da bi se stavili u službu Crne Gore, u službu njenog postojanja i odbranu njene slobode i dostojanstva!”
Nameće se pitanje: Koje su sličnosti između 1915 godine i 2006. godine?
Nema sličnosti!!
Dok je Crnogorska emigracija krenula masovno u neizvesnost i na put dug hiljade kilometara davne 1915. godine, danas Vas pozivamo da 21 maja zajedno pređemo nekoliko stotina kilometara, ali ne u neizvesnost, već u sigurnu nezavisnost.
Umjesto pušaka kao davne 1915. godine, mi 21 maja idemo da se izborimo za državu hemijskim olovkama. Dok je plovidba davne 1915. godine trajala mjesec dana, danas tražimo da posvetite samo jedan dan Crnoj Gori.
Dok je ogroman broj izgubio glavu davne 1915 godine na Božić, danas mi nemamo opasnost da izgubimo bilo šta ako odemo.
Pitate me ponovo - koje su sličnosti između 1915 godine i 2006. godine?
Nema razlike!!
Idemo skupa 21 maja da svi zajedno odbranimo nezavisnost naše države Crne Gore. Idemo 21 maja da pomognemo i bratskoj Srbiji da odbrani svoju nezavisnost. Nemojte da kasnite Crnogorci! Poslednji brodovi iz Srbije isplovljavaju 20 maja.
Idemo da branimo Crnu Goru koju volimo!”
16. maj 2006. - DA!
Udruženje Crnogorca Srbije „Krstaš” poziva građane Crne Gore svih vjeroispovesti i nacija da 21 maja konačno kažu jedno glasno „Da!” za suverenu i nezavisnu Crnu Goru.
To će biti veliko „Da!” i za poboljšanje katastrofalnog položaja Crnogoraca u Srbiji.
Mi danas živimo u državi u kojoj Vojislav Koštunica predvodi mitinge građana Srbije koji su protiv države Crne Gore. I to se ovdje smatra normalnim. Kolektivna pshiodrama se odvijala u Sava Centru u kojoj samo glavni akter nije želeo da otvori svoje emocije protiv Crne Gore - dovoljno mu je bilo, kaže, što su svi ostali građani rekli šta imaju protiv Crnogoraca.
Sa druge strane, oni u Srbiji koji se smiju deklarisati da vole Crnu Goru i njenu himnu, zastavu i slobodu, bivaju ismijavani od strane navodnih „državljana Crne Gore“ koji radije ljube tuđe zastave i stoje mirno uz tonove tuđe himne.
Ali Crna Gora nema razloga za brigu. Udruženje „Krstaš“ želi da podsjeti javnost da je nedavni „bal lažnih crnogorskih vampira u Srbiji” koji je održan u Sava Centru u Beogradu ustvari jadni i neuspješni pokušaj jedne grupe ljudi da glumi „petu kolonu“ državi koju i ne osjećaju kao njihovu. Kako drugačije objasniti skup navodnih crnogorskih državljana koje predvodi Premijer Srbije pod srpskim zastavama i srpskom himnom. Poruka je jasna svim Crnogorcima u Srbiji – ne priznajući osnovne simbole Crnogorske ravnopravnosti, glasoviti junak iz Koštunića nam poručuje da je spreman da sprovodi politiku čija je srž da Crnogorce tretira kao niže vrijedne jedinke koje nisu dostojne ni osnovnih ljudskih prava.
Da se podsjetimo, „Peta kolona” je grupa ljudi koja tajno pokušava da minira veću grupu kojoj bi trebala da bude lojalna. Crnogorci iz Koštuničine nahije u Sava Centru, nikada neće biti „peta kolona“ Crnoj Gori. Oni nijesu ni jedna kolona – već jadna kolona! Jedino što uspjevaju da postignu jeste da budu sramota za Srbiju, čija zvanična vlast umjesto da otkaže usluge profesionalnim huškačima protiv Crne Gore, pokušava da im raspiruje nade da oni mogu u formi jadne kolone da krenu na Crnu Goru da objasne građanima Crne Gore da su svi u Crnoj Gori terminalno bolesni, hronično neobrazovani i zaostali u razvoju.
Nas 70.000 hiljada Crnogoraca u Srbiji pozivamo Crnu Goru da takvoj „jadnoj koloni“ kaže „No pasaran!”
A građanima Crne Gore svih nacija poručujemo da kaže još jedno veliko istorijsko „Da!“ svojoj slobodi 21 maja! Slavlje u Lovćencu, Novom Sadu, Vrbasu, Beogradu, je već zakazano. Hiljade Crnogoraca iz Srbije koji imaju glasačko pravo dolaze da glasaju za nezavisnost i suverenost! Možda mi govorimo tiho – ali nosimo olovku u ruci!
Mi ćemo donijeti i šampanjac, vi ponesite vašu olovku i pomognite nam da zajedno povratimo nezavisnost našoj zajedničkoj Crnoj Gori.
16. maj 2006. - Dragan Jurakić Nedjeljnik „Hrvatska riječ”: Intervju sa predsjednikom UCS „Krstaš”
•Kada se prvi put javila potreba za organiziranjem Crnogoraca u Vojvodini, točnije koji je neposredan motiv?
Udruženje Crnogoraca Srbije „KRSTAŠ” registrovano je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava zajednice Srbija i Crna Gora (SiCG) 04.09.2003. godine. Naše udruženje sa sjedištem u Lovćencu, crnogorska je nacionalna asocijacija, čije programsko određenje podrazumijeva: borbu za punu ravnopravnost crnogorske etničke zajednice sa ostalim zajednicama koje žive u Vojvodini i Srbiji, uvažavanje njene specifičnosti u istorijskom, vjerskom, kulturnom i svakom drugom aspektu. Za relativno kratko vrijeme od osnivanja Udruženje „Krstaš” je uspjelo da okupi, organizuje veliki broj Crnogoraca u Srbiji. A motiv je jasan – zaštita i promovisanje nacionalnih interesa Crnogoraca, naroda koji je bio jedan od šest konstitutivnih naroda SFRJ, pa i konstitutivni naroda sadašnje SiCG.
nanad Stavović•Crnogorci su do sada važili kao entitet koji je najuspješnije pokrivao upravljačke funkcije u vlasti i ekonomiji. Da li je ta pozicija sada ugrožena?
Mislim da tu imamo tri pojave koje se miješaju. Prvo, činjenica je da su mnogi Crnogorci napuštali svoju matičnu zemlju zbog obrazovnih prilika i šansi na drugim stranama, najčešće putem školovanja u Beogradu ili Zagrebu, tako da su mnogi Crnogorci u emigraciji vrlo uspješni ljudi u svojim profesijama i mi se time ponosimo, jer dajemo doprinos i svom matičnom i novom društvu u kojem živimo. Druga stvar je ono što se zove popularno “urbana legenda”, odnosno neka tvrdnja se toliko često ponavlja da svi ljudi počnu da veruju da je istina. Riječ je o legendi da su svi Crnogorci koji žive u Beogradu-Srbiji istovremeno i direktori ili rukovodioci, iako npr. nema istraživanja o tome koja to potvrđuju. Iza toga stoji ustvari implicitna tvrdnja da su Srbijanci potčinjeni Crnogorcima u sopstvenoj zemlji i da je potrebno takvu nepravdu ispraviti tako da se Crnogorcima oduzmu “nezaslužene privilegije”. No, te opasne priče su se ispredale i o Jevrejima u Njemačkoj tridesetih godina prošlog vijeka i vidjeli smo gde je to odvelo tu zemlju. Konačno, ono što jeste činjenica je da vlasti u Srbiji jako blagonaklono gledaju na angažman državljana Crne Gore, odnosno ljudi porijeklom iz Crne Gore, koji se zalažu za zajedničku državu. Znači riječ je o etničkim Srbima iz Crne Gore, i mnogi od njih su na rukovodećim mjestima, posebno u medijima pa i u upravljačkim strukturama u Srbiji. Ako bolje pogledate, ljudi koji su porijeklom iz Crne Gore a istovremeno lojalni Beogradskoj politici “državne zajednice po svaku cijenu” – upravo najčešće pokrivaju upravljačke funkcije u vlasti i ekonomiji. Ali – ovdje je bitno naglasiti - reč je o etničkim Srbima, ne o Crnogorcima.
•Glavna primjedba iz dijela ovdašnje javnosti glasi da su Crnogorci dio Srpskog nacionalnog korpusa, te da ne mogu imati potrebu ili pravo za nacionalnim organiziranjem. Kako to komentirate?
U pravu ste, takvi kvazi-argumenti su vrlo rasprostranjeni. No, naša prava ne izviru iz nečije dobre volje ili velikodušnosti. Pravo Crnogoraca ne proističe iz spremnosti nekoga u Srpskom etničkom korpusu da nas prizna. Naša prava nijesu nama dodijeljena, već su autohtona prava po osnovu Ustava, Ustavne Povelje, i što je još važnije na osnovu međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima. Ulaziti u dokazivanje da postojimo je prihvatanje igre da neko stoji iznad nas koji nam može dati ili oduzeti prava. Mi nećemo nikome dokazivati da postojimo. Dovoljno je to što 70,000 građana Srbije svojom voljom na popisu se izjašnjava Crnogorcima. Tu je kraj priče, a ne početak. Ako cijeli svijet, sve republike bivše SFRJ, Ustavi Srbije i Crne Gore, priznaju postojanje Crnogoraca, ne vidim potrebu da to dokazujem. Onaj ko to ne želi da prizna, igra se opasnih igara. Vidite nacionalna prava nijesu poklonjena. Ne mogu ja reći da li neka druga etnička grupa ima potrebu ili pravo za nacionalnim organizovanjem. Konačno, problem i jeste u tome što vodeći političari u Srbiji, konkretno premijer Koštunica, uzima sebi za pravo da “artikuliše interese Crnogoraca koji žive u Srbiji”, pošto on očigledno smatra da mnogo bolje zna šta su naši interesi. Ali, brzo je uvidio kakve su reakcije Evrope i svijeta na njegovo nacionalno prebrojavanje i sastavljanje spiskova Crnogoraca.
•Udruženje KRSTAŠ je nedavno u Vrbasu označeno kao "antidržavna organizacija" i zatražena je zabrana vašeg rada. Da li vi zaista imate u programu rada takve ideje?
Nikako. Mi se ustvari punom snagom zalažemo za jačanje države Srbije i države Crne Gore. Mi želimo da se i Crna Gora i Srbija konstituišu kao dvije nezavisne i suverene države sa punim međunarodnim legitimitetom. Mi smo organizacija koja u potpunosti podržava obnovu državne nezavisnosti Crne Gore kao i Srbije, tako da bi bilo ispravnije reći da smo pro-državna organizacija, dok su oni koji nas optužuju najčešće pripadnici anti-državnih organizacija koji ne žele obnovu nezavisnosti svojih država.
•U opšini Mali Idjoš započeta je izgradnja hrama Crnogorske pravoslavne crkve. Bilo je otpora toj inicijativi sa više strana?
Da, interesantno je da u 21. vijeku postoje i dalje snage koje se bore protiv slobode vjeroispovesti. Razumio bih da ima otpora toj inicijativi kada bi ona inala za cilj da primorava vjernike drugih crkava ili ateiste da priđu našoj crkvi. Razumio bih otpor i kada bi Crnogorci pokušavali da prisvoje tuđi hram. Razumeo bih otpor i kada bismo gradili crkvu na zemljištu koje je u tuđem vlasništvu. Ali otpor prema tome da sami platimo izgradnju naše crkve na našem zemljištu i da se u njoj mi molimo, to mi nikako ne ide u glavu.
•Srpska Pravoslavna crkva uporno negira autokefalnost CPC. Ima li izgleda da taj spor dobije neki konačan epilog?
Ja ne mislim da smo mi prava adresa za to pitanje. Mi nemamo spor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, niti smo vjernici te crkve. Tačno se zna koja je crkva istorijski bila u Crnoj Gori i ko je i kada ukinuo određenu Crkvu. Činjenice govore da je Crnogorska pravoslavna crkva bila crkva crnogorskog naroda sve dok nije nasilno ukinuta. Vratilo se vrijeme demokratije, i vratila se CPC. Crnogorska pravoslavna crkva postoji i jedini spor koji se danas spominje jeste spor Srpske pravoslavne crkve sa realnošću. Nije naš zadatak da pomažemo Srpskoj pravoslavnoj crkvi da otvori oči, to je proces kroz koji ona sama mora proći. Ponavljam, mi nemamo spor sa Srpskom pravoslavnom crkvom niti nam je aktuelno pitanje šta ona misli o autokefalnosti naše crkve.
•U susednoj opštini Vrbas lokalna vlast Radikala, Socijalista i Legalista takodjer negira postojanje Crnogorskog entiteta. Kako prevazići partijske i ideološke dogme i uspostaviti pozitivnu zakonsku regulativu?
Nije teško prevazići te dogme tzv. Patriotskog bloka. Dovoljno je da se uz pomoć Legalista otvori Ustav i Deklaracije o ljudskim pravima i sve će biti jasno. Tamo postoje pojmovi kao što su sloboda vjeroispovesti, sloboda nacionalnog izjašnjavanja, ljudska prava. Naravno, nekada ni to nije dovoljno, pa je takvim političarima potrebna i pomoć državnog tužioca koji može da ih goni zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava u slučaju da se previše drznu da krše manjinska prava bilo koje nacionalne grupe u Srbiji. Nije ovo samo država privilegovanih nacija, Srbija je i naša država. Ne plaćaju samo oni poreze ovdje, plaćamo i mi. Ako treba da plaćamo porez, hoćemo i punu zaštitu organa države. Maksimum koji mi tražimo je ravnopravnost, ne želimo ništa više.
•Koliko referendumska utrka u Crnoj Gori utiče na položaj Crnogoraca kod nas?
Naš položaj u Srbiji je sve bliže uspješnom razrešenju. Mada na papiru smo konstitutivni narod u Srbiji i Crnoj Gori, nama su uskraćena prava koja uživaju ostale nacionalne manjine u Srbiji kao što su pravo na Nacionalno Vijeće, zastavu, simbole, školovanje, vjeru, i slično. Tek posle pune nezavisnosti Crne Gore Crnogorci dobijaju formalizaciju svog statusa nacionalne manjine u Srbiji i bićemo ravnopravni sa drugim manjinama u Srbiji. Mi smo tek na početku formalizacije našeg statusa i imamo dosta da naučimo od dobro organizovanih etničkih zajednica kao što su između ostalih i Hrvatska etnička zajednica u Srbiji.
•Promocija knjige aforizama crnogorskog autora "Bez uzla na jeziku" označena je od predstavnike opštinske vlade u Vrbasu kao "promocija Crnogorskog ustašstva u jezičkom smislu"?
Da se pozovome na njihovu formulaciju: To su ordinarne budalaštine “u jezičkom smislu”, kao što su takve osobe koje su to izjavile nedostojne da primaju platu iz javnih fondova, odnosno opštinske kase koju svi finansiramo. Nemam ni trunke razumijevanja kada se gluposti i opasne izjave daju i od strane privatnih lica, ali potpuno je neprihvatljivo kada zvanični predstavnici lokalne vlasti sebi dozvoljavaju tu slobodu da izlažu javnosti stavove koji su krajnje opasni koktel gluposti i opasnog remećenja međunacionalnih odnosa.
•Stiče se utisak da se Vlast u Crnoj Gori već duže vrjeme bolje razumje sa susjedima u Albaniji i Hrvatskoj nego sa Beogradom?
Vaš utisak je ispravan. Naime, izgleda da sve zemlje prihvataju Crnu Goru i Crnogorce kao sebi ravnopravne osim zvanični Beograd i Srbija. Na stranu to što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Albanija najbliži susjedi Crnoj Gori sa kojima naša matična republika želi da ima najbolje odnose, ništa manje kvalitetne od odnosa sa Srbijom. E sad, kao što engleska poslovica kaže, “za tango su potrebne dvije osobe”. Tj. neophodno je i da Beograd uđe neopterećen u odnos sa Crnom Gorom. Jednostavno, nije Crna Gora srpska provincija.
•Kako zamišljate da će izgledati odnosi Beograda i Podgorice ako referendumom bude izglasana samostalnost?
Izgledaće mnogo bolje. Konačno će odnosi doći na pravu mjeru, pa ćemo vidjeti da li postoje problemi u tim odnosima zato što zbližavanje koči Podgorica ili Beograd. Vrijeme je da svaka republika preuzme odgovornost za svoje postpupke. Nažalost, već se vidi koja republika je zainteresovana prije svega za dominaciju a ne toliko za ravnopravnost. Nažalost, plašim se da će biti potrebno malo vremena zvaničnom Beogradu da se navikne na novu realnost, ali Crna Gora će sigurno biti strpljiva.
•Da li je moguće da dio ovdašnje javnosti izrazi nezadovoljstvo takvim rezultatima referenduma i prema Crnogorcima u Srbiji?
Pa već se takvo nezadovljstvo izražava prema nama. Vidite da vlast u Srbiji uporno želi da Crnogorce u Srbiji drži u neizvesnosti i da ih ucjenjuje vezano za njihova buduća prava u nezavisnoj Srbiji. To je ponašanje svojstveno sedmogodišnjacima kada im uzmete igračku. No, Crna Gora nije igračka Vojislava Koštunice i to mu odavno ukazujemo. Mi tražimo da, kao što je to uradila Crnogorska vlada, i zvanični Beograd usvoji Deklaraciju o odnosima s Republikom Srbijom nakon sticanja nezavisnosti. Kakva je to ravnopravnost dvije opcije na referendumu kada zvanični Beograd uporno pokušava kreirati vještačku nestabilnost i neizvjesnost. Da li Vam to liči na ponašanje ozbiljnih ljudi, ozbiljne države. Takvo ponašanje nije ni za osnovnu školu i podseća na politiku inata koju je vodio Slobodan Milošević. To huškanje javnosti prema Crnogorcima upravo sprovodi Vlada Srbije. Umjesto da se bave time, mi hoćemo da Vlada Srbije garantuje gradjanima i pravnim licima iz Crne Gore pravo na svojinu na teritoriji Srbije, hoćemo da se studentima iz Crne Gore obezbijedi nastavak školovanja pod postojećim uslovima. Očekujemo da se osiguranicima iz Crne Gore obezbijedi pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji kao i do sada. Hoćemo da se omogući pravo dvojnog državljanstva i sporazumno rješavanje problema.
•Ima li u Vojvodini organizacija, institucija ili pojedinaca od formata sa kojima je moguće uspostaviti dijalog na ova i slična pitanja?
Naravno da ima i to na svim nivoima, ali posebno bih istakao odličnu saradnju sa organima uprave u opštini Mali Iđoš, posebno sa čelnikom opštine g. Pal Karoljem. Takođe, imamo odličnu saradnju sa Pokrajinskim organima vlasti u Novom Sadu, sa nevladinim sektorom, sa medijima i sa drugim etničkim zajednicama i nacionalnim manjinama.
•Da li je u planu prerastanje KRSTAŠA u političku stranku?
Ne, Udruženje Crnogoraca Srbije KRSTAŠ će uvijek ostati ono što trenutno jeste, a to je sredstvo za zaštitu i artikulaciju interesa Crnogoraca u Srbiji. To ne znači da mi nećemo pružati podršku određenim političkim pokretima koji reprezentuju interese Crnogoraca u Srbiji. To je i logično, jer ne možemo biti ravnodušni kada na izborima učestvuju Crnogorske liste ili liste sa Crnogorcima kao kandidatima. Ali, naravno, naši interesi su i širi od usko Crnogorskih. Mi podržavamo i legitimne aspiracije svih nacionalnih manjina u Vojvodini i Srbiji na odbranu svojih prava i afirmaciju svog identiteta, uključujući i prava Hrvata u Srbiji i Vojvodini.
22. 05. 2006.
Telegram – čestitka: Gospodinu Milovanu Jankoviću Predsjedniku Prijestonice Cetinje, Cetinje
Poštovani Gospodine Predsjedniče!
U ime građana i rukovodstva Opštine Mali Iđoš čestitam Vama i svim građanima Prijestonice Cetinje i suverene Republike Crne Gore rezultat ostvaren na referendumu.
Molim Vas da ovu našu čestitku prenesete svim našim prijateljima, građanima bratimljene Prijestonice Cetinje kao i Vladi Republike Crne Gore.
Sa poštovanjem,
Pal Karolj
Predsjednik Skupštine opštine Mali Iđoš
Re:
Poštovani Gospodine Predsjedniče,
hvala Vam od srca.
Ovo je veliki dan za Crnu Goru, sve njene prijatelje i Crnogorce van Crne Gore.
Hvala Vam još jednom.
Predsjednik,
Milovan Janković
31. maj 2006. - SO Mali Iđoš: Saopštenje za javnost
U Skupštini opštine Mali Iđoš danas je održan sastanak između predstavnika lokalne samouprave i predstavnika Crnogorske nacionalne zajednice u svijetlu nedavno održanog referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Na sastanku su učestvovali Predsjednik opštine Mali Iđoš Siđi Ištvan, Predsjednik skupštine opštine Pal Karolj, Načelnik opštinske uprave Danilo Dabović i Predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“ Nenad Stevović.
Na sastanku je konstatovano da je opština Mali Iđoš specifična opština u Srbiji po činjenici da je Crnogorska nacionalna zajednica druga po veličini etnička zajednica posle Mađarske zajednice. Ujedno, ove dvije nacionalne zajednice skupa čak čine većinu stanovništva u ovoj opštini. Ovakav nacionalni sastav opštine Mali Iđoš, konstatovano je na sastanku, obavezuje na dalju dobru saradnju svih nacionalnih zajednica koje žive u Malom Iđošu, u skladu sa dobrim tradicijama ove multinacionalne opštine.
Predstavnik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“ informisao je opštinske organe u Malom Iđošu o toku i rezultatu referenduma u Crnoj Gori i obavijestio je organe lokalne samouprave o autentičnoj želji Crnogoraca u Srbiji da hitno pokrenu formalizaciju svog novog statusa, odnosno statusa nacionalne manjine u Srbiji sa svim pravima i obavezama koja iz tog položaja proističu, što uključuje i punu ravnopravnost sa ostalim nacionalnim zajednicama u Srbiji.
Učesnici sastanka su se složili da predlagač za članove opštinskog nacionalnog vijeća ispred Crnogorske nacionalne zajednice u opštini Mali Iđoš bude upravo Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi Republike Srbije, opštine su u obavezi da konstituišu opštinsko nacionalno vijeće.
Učesnici sastanka su se složili i da je neophodno nastaviti proces formalizacije novog statusa Crnogorske nacionalne zajednice i na nivou Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, što uključuje i konstituisanje Nacionalnog savjeta Crnogoraca na republičkom nivou, shodno odredbama Zakona o pravima manjinskih zajednica. Kroz taj savjet će se afirmisati i bolja saradnja sa ostalim nacionalnim zajednicama u Srbiji, ali i obezbijediti i zaštiti interesi Crnogorske zajednice u oblastima obrazovanja, kulture, upotrebe crnogorskog jezika i informisanja. Konačno, ovo će sve osigurati najbolju formu da nacionalna zajednica Crnogoraca sačuva svoj identitet, da odredi i svoje praznike i simbole kao i ostale nacionalne zajednice u Srbiji.
U sklopu grupe kolektivnih prava pripadnika Crnogorske nacionalne zajednice, učesnici sastanka su se složili o važnosti hitnog pokretanja procesa formalizacije vjerskih prava Crnogoraca u Srbiji kroz regulisanje položaja Crnogorske pravoslavne crkve, što je proces koji podržavaju lokalni organi na nivou opštine. Ova podrška ostvarivanju temeljnih ljudskih prava Crnogorske nacionalne zajednice, u koja spadaju pravo slobode vjeroispovesti, opština je već snažno podržala promovisanjem Crnogorske pravoslavne crkve u rang tradicionalne crkve, zajedno sa ostalim crkvama u Malom Iđošu.
Skupština opštine Mali Iđoš je potvrdila da će ovim putem dati punu podršku ali i primjer drugim opštinama u Srbiji - gdje žive Crnogorci - da se realizuju nacionalna prava etničke zajednice Crnogoraca u mjeri u kojoj i ostale nacionalne zajednice ostvaruju svoja prava.
Pal Karolj
Predsjednik Skupštine opštine Mali Iđoš
09. 06. 2006. - POZIV VLADI REPUBLIKE SRBIJE
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” poziva Vladu Republike Srbije da (u saradnji sa ostalim nadležnim organima u Republici) bez odlaganja pristupi priznavanju nezavisnosti Republike Crne Gore.
Takođe, Udruženje „Krstaš” poziva Vladu Srbije i Premijera Vojislava Koštunicu da odgovorno i racionalno pristupi pregovorima sa legitimnim predstavnicima Crne Gore radi razriješenja preostalih otvorenih pitanja u okviru procesa razdvajanja dvije Republike. Umjesto dosadašnjeg emotivnog naboja prema pitanjima iz bilateralnih odnosa, bilo bi dobro da se Vlada Srbije rukovodi evropskim principima u razrešavanju preostalih otvorenih pitanja.
Crnogorci u Srbiji su iznenađeni olakim odbijanjem ponuđene pomoći Evropske Unije u razdruživanju dvije Republike i prije konsultacija sa zvaničnom Podgoricom i sa Crnogorcima u Srbiji.
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” podsjeća vlasti u Beogradu da svako odlaganje ovakvih pregovora direktno ugrožava interese građana Srbije Crnogorskog porijekla i državljana Crne Gore koji žive u Srbiji koji su odlukom vlasti u Beogradu ostavljeni da žive u neizvesnosti oko svog statusa po osnovu brojnih vitalnih pitanja
10. 06. 2006. – Čestitka
Predsjedniku Republike Crne Gore, Predsjedniku Skupštine Republike Crne Gore, Predsjedniku Vlade Republike Crne Gore
Poštovani Gospodine Predsjedniče,
povodom proglašenja nezavisnosti Republike Crne Gore, želim da uputim srdačne čestitke i najbolje želje Vama lično i građanima Crne Gore, u ime Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš”, Crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji, kao i u svoje ime.
Demokratski i tolerantni karakter obnove nezavisnosti Crne Gore otvara novo poglavlje u istoriji naše matične države. Imamo puno povjerenje da će sadašnja vlast u Crnoj Gori uz saradnju cjelokupnog građanstva, omogućiti već slavnoj Crnoj Gori još sjajniju budućnost.
Tradicionalne veze između Crnogoraca u Srbiji i naše matice Crne Gore su uvijek bile čvrste, a interes naše domovine na prvom mjestu. Ova saradnja je bila vidljiva i tokom prethodnih godina nestanka federacije i državne zajednice, a nadamo se da će se sa Crnogorskom nezavisnošću još više intenzivirati saradnja na ekonomskom, kulturnom, obrazovnom i drugim poljima.
Naše Udruženje i ja lično spremni smo da radimo neumorno sa svim predstavnicima države Crne Gore na produbljivanju snažnih veza između Crnogorske dijaspore u Srbiji i države Crne Gore.
Želimo nezavisnoj i suverenoj Crnoj Gori puno prosperiteta, a narodu i građanima Crne Gore blagostanje.
Sa poštovanjem,
Nenad Stevović
Predsjednik UCS „Krstaš“
18. 06. 2006. - Inicijativa za otvaranje konzularnog prisustva Republike Crne Gore u Lovćencu
VLADI REPUBLIKE CRNE GORE MINISTARSTVU INOSTRANIH POSLOVA
U ime desetine hiljada državljana Republike Crne Gore koji žive u Vojvodini i u ime hiljada građana Lovćenca, jedinog mjesta u cijeloj Crnogorskoj diaspori gdje je Crnogorsko stanovništvo većinsko, Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” zvanično pokreće inicijativu za otvaranje konzularnog prisustva Republike Crne Gore u Lovćencu.
Na sastancima đržavljana Crne Gore, kao i etničkih Crnogoraca u Vojvodini okupljenih po odborima u Subotici, Vrbasu, Novom Sadu i Lovćencu jasno je iskazana potreba za konzularnim prisustvom Republike Crne Gore u Vojvodini, i to u „Maloj Crnoj Gori”, bolje poznatijom pod imenom Lovćenac.
Zbog prisustva velikih etničkih zajednica, konzulate u Vojvodini otvorila je i Republika Mađarska i Republika Hrvatska. Crna Gora za razliku od njih ima ne samo veliku etničku zajednicu Crnogoraca u Vojvodini i Lovćencu, već i ogroman broj svojih državljana koji žive u Vojvodini kojima će od sada biti potrebne i konzularne usluge kada budu želeli da ostvare prava koja proizlaze iz državljanstva.
Lovćenac koji sadrži 62% Crnogorskog stanovništva po poslednjem popisu, kao i Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” koje je osnovano u Lovćencu, su spremni da pruže svu operativnu i logističku podršku budućem konzulu koji bi imao za cilj da štiti interese državljana Crne Gore i crnogorske etničke zajednice koja privremeno ili stalno živi u Vojvodini, izdavanje putnih isprava i javna diplomatija. Glavna uloga konzula bila bi i jačanje veza između Crnogoraca u Vojvodini sa maticom, kao i jačanju trgovine između pokrajine Vojvodine i Crne Gore.
Institucija konzula pomogla bi i da se prekine proces tihe asimilacije Crnogorskog stanovništva u Vojvodini ali bi istovremeno omogućilo i da Crna Gora ostvari organsku i direktnu vezu sa hiljadama njenih obrazovanih i profesionalno osposobljenih državljana i sunarodnika koji i dalje nose Crnu Goru u svom srcu i koji žele i dalje da budu od pomoći svojoj domovini.
Otvaranjem konzulata, makar i počasnog, baš u Lovćencu, troškovi održavanja konzularnog prisustva u Vojvodini bi bili simbolični, a efekat ogroman za sve Crnogorce u Vojvodini, ali i u Crnoj Gori.
04.07.2006. - PRIJEM POVODOM OBNOVE NEZAVISNOSTI REPUBLIKE CRNE GORE

Predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš” Nenad Stevović je u utorak, 04 jula, na dan Svetog Ivana Crnojevića, u Lovćencu, od 20 do 22 sata, organizovao prijem povodom obnove nezavisnosti Republike Crne Gore. Na prijemu su prisutvovali: Svještenik Bojan Bojović kao lični izaslanik Mitropolita CPC Mihaila, generalni konzul Republike Mađarske Ferenc Nađ, konzul Republike Hrvatske Tihomir Šilović, delegacija Skupštine Vojvodine na čelu sa potpredsjednikom Šandorom Egerešiem, delegacija Prijestonice Cetinja na čelu sa potpredsjednikom Radivojem Adžićem i mr. Nenadom Vušurovićem, predsjednik SCAE Jovan Radonjić, predsjednici Nacionalnih savjeta nacionalnih manjina koji žive u Vojvodini, rukovodstva opština Mali Iđoš, Bačka Topola i Subotica, predstavnici Nacionalne zajednice Crnogoraca iz Novog Sada, Subotice, Beograda, Apatina, Vrbasa, Feketića i Lovćenca kao i veći broj gostiju iz javnog, kulturnog i političkog života Vojvodine.
U sklopu prijema direktor JP “Forum” Đeze Bordaš prezentovao je knjigu mađarskog istoričara Jožefa Bajze “Crnogorsko pitanje” napisane 1927 godine. Knjiga je štampana dvojezično, na mađarskom (fototipski) i crnogorskom jeziku. Štampanje knjige su omogućili Skupština opština Mali Iđoš i UCS „Krstaš”

FOTO>>>

18. 07. 2006. - Saopštenje Vlade Republike Crne Gore:
Predsjednik Vlade RCG Milo Đukanović primio Nenada Stevovića, predsjednika Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš”
Predsjednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović primio je danas u Podgorici Nenada Stevovića predsjednika Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš”.
Gospodin Stevović je čestitao predsjedniku Vlade obnovu crnogorske nezavisnosti i izrazio zadovoljstvo demokratičnošću i transparentnošću referendumskog procesa, čime se Crna Gora potvrdila kao ozbiljan partner međunarodne zajednice. On je izrazio uvjerenje da je crnogorska nezavisnost doprinos unapređenju položaja kako građana koji žive u Crnoj Gori tako i njene dijaspore.
Zahvaljujući na čestitkama premijer Đukanović je ukazao na značaj koji Udruženje ''Krastaš'' može imati u afirmaciji bliskih veza i saradnje Crne Gore i Srbije.
On je ujedno pozdravio doprinos koji to Udruženje daje očuvanju crnogorskog nacionalnog identiteta i afirmaciji međunacionalne i međuvjerske tolerancije.
http://www.vlada.cg.yu/vijesti.php?akcija=vijesti&id=14816
01. 08. 2006. - PROJEKAT: CETINJE - GLAVNI GRAD CRNE GORE
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ traži od ukupne crnogorske javnosti da podrži ponovno proglašenje CetinIja glavnim gradom Crne Gore u novom Ustavu nezavisne države Crne Gore.
Sadašnji Ustav to ne govori, ali jasno je da je Cetinje glavni grad Crne Gore. Više nije pitanje da li je Cetinje glavni grad Crne Gore, to se vidi iz cijelog svijeta, već je pitanje da li smo dovoljno hrabri i dostojni da i mi to vidimo.
Grad koji je dostojno predstavljao nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru u proteklim vjekovima je dostojan da bude glavni grad Republike Crne Gore i u trećem milenijumu. Mi ne možemo više ignorisati ulogu Cetinja, grada koji je uvijek čuvao obraz Crne Gore, pa opet i 21 maja 2006 godine. Nijesmo ravnodušni, vjerujemo da nije ni Crna Gora.
Svjesni da je ova inicijativa proces koji zahtjeva odgovarajuću pažnju i pripreme, Udruženje „Krstaš“ poziva sve sadašnje i buduće parlamentarne partije u Crnoj Gori, nevladine organizacije, narode i građane Crne Gore da zajedno vratimo formalni status glavnog grada Cetinju u novom ustavu i da temeljno pripremimo praktično proglašenje Cetinja glavnim gradom do 28 avgusta 2010. godine. Glavni grad Cetinje je pre sto godina dobilo struju na poklon kao centar Kraljevine, a stogodišnjica prijestonice je pravi trenutak da se poklonimo ovoj svijetloj tački na mapi Crne Gore - našem glavnom gradu. Ako se danas svima vraća oduzeto u Crnoj Gori, da li smemo jedino zaboraviti na najdostojnijeg i najzaslužnijeg u Crnoj Gori?
Cetinje zaslužuje da praktično preuzme ponovo ulogu glavnog grada Crnogoraca, Srba, Bošnjaka, Muslimana, Albanaca, Hrvata i ostalih naroda Crne Gore na sto-godišnjicu 28 avgusta 1910. godine, kada je Cetinje postalo prijestonica nezavisne Kraljevine Crne Gore.
Cetinje je naš glavni grad bilo u Kraljevini i biće u Republici. Cetinje je vječni duhovni, vjerski, politicki, moralni, i istorijski glavni grad Crne Gore.
Danas u svijetu postoji više slučajeva paralelnih glavnih gradova, od kojih je jedan zvanični glavni grad, a drugi ima praktičnu ulogu ekonomskog ili administrativnog centra države. Ne treba se plašiti specifičnih rješenja koja odgovaraju specifičnom karakteru Crne Gore.
Neki od mnogih primjera karakterističnih nacionalnih rješenja koja postoje u svijetu su sledeća:
- U Boliviji je Sukre ustavni glavni grad, mada je veći deo nacionalne administracije smješten u La Pazu.
- Glavni grad Holandije je Amsterdam, mada su Holandska vlada i vrhovni sud smješteni u Hagu.
- U Južnoj Africi administrativni glavni grad je Pretorija, zakonodavni glavni grad je Kejp Taun, a sudska vlast je smještena u Blemfontenu.
Proglašenjem Cetinja za glavni grad u novom Ustavu se ne umanjuje uloga Podgorice, već se Podgorici vraća prava uloga dinamičnog ekonomskog i privrednog centra nezavisne Crne Gore koji nije opterećen politikom.
I Švajcarska, mala i stara država poput Crne Gore, ima svoj politički centar u malom Bernu a ne u Cirihu, Ženevi ili Bazelu.
Zato apelujemo na ukupnu Crnogorsku javnost, Crnogorsku Skupštinu, Vladu i političke partije da u novom sazivu Skupštine vrate Cetinju ulogu glavnog grada u novom Ustavu Crne Gore i da pripreme i formalno okončaju selidbu glavnog grada do 28 avgusta 2010 godine kada ćemo svi proslaviti sto godina Kraljevine Crne Gore u novom starom glavnom gradu koji je vječan.
15. 08. 2006. CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
Na osnovu članova 94-98 Ustava Crnogorske pravoslavne crkve, sa voljom Božjom da širi hrišćansku misiju i u skladu sa svojim punim kanonskim i pravnim legitimitetom, kao i ukazanom potrebom, Crnogorska pravoslavna crkva izdaje.
GENERALNO PUNOMOĆJE
Predsjedniku Udruženja Crnogoraca ’’Krstaš’’, gospodinu NENADU STEVOVIĆU , kojim ga imenuje za svojeg ovlašćenog povjerenika i punomoćnika u Republici Srbiji.
Ovim aktom mu se ujedno daje generalno otvoreno punomoćje, to jest ovlašćenje da kod nadležnih vlasti u Republici Srbiji može preduzimati sve zakonom predviđene radnje kako bi preliminarno započeo i ishodovao sva potrebna pisana dokumenta za osnivanje pravoslavne vjerske zajednice Crnogorske pravoslavne crkve među crnogorskim vjernicima – građanima u Republici Srbiji. Bila bi osnovana na osnovu zakonskih propisa Republike Srbije, a predstavljala bi sastavnicu Crnogorske pravoslavne crkve u Republici Crnoj Gori, što bi se uredilo temeljnim dokumentima (statutom) i drugim potrebnim aktima, shodno zakonskim propisima obiju država Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Ovim generalnim punomoćjem imenovani se ovlašćuje da vodi i organizuje sve poslove i radnje na izgradnji crkve Svetog Blagovjernog Ivana Crnojevića gospodara crnogorskog, u Lovćencu, od faze osvećenja kamena temeljca pa do okončanja radova na sakralnom objektu njegovim osvještanjem, kao i da organizuje i registruje crkvene opštine Crnogorske pravoslavne crkve na teritoriji Republike Srbije u gradovima i naseljima u kojima su nastanjeni vjernici Crnogorske pravoslavne crkve, pravoslavni Crnogorci.
Istovremeno, ovim generalnim ovlašćenjem imenovani se ovlašćuje da može u ime i za račun Crnogorske pravoslavne crkve angažovati advokate i pravne zastupnike na poslovima koji su predmet ovog generalnog punomoćja.
S BLAGOSLOVOM
Poglavar Crnogorske pravoslavne crkve
Arhiepiskop Cetinjski i
Mitropolit Crnogorski
+ M I H A I L O
28. 08. 2006. - Buenos Aires, APEL

Svim crnogorskim institucijama, Predsjedniku, Predsjedniku Parlamenta, Predsjedniku Vlade, svim političkim partijama, institucijama kulture, medijima i crnogorskim organizacijama u svijetu.
Od trenutka sticanja nezavisnosti, dana koji je cjelokupna naša zajednica u Argentini i Južnoj Americi dočekala sa velikom oduševljenjem do danas prošlo je tri mjeseca.
Nakon odlaska posljednjeg legitimnog predstavnika Crne Gore na našem kontinentu, naša zajednica to jeste njeni legitimni predstavnici, aktivisti, intelektualci cnogorskog porijekla u Argentini, kao ni naši ovlašćeni predstavnici u Crnoj Gori koji su iako neformalna tj. veza koja nije direktna sa državom ostali kao i ranije jedina istinska i kvalitetna spona sa Crnom Gorom, nijesu informisani ni o kakvom planu, namjeri države Crne Gore ili bilo čemu što je vezano za dalju saradnju, razvoj i unaprijeđenje odnosa.
Suprotno od naše matične zemlje Crne Gore, druga bivša članica državne zajednice Republika Srbija, intenzivirala je svoje diplomatske napore.
Dužni smo informisati javnost i sve odgovorene ljude u Crnoj Gori da se širom naših klubova i zajednica stvara atmosfera potpune institucionalne odsječenosti od matice koja zahvaljujući nedostatku aktivnosti legitimnih organa Republike Crne Gore na neki način dobija svoju potvrdu.
Propagandisti dobro instruirano i uporno ponavljaju da je "Crna Gora previse siromašna da nikada neće imati nikakvog diplomatskog predstavnika i da joj nije u interesu da održi mnogobrojnu crnogorsku zajednicu u ovoj zemlji " itd sve to uz apsolutno pomanjkanje saradnje naših legitimnih predstavnika sa predstavnicima naše države Crne Gore stvara revolt i nerazumjevanje naših ljudi koji na taj način postaju lak plijen anticrnogorskoj propagandi.
Mi kao i naši predstavnici u Crnoj Gori preko kojih se informišemo činimo sve što je u našoj moći da ublažimo sve negativne efekte, ali neprestalno se postavlja pitanje "ko zaista stoji iza nas, koga mi predstavljamo i gdje je ta država koju stalno spominjemo"?
Ono što tražimo od svih državnih organa je da u najkraćem mogućem periodu direktno informišu nas u Argentini i predstavnike u Crnoj Gori o tome kakav je plan države kojoj između ostalog nudimo svu moguću logističku pomoć i šta će preduzeti na planu jačanja veza sa svojom najbrojnijom diasporom.
Takođe molimo da u saradnji sa našim predstavnicima pokuša iznaći najoptimalnije riješenje kako bi se u što kraćem roku prije svega uklonile dosada stvorene negativne posljedice i stvorili se uslovi za kvalitetnu saradnju kakva i dolikuje jednoj državi sa milenijumskom tradicijom kao sto je Crna Gora.
Rodolfo Jokanovich, predsjednik
Asociacion Argentino Montenegrina „Zeta”
Bolivia 2666
Buenos Aires 1417, Argentina
jokanovicr@yahoo.com.ar
(ovlašćeni predstavnik za Crnu Goru, Gordan Stojovic, stojovic@cg.yu - 069 045 777)

01. 10. 2006. - Sapštenje – Referendum u Srbiji
Povodom Odluke Narodne Skupštine Republike Srbije o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja novog Ustava, Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ obavještava javnost da je crnogorska zajednica u Srbiji zaprepašćena načinom izrade prijedloga Ustava zbog potpunog ignorisanja etničkih Crnogoraca u ovom procesu. Etnički Crnogorci predstavljaju skoro 1% građana Srbije.
Iako tekst prijedloga novog Ustava precizira „da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive“, nažalost moramo da konstatujemo da Orvelovski način donošenja novog Ustava već pokazuje da se Crnogorci u Srbiji mogu osnovano bojati Ustava u kojoj su „svi građani jednaki, ali neki su jednakiji od drugih“.
Pošto Crnogorci nijesu uopšte konsultovani u ovom procesu, pošto vlasti u Srbiji nijesu podnijele prijedlog Ustava Venecijanskoj Komisiji na provjeru, pošto nije bilo javne rasprave o ovom prijedlogu, pošto je originalni tekst prijedloga i dalje teško dostupan, Crnogorska nacionalna manjina u Srbiji obavještava javnost da će zauzeti svoj stav o izlasku Crnogoraca na referendum tek nakon što naše pravne službe prouče zvanični tekst prijedloga Ustava.
Crnogorcima u Srbiji su posebno važne garancije o ravnopravnosti svih građana i zaštite korpusa prava nacionalnih manjina, uključujući i eksplicitnih garancija slobode vjeroispovesti, što je vrlo važno za vjernike Crnogorske pravoslavne crkve kojima je sloboda vjeroispovesti drastično ugrožena sadašnjim diskriminatorskim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije.
Statement
Following the decision by the Serbian Parliament to schedule a nation-wide referendum for a vote on the new Constitution proposal, the Association of Ethnic Montenegrins in Serbia „Krstaš“ informs the public that the Montenegrin ethnic community in Serbia is dismayed by the process in which the draft Constitution proposal was prepared and the total exclusion of ethnic Montenegrins from the procedure. Ethnic Montenegrins practically represent 1% of the total population of Serbia.
Although the text of the proposed Constitution stipulates that “Serbia is a state of the Serbian people and all of its citizens”, unfortunately the Orwellian procedure of approving the new Constitution proposal already demonstrates that Montenegrins in Serbia have grounds to fear an Constitution in which “all citizens are equal, but some are more equal than others”.
Because Montenegrins have not been consulted in this process, the lack of a verification of the Constitutional proposal from the Venice Commission, the failure to organize a public debate on the proposal, and the lack of availability of the original text of the Constitutional proposal, the Montenegrin ethnic minority in Serbia informs the public that it will take an official stand on the vote of Montenegrins in the referendum only after our legal department scrutinizes the official text of the proposed Constitution.
Montenegrins in Serbia are very much interested in guarantees of the equality among all citizens, the protection of the entire body of rights for national minorities, including airtight guarantees of the freedom of religion, which is extremely important for worshipers of the Montenegrin Orthodox Church who have their religious freedoms drastically trampled upon by the Serbia’s discriminatory Law on Churches and Faiths
04.10. 2006. - Nevidljivi državljani Crne Gore, ili zaboravljeni?
Crna Gora kao jedna od republika bivše Jugoslavije je do sada - prirodno - više vodila računa o kategoriji građana unutar Crne Gore, nego o kategoriji državljana Crne Gore koji su preko svojeg Jugoslovenskog državljanstva uživali zaštitu Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu.
No, nakon referenduma je sve drugačije. Crna Gora ima svoje državljane širom svijeta ali najbrojnija emigracija je u Srbiji – gdje još uvijek ne postoji diplomatsko konzularno predstavništvo Crne Gore. Pitanje približavanja Crne Gore Evropskoj Uniji i reforme države nije samo pitanje pregovora, već i izgradnja adminstrativnog kapaciteta države koja je spremna da brine o svojim državljanima i njihovim pravima, čak i kada joj nijesu neposredno pred očima.
Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore već stoji da je 8 rezidentnih ambasada (Austrija, Kina, Francuska, itd.) prisutno u Podgorici, iako rijetko koja od tih zemalja ima mnogo državljana u Crnoj Gori. Sa druge strane, u Srbiji pretpostavlja se žive stotinu ili par stotina hiljada državljana Crne Gore, moguće i više, ali još uvek nema ni naznake gdje će biti buduća Crnogorska ambasada ili kada će biti otvorena, odnosno kada će postati potpuno funkcionalna. Ovo nije pitanje koje treba da zabrinjava samo dijasporu, vec prijé svega i državu Crnu Goru!
Život nikada ne staje. Nestankom zajedničke države, građani Srbije koji imaju samo Crnogorsko državljanstvo više ne mogu da izvade pasoš Republike Srbije, što znači da od maja 2006 godine ne mogu da putuju ako nemaju validan pasoš. A pasoši se trenutno ne mogu izvaditi u Crnoj Gori, ako državljanin Crne Gore ima ličnu kartu u Srbiji. Znači hiljade drzavljana Crne Gore čekaju mjesecima svoju državu da dođe. Nedostaju bilateralni sporazumi iz mnogih oblasti, koji bi olakšali poziciju crnogorskih državljana.
U međuvremenu Republika Srbija je izašla sa ponudom koja rešava deo problema tim državljanima Crne Gore, ako prime srpsko državljanstvo za 8000 dinara. Šta to prakticčno znači? Dvojno državljanstvo? Ne! Tim činom se automatski gubi crnogorsko državljanstvo. Naime, član 16 zakona o državljanstvu R. Crne Gore propisuje da „Crnogorsko državljanstvo prestaje crnogorskom državljaninu ako stekne državljanstvo druge republike članice ili druge države“.
Kontraponude Crne Gore svojim državljanima u Srbiji još uvek nema. Zbog toga, vjerovatno Crna Gora najbržim tempom u Evropi nepovratno gubi svoje drzavljane, ali to pitanje još uvijek nije ni na dnevnom redu.
Crna Gora, čije građane čine državljani Crne Gore i drugih država, je izgleda zaboravila da treba da štiti ne samo građane unutar Crne Gore već i svoje državljane u Srbiji i svijetu koji su izloženi ubrzanoj asimilaciji već 6 mjeseci. Očekujemo da će se crnogorska država snažno založiti za što hitnije postizanje bilateralnog sporazuma između države Crne Gore i Srbije o dvojnom državljanstvu, za državljane Crne Gore koji već godinama žive u Srbiji. Ovdje je pitanje da se i Crna Gora saglasi sa postojanjem instituta dvojnog državljanstva.
Tempo napuštanja državljanstva je dramatičan već 12 mjeseci unazad. Reč je o stotinama, pa hiljadama. Ako se ovo pitanje dvojnog državljanstva ne riješi bilateralnim sporazumom ili Crna Gora uskoro ne počne da pruža svoje usluge svojim državljanima u Srbiji, stanovništvo Crne Gore će ostati na broju, ali će Crna Gora nevidljivo iskrvariti kroz vjerovatno najveći gubitak svojih državljana nakon Drugog Svjetskog Rata.
Nijesmo svi mi u Crnoj Gori trenutno, ali to nije razlog da budemo zaboravljeni jer crnogorski državljani u Srbiji još uvijek nemaju drugu državu.
Nenad Stevović
Predsjednik UCS „Krstaš”
05. 10. 2006. - NOVA ISTORIJA CRNE GORE UVREDA ZA CRNOGORSKE ISELJENIKE
Nedavno publikovana “Istorija Crne Gore od najstarijih vremena do 2003” autora Živka M. Andrijaševića i Šerba Rastodera veliko je razočarenje za mnoge iseljenike. Iza te knjige, kao izdavač, stoji Centar za iseljenike u Podgorici, koji je, prema citatu u predgovoru knjige, namijenio ovu Istoriju iseljenicima, “… kako bi naši iseljenici širom svijeta, objektivnim prikazom istorijske prošlosti, mogli realnije da sagledaju tzv. Crnogorsko pitanje.”
Mi im poručujemo da su iseljenici davno prije formiranja Centra za iseljenike 2002.godine realno sagledali “crnogorsko pitanje” iz djela dr Radoja Živkovića, dr Radoslava Rotkovića, dr Vojislava Nikcevića, dr Branka Pavićevića, Jevrema Brkovića, Sretena Perovića, Dr Danila Radojevića, Sretena Zekovića i mnogo drugih autora i publikacija u kojima je jasno raščišćena bilo kakva dilema o dvojnom srpsko-crnogorskom identitetu Crnogoraca.
Nije nam namjera da ovdje dajemo ocjenu da li autori ove Istorije zastupaju gledište da su Crnogorci ponikli iz srpskog stabla ili ne. Međutim, nije jasno kojoj grupi čitalaca je ova knjiga namijenjena? U predgovoru knjige stoji da je pisana za iseljenike, dok direktor Centra Milan Vukcević izjavljuje:... ”da knjiga treba da stigne do … kulturnih, naučnih, obrazovnih, diplomatskih i informativnih punktova širom svijeta”. Da li zbog diplomata u engleskoj verziji knjiga ima proporcionalno broju strana tridesetposto više fotografija nego u verziji na našem jeziku! Očito je da je knjiga ‘komponovana” od probiraka iz opširnije verzije, pa otuda neujednačenost teksta. Pored toga, stiče se utisak da je broj fotografija i mapa unaprijed određen a tekst je odmjeren po Prokrustovom principu. Nema ni jedne riječi o obnovi CPC na Lučin dan 1993. godine. Niti jedne riječi o Poslanicama Svetog Petra Cetinjskog, najvišem dometu književne proze na narodnom jeziku sa dragocjenim istorijskim podacima. Niti je spomenut Valtazar Bogišić. To onda nije nikakvo realno sagledavanje crnogorskog pitanja nego neoprostiva greška i ogromna šteta koju su autori nanijeli svima nama koji svuda po svijetu pravimo velike napore da osnujemo i oživimo među iseljenicima CPC. Uz to se pitamo kome služe brojne istorijske mape ćirilicom u engleskoj verziji knjige, a nema mape da bi čitalac vidio gdje se nalazi ta nova, međunarodno priznata država u Evropi? Notorna je činjenica da mnogi ljudi u svijetu često nijesu razlikovali, recimo, Jugoslaviju od Čehoslovačke, pa se može desiti da traže Montenegro po mapama Južne Amerike!
Ovakva knjiga-slikovnica može se dijeliti besplatno uz turisticke prospekte, ali će tesko naći put do svjetskih biblioteka i univerziteta, da bi neutralisala pogubni uticaj brojnih srpskih publikacija o crnogorskoj prošlosti. A baš to je bio glavni cilj naše Asocijacije kad smo predlagali da mi o našem trošku štampamo knjigu u Americi. No, jedna druga Istorija Crne Gore - A HISTORY OF MONTENEGRO- engleskog pisca Francis Seymour Stevensona, objavljena krajem prošle godine u Londonu, za čudo samo sa jednom fotografijom kralja Nikole na prvoj strani, već je u prodaji i lako se nabavlja preko interneta. Stevenson je takođe autor ranije izašle knjige MAKEDONSKO PITANJE.
Poznato je da su mnoge aktivnosti crnogorskih iseljenika, kao Prvi svjetski kongres u Njujorku 1999. godine, Drugi svjetski kongres na Cetinju 2000.godine, a naročito pripreme za ovogodišnji referendum, bile u znaku Lovćenske vile. Taj spomenik je za sve nas crnogorske iseljenike postao simbol odanosti i žrtvovanja za domovinu. Koliko su iseljenici doprinijeli realizaciji obnove crnogorske državnosti, nastavljajući tradiciju naših predhodnika, koji su hitali kad god je bilo potrebno da crnogorsku slobodu oružjem brane, ostavljamo drugima da ocijene. Međutim,za jedan tako tragičan istorijski događaj, kao što je stradanje 350 dobrovovoljaca pod Medovom 1915. godine, koji je inspirisao pjesnike i umjetnike, nije se našlo mjesta u ovoj Istoriji namijenjenoj iseljenicima, a našlo se mjesta za broj grla sitne stoke u Crnoj Gori iz tog vremena! Ovakav postupak koji duboko vrijeđa svakog crnogorskog iseljenika-patriotu, ne može služiti na čast autorima.
U jednoj polemici iz 2004. godine direktor Centar za iseljenike Milan Vukcević je kazao: ”Nema osnova za bilo kakvu polemiku u pokretanju izrade ovog projekta-najglavnije je da se do njega dođe za dobrobit Crne Gore”.
I došlo se do njega, ali ne za dobrobit Crne Gore, već za dobrobit nečijih visokih honorara, a Centru da stvori varljivi utisak da oni i nešto drugo rade sem što putuju o državnom trošku po svijetu i drže iseljenicima kvazi-patriotske govore.
Pitamo se kakva je uopšte uloga Centra za iseljenike u Podgorici, kad pravi ovakve promašaje na štetu iseljenika i dokle će njegov direktor da krije svoje neznanje i površnost iza zvučnih titula.
Za Crnogorski Nezavisni Kulturni centar- Njujork Ilija Pavićević
Za Udruženje Crnogoraca Srbije "Krstaš" Nenad Stevović, predsjednik
Za Crnogorske asociacije u Argentini Gordan Stojović, ovlašćeni zastupnik
Za Udruženje Crnogoraca Amerike Blažo Sredanović, predsjednik
13. 10. 2006. - OTVORENO PISMO BUDUĆEM AMBASADORU CRNE GORE U SRBIJI
Vaša Ekselencijo g. Ambasadore – dobro došli u Srbiju!
Nas 69,049 etničkih Crnogoraca sa popisa iz 2002. godine, kao i mnogo veći broj državljana Crne Gore željno očekujemo Vaš dolazak!
Važnost vašeg dolaska možemo ilustrovati i činjenicom da u svim opštinama u Srbiji ima deklarisanih Crnogoraca ili Crnogorki, osim u opštini Crna Trava!
Sigurni smo da ste svjesni svih izazova koji stoje pred Vama, ali želimo ovim putem da Vas obavijestimo da smo sigurni da je mjesto Crnogorskog Ambasadora u Beogradu istovremeno na jedan način najlakše, ali na mnoge druge načine i najteže diplomatsko mjesto u Crnogorskoj diplomatskoj službi.
Pitanja koja su aktuelna za Crnogorce u Srbiji su brojna, a solidarnost i pomoć naše diplomatske službe nam nedostaje skoro 90 godina. Spisak gorućih tema u ovoj 2006. godini je velik, ali u ovom prvom pismenom obraćanju Vama i diplomatskoj službi Crne Gore ističemo samo nekoliko važnijih.
Crnogorska manjina – pozivamo vas da odmah po dolasku u Srbiju obiđete Prijestonicu crnogorske dijaspore, Lovćenac, kao i Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“. Vaša posjeta će biti istorijska! Očekujemo da će Crnogorska Ambasada u Beogradu biti zajedno sa nama na svim važnijim datumima, proslavama, vjerskim proslavama i svečanostima Crnogoraca u Srbiji. Očekujemo da ćete posredovati u naše ime i sa svim ostalim državnim organima Crne Gore, i da ćete omogućiti i prvu zvaničnu posjetu državnika iz Crne Gore našoj nacionalnoj zajednici kada dođe do naredne posjete zvaničnika iz Crne Gore Srbiji.
Dvojno državljanstvo – očekujemo da će se Crnogorska Ambasada u Beogradu snažno založiti za što hitnije postizanje međunarodnog bilateralnog sporazuma između države Crne Gore i Srbije o dvojnom državljanstvu, za državljane Crne Gore koji već godinama žive u Srbiji. Iako je Vlada u Beogradu dozvolila mogućnost dobijanja državljanstva Srbije za sve državljane Crne Gore koji su imali prebivalište u Srbiji tokom postojanja zajedničke države, ovo još uvek ne znači da je dvojno državljanstvo moguće. Naime, Član 16 zakona o državljanstvu R. Crne Gore propisuje da „Crnogorsko državljanstvo prestaje crnogorskom državljaninu ako stekne državljanstvo druge republike članice ili druge države“. Crnogorski državljani u Srbiji se trenutno nalaze u pravnom vakuumu kada je u pitanju mogućnost dvojnog državljanstva. Ovo su pitanja koja se rešavaju međunarodnim sporazumima, a ne individualnim nagađanjem svakog državljana o tome šta da radi.
Putne isprave (pasoši) – Crnogorski državljani u Srbiji očekuju što hitnije uspostavljanje efikasne i profesionalne konzularne službe, pošto desetine hiljada Crnogorskih državljana u Srbiji nemaju više gdje da izvade putne isprave (pasoše). Nestankom zajedničke države, građani Srbije koji imaju samo Crnogorsko državljanstvo više ne mogu da izvade pasoš Republike Srbije, što znači da od maja 2006 godine ne mogu da putuju ako nemaju validan pasoš. A pasoši se trenutno ne mogu izvaditi u Crnoj Gori, ako državljanin ima ličnu kartu u Srbiji. Ovo je pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasadu - potrebno je najhitnije da se počne sa izdavanjem pasoša državljanima Crne Gore u Ambasadi u Beogradu.
Snažna konzularna služba – Broj crnogorskih državljana u Srbiji je toliko velik da je potrebna vrlo jaka, vrlo obučena i vrlo profesionalna konzularna služba da bi obradila zahtjeve koji će se iskazati prema Ambasadi Crne Gore u Srbiji. Proglašenjem nezavisnosti, brojna životna pitanja crnogorskih državljana u Srbiji će se rešavati u Ambasadi i ako ona ne bude sadržala dovoljan broj profesionalnih službenika u konzularnom segmentu, stvaraće se ogromni redovi i vrlo loše slike države Crne Gore. Moguće uvođenje institucije dvojnog državljanstva neće automatski smanjiti interesovanje državljana Crne Gore za ostvarivanje svojih prava u odnosu na svoju matičnu državu.
Glasila Crnogorske zajednice u Srbiji – Crnogorska etnička zajednica u Srbiji očekuje podršku države Crne Gore, posredstvom Ambasade Crne Gore, da se formalizuje određena pomoć za nastavak izdavanja glasila i internet portala najveće crnogorske zajednice van Crne Gore radi očuvanja nacionalne svijesti i identiteta građana koji se izjašnjavaju nacionalno Crnogorcima. Asimilacija u Srbiji je proces koji traje i koji će se završiti brzo ako država Crna Gora ne pomogne napore da se istorija, kultura i sveopšte nasleđe Crne Gore populariše u crnogorskom narodu u Srbiji. Potrebno je razmotriti jačanje medijske, radio i TV, pokrivenosti crnogorske dijaspore iz same Crne Gore, kao i stvaranje posebnih kulturnih, obrazovnih, umjetničkih veza Crnogoraca u Srbiji sa Crnom Gorom.
Ustavni položaj Crnogoraca – pozivamo Ambasadu Crne Gore u Beogradu da se zvaničnim diplomatskim kanalima u Beogradu pokrene – i konstantno prati - pitanje ustavne jednakosti crnogorske nacionalne manjine sa ostalim nacionalnim manjinama u Srbiji. Ovo je od izuzetne važnosti u kontekstu predstojećeg donošenja novog Ustava Republike Srbije.
Pozivanje na uklanjanje diskriminatorskih zakona i prakse – Zbog nedostatka adekvatne zaštite, crnogorska nacionalna zajednica u Srbiji je diskriminisana po pitanju prava slobode vjeroispovesti. Postojeće zakonodavstvo u Srbiji je objektivna prepreka gradnji hrama Crnogorske pravoslavne crkve kao i registraciji Crnogorske pravoslavne crkve. Zakonodavstvo direktno diskriminiše prava crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji, uprkos činjenice da se u Ustavu Srbije garantuje da nijedan građanin ne smije biti diskriminisan zbog svoje vjere ili nacionalne pripadnosti. Takođe je od izuzetne važnosti podržati i formiranje Nacionalnog savjeta Crnogoraca u Srbiji, kao i svih ostalih formi organizovanja crnogorske nacionalne zajednice.
Pravna zaštita crnogorskih državljana u Srbiji – Crnogorski državljani u Srbiji su pred zakonom stranci i crnogorska diplomatska služba mora izgraditi mehanizam da na odgovarajući način može da odgovori na zahtjeve svojih državljana u Srbiji koji se nađu u poziciji da su im određena prava ograničena ili da im prijeti moguće ograničavanje prava po raznim osnovama, uključujući i ograničenje slobode zbog pritvora ili zatvora.
Evidentiranje crnogorskih državljana u Srbiji i formalizacija odnosa sa državom Crnom Gorom – Mnogi crnogorski državljani u Srbiji nemaju formalni odnos sa svojom državom, niti se možda nalaze u zvaničnoj evidenciji crnogorske države. Očekujemo da se Ambasada Crne Gore u Beogradu angažuje na rješavanju specifičnog položaja crnogorskih državljana u Srbiji i na njihovom evidentiranju, kao i kreiranju prijedloga Ministarstvu spoljnih poslova u Podgorici radi što efikasnije evidencije i formalizovanja odnosa svakog državljana Crne Gore sa svojom državom Crnom Gorom.
Poštovani Ambasadore - u svim ovim poslovima imaćete najveću moguću pomoć i Crnogorske nacionalne manjine kao i državljana Crne Gore u Srbiji.
Nestrpljivo očekujemo Vaš dolazak!
Nenad Stevović
Predsjednik UCS „Krstaš”
16. 10. 2006. - PORUKA IZ PODGORICE GLASNIJA OD PORUKA IZ ZAGREBA I SKOPLJA
Crnogorci u Vojvodini, kao i cjelokupna crnogorska dijaspora u Srbiji, su zatečeni neinteresovanjem Predsjednika Crne Gore za status njegovih sunarodnika u Srbiji, u Vojvodini, u Lovćencu, za Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” - tokom posjete Predsjednika Vujanovića Karađorđevu u sklopu sastanka državnika iz regiona.
(16 oktobar 2006.). Ovo autentično neinteresovanje je najjača moguća poruka Crnogorcima u Srbiji, kao i vlastima u Beogradu o značaju crnogorske manjine za zvaničnu Podgoricu.
Uprkos ovom negativnom primjeru, bilo je državnika koji su istom prilikom dali pozitivne primjere.
Želimo da obavijestimo crnogorskog Predsjednika, da je Predsjednik Hrvatske doputovao dan ranije u Vojvodinu gdje je prije učestvovanja na konferenciji proveo dan sa vojvođanskim Hrvatima i razgovarao o položaju Hrvata u Srbiji. Predsjednik Hrvatske je podsjetio da je hrvatsku nacionalnu zajednicu u Vojvodini dobrim dijelom zahvatila asimilacija. Predstavnik Hrvata u Vojvodini, Josip Pekanović je istakao da Hrvati očekuju i neka politička prava. „Prije svega na izravnu zastupljenost u parlamentu Srbije.“
Pošto nijesmo imali zadovoljstvo da nas posjeti Predsjednik Crne Gore, iako je crnogorska kolonija u Srbiji veća od Hrvatske, koristimo priliku da ovim javnim putem obavijestimo Predsjednika da je mnogo jača asimilacija zahvatila Crnogorce u Srbiji, kao i da Crnogorci žele zastupljenost u Parlamentu Srbije, slobodu vjeroispovesti i da očekujemo podršku Crne Gore u tom procesu.
Juče su i Predsjednik Srbije Boris Tadić i Predsjednik Makedonije Branko Crvenkovski u Pančevu otvorili kancelariju Nacionalnog savJeta Makedonaca u Srbiji, a u obližnjem selu Jabuka, u kom živi najveći broj pripadnika te manjine, razgovarali s predstavnicima Nacionalnog savjeta i lokalne samouprave.
Koristimo priliku da obavijestimo Predsjednika Vujanovića da Crnogorci u Srbiji – kojih ima mnogo više nego Makedonaca - nažalost nemaju svoj Nacionalni savjet, ne mogu da ga konstituišu po postojećim propisima i da se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na sve ostale nacionalne manjine, što je nasleđe nesrećne državne zajednice. Pripadnicima deset nacionalnih manjina je omogućeno da konstituišu svoje nacionalne savjete (Bunjevci, Bugari, Bošnjaci, Mađari, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajinci i Hrvati).
Što se tiče značaja prisustva Predsjednika matične države, citiraćemo ovom prilikom Gospodina Tadića. "Prisustvo predsjednika Makedonije je značajan podstrek očuvanju identiteta i kulturnom razvoju Makedonaca u Srbiji, ali i prilika da porazgovaramo o tome kako ćemo stvoriti što bolje ekonomske uslove za život Makedonaca," dodao je Tadić.
Mi smo ostali da čekamo u prazno, kao manjina koja je izgleda suvišna i Beogradu i Podgorici. Dok su druge manjine tema razgovora najviših državnih organa Srbije i susjeda, Crnogorci u Srbiji ostaju da čekaju drugu priliku.
Konačno, koristimo priliku da obavijestimo kabinet Predsjednika Crne Gore da Vlada Srbije opet na svojoj zvaničnoj prezentaciji http://www.srbija.sr.gov.yu/pages/article.php?id=41 ) i dalje ne priznaje Crnogorce kao posebnu nacionalnu manjinu u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
Nedolazak u Lovćenac i odsustvo interesovanja Predsjednika Vujanovića je jasna poruka Crnogorcima u Srbiji da brisanje crnogorskog naroda sa zvanične mape Srbije je činjenica koju i Podgorica ravnodušno prihvata.
26.10. 2006 - Saopštenje: Ustavni referendum
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” ovim putem demantuje jučerašnju izjavu Predsjednika Vlade Srbije, g. Vojislava Koštunice, da su predstavnici svih nacionalnih zajednica u Srbiji pozvali svoje sunarodnike da glasaju za prijedlog novog Ustava Srbije.
Ne samo da predstavnici crnogorske zajednice nijesu pozvali Crnogorce u Srbiji da glasaju na predstojećem referendumu, već nijesmo ni pozvali Crnogorce u Srbiji da izađu na ovakav referendum.
Nakon još jednog skandaloznog pokušaja falsifikovanja interesa i stava crnogorskog naroda i njegovih predstavnika u Srbiji od strane Premijera Koštunice, Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” objavljuje javnosti da više neće tolerisati ovakve zloupotrebe državnog aparata koji pokušava da marginalizuje autentične predstavnike crnogorske nacionalne zajednice.
Konačno, izjava Premijera Koštunice da „Vlada Srbije posebno cijeni javne istupe svih najviših velikodostojnika crkava i vjerskih zajednica, koji su pozvali svoje vjernike da podrže prijedlog novog Ustava” može biti samo tačna ako se uzme u obzir stav iste Vlade o zabrani Crnogorske Pravoslavne Crkve novim Zakonom o crkvama i vjerskim zajednicama.
Crnogorci u Srbiji koji predstavljaju praktično 1% populacije Srbije nijesu ni učestvovali ni konsultovani u pripremi prijedloga Ustava. Takođe smo uskraćeni za proces javne rasprave i mogućnosti direktne konsultacije oko prijedloga Ustava od strane vladajućih struktura u Srbiji.
Kao rezultat katastrofalne politike Vlade Srbije prema crnogorskoj nacionalnoj zajednici u Srbiji i zbog nedemokratske procedure usvajanja Ustava koja je ignorisala interese crnogorske nacionalne zajednice, Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ poziva sve Crnogorce i Crnogorke da 28 i 29 oktobra 2006. bojkotuju referendum o prijedlogu novog Ustava Srbije.
Lovćenac, Novi Sad, Beograd, 26.10.2006
SAOPŠTENJE UC „KRSTAŠ” POVODOM FORMIRANJА POKRETA ZA NEZAVISNU CRNU GORU
Formiranjem Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, Crna Gora je jasno trasirala svoj put u budućnost. Zdrava evropejska energija građana Crne Gore pravilno kanalisana kroz planirane aktivnosti Pokreta, nesumnjivo će otvoriti jedan široki front za demokratsku borbu Crne Gore za svoju državnu nezavisnost. Udruženje Crnogoraca „Krstaš“ kao eminentni predstavnik Crnogoraca koji žive u Vojvodini i Srbiji iskreno podržava formiranje Pokreta prepoznajući u njemu šansu za konačno definisanje Crne Gore kao nezavisne i međunarodno priznate države. Rezultati nacionalne asimilacije Crnogoraca su više nego poražavajući. Udruženje Crnogoraca „Krstaš“ ne može i neće prihvatiti nacionalnu asimilaciju kao svoju budućnost. Otvorenu nebrigu vlasti Vojvodine i Srbije za status crnogorske nacionalne zajednice upravo opravdava postojanje ovakvog drжavnog Saveza Srbije i Crne Gore. Državna zajednica SiCG je kao i prethodna SRJ odliчno pravno pokriće za nebrigu o crnogorskoj nacionalnoj zajednici i jedina pravna prepreka Crnogorcima da se nacionalno institucionaliшu naročito u Vojvodini, na nivou priznate manjinske nacionalne zajednice sa svim pravima i obavezama koji iz tog statusa proizilaze. UC „Krstaš“ ovim putem javno izražava želju i spremnost da postane integralni dio Pokreta, upravo iz svih navedenih razloga, kako bi Crnoj Gori kao svojoj matici pomogli da određuju"i svoj državni status praktično obezbijedi i budući status svoje nacionalno obespravljene dijaspore u Vojvodini i Srbiji. Bez nezavisne Crne Gore nema nacionalnih prava za Crnogorce u Vojvodini i Srbiji. Crnogorci u Vojvodini i Srbiji su taoci jednog pravnog paradoksa i žele se što prije osloboditi iz okova koji se zove državna zajednica SiCG. Ideja Pokreta za nezavisnu Crnu Goru je personifikacija ideala i ambicija UC „Krstaš“ za čije ostvarenje će dati konkretan doprinos odmah pri pristupu Pokretu.
ТЕЛЕГРАМ ЧЕСТИТКЕ ПОВОДОМ ИЗЛАСКА СТОТОГ БРОЈА ЦРНОГОРСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЛИСТА
Директору и главном и одговорном уреднику
г-дину Јеврему Брковићу
Поштовани господине Брковићу, Вама лично, члановима редакције и свим оним који учествују у стварању ЦКЛ-а, честитамо јубилеј - излажење стотог броја. У претходних 99 бројева ЦКЛ је на одговоран и крајње професионалан начин одиграо водећу улогу у информативном и едукативном развоју црногорског јавног мњења. Допринос који даје ЦКЛ је од круцијалног значаја за остваривање циљева којима тежи сваки домовини одани Црногорац: СЛОБОДА И НЕЗАВИСНОСТ !
Ловћенац, 26. 01. 2005.
Ненад Стевовић,
предсједник УЦ „Крсташ“Главном и одговорном уреднику
и редакцији Црногорског књижевног листа
Поштоване колеге, поводом изласка стотог - јубиларног броја ЦКЛ-а, честитамо вам овај јубилеј са жељом да и даље наставите да квалитетним садржајима остављате све дубљи и јаснији биљег истине на духу црногорске јавности. Ви сте доказали да се границе науке, културе, умјетности, књижевности... могу и морају помјерати у будућност. Та визионарска идеја о Црној Гори као европском бисеру је водиља за све оне људе здравог духа и европских схватања.
Ловћенац,26.01.2005. Редакција листа ОГАЊ
JАНУАР 2005. - БАДЊЕ ВЕЧЕ
Централна манифестација налaгања црногорског бадњака у Србији, одржана је у Ловћенцу, пред више стотина Црногораца пристиглих из свих крајева Вој­водине и Београда. Бадњи дан је прослављен онако како је вјековима прослављан у пријесоници – Цетињу. Бадњак су донијели представници Бајица из братстава Мартиновића и Бори­ловића. Испред њих окуп­ље­не је поздравио Драган Мартиновић. Бадњак је благосиљао и освјеш­тао свјештеник Црногорске пра­вославне цркве отац Милутин. Након тога отац Милутин се обратио скупу сљедећим ријечима:
„Срећан сам што могу у овај свечани час поновити ријечи анђела са небеских висина: „Јављам вам благовјест, велику радост за сав народ! Данас вам се у граду Давидову родио Спаситељ свијета Господ Исус Христос.
Браћо Црногорци и сестре Црногорке,
Будимо весели увијек, али посебно ових дана када је небо земљи дало пољубац мира, то је дар новорођеног богомладенца. Наше божићно, хришћанско весеље, је тихо, свето расположење, осјећај душе која зна да ју је посјетио Бог. Наше божићно весеље је осјећај и доживљај радости и среће у Богу.
Божићни празници одувијек су у Црној Гори били испуњени мира и праштања, слоге и љубави. Од свих празника, први и највећи јесте Божић, дан рођења господа Исуса Христа од Пресвете Дјеве Марије. Рођење Христово пророци су пресказали, Архангел је благовијестио, свето писмо описало, а црквене пјесме опјевале.
А када се Христос родио у Витлејему, у пастирској пећини, и повијен лежао у јаслама, анђели су пјевали: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Пастири су објавили Христово рођење: „Сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири“ ( Лука, 2, 18). Мудраци са истока, вођени звијездом, дошли су са даровима и поклонили се Новорођеном Богомладенцу Христу. Тако у Христовом рођењу сви учествују и сви сви му приносе своје дарове: Анђели пјесму, Не­беса звијезду, мудраци дарове, пастири дивно јављање, земља вертеп, пустиња јасле, а ми , то јест род људски матер Дијеву.
Бадњак симболички представља спаситеља нашег Господа Исуса Христа, који је у напону своје снаге, силом свог Божанства, раскинуо ланце ропства гријеху, препородио човјека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини према Богу, највећем добру омогућивши му сапасење од гријеха, зла и вјечне смрти- смрти духовне.
Као што млад церић, односно храстић, силином својом, разбуктава ватру на огњишту, он јарким пламеном својим освјетљава све углове домова наших. Хришћански бадњак води поријекло од оне чудесне божанске витлејемске ноћи кад се у пастирској пећини родио спаситељ човјечанства, а пастири који чуваху ноћу стражу код стада својега, ложили су ватру и гријали се. На глас анђела Господњега, који им се јави и рече... „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост...данас вам се роди Спас, који је Христос Господ...Наћи ће те дијете повијено ђе лежи у јаслама“. Када су, по договору, пошли до Витлејема да виде шта се тамо догодило што им каза Господ (Лука, 2, 10, 11, и 15) насјекли су доста грана да наложе ватру и поред Новорођенчета и поред Мајке Његове, јер ноћ она бјеше врло хладна.
Временом у нашем народу развио се читав култ везан како за бадњак тако и за Бадње вече.
Браћо и сестре, од срца вас све поздрављам и свима вам желим срећан Божић. Вјер­ницима римокатоличке цркве, протес­тантима свим другим хришћанским за­јед­ницама и вјерницима ислам­ске вјероисповјести желим: добро здравље, испуњење свих жеља, веселу, радосну и Богом благословену , срећну и честиту Нову Годину“.
МИР БОЖЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Испред Удружења Црногораца „Крсташ“ присутне је поздравио секретар Удружења Марко Абрамовић ријечима:
„Драги Црногорци, поштовани скупе, браћо у Христу, добро вече, наздравље ви Бадње вече!
Окуписмо се овђе да уз божји благослов прославимо Бадњи дан, онако како нам га преци славише, у постојбини нашој Црној Гори.
На Цетињу, данас, поштујући традицију, налаже се црногорски бадњак, и не само на Цетињу, него Богу хвала, диљем Црне Горе налаже се бадњак у славу Господа нашег Исуса Христа. И ми под светом заклетвом славнијех предака налажемо црногорски бадњак на овој војвођанској земљи, ђе смо коријен свој пуш­тили прије шездесет година. Ту у Ловћенцу, огледалу црногорства војвођанског, наложисмо први бадњак прошле године и да ће Бог, налагаћемо га док је свијета и вијека, док је Ловћена и Ловћенца. Нека свијетло овога пламена рашћера тмину са црногорских очију, нека Бог да да се наша завађена браћа измире, да нам се изгубљени врате и уразуме. Нека нам овај бадњак својим свијетлом освијетли путеве Гоподње, путеве правде, части и истине. Нека топлина овога пламена угрије душе и срца свих часних Црногораца и нека нас сједини с Христом.
УЦ „Крсташ“ се одважило да упали лучу црногорства у времену када нам се национални биљег у Војводини затирао, а траг губио. Из те луче расте пламен и нека Бог да да нас тај пламен окупи и путеве освијетли. Даће Бог да се црногорски бадњак налаже ђе год црногорски народ живи и ђе је свој нови дом саздао.
Нека се ноћас небо сједини са земљом, нека нас све озари најљепши хришћански поздрав: МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!“

Благослов и посланица његовог високопреосвјештенства митрополита Михаила, духовног поглавара Црногорске православне цркве, са одушевљењем је примљена и поздрављена од свих при­сутних.
АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ И МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКИ МИХАИЛО БЛАГОРОДНОМ НАРОДУ ЦРНОГОРСКОМ И ХРИСТОЉУБИВОЈ ПАСТВИ АРХИЈЕРЕЈСКИ БЛАГОСЛОВ И СВЕТИ ПОЗДРАВ:
МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Драга браћо и сестре! Овај радосни поздрав свечано одје­кује данас из уста више од дви­је милијарде хришћанских вјерника преносећи њихову огромну радост поводом великог хришћанског празника - рођења Исуса Христа. Зато вам од срца желим да у хришћанском расположењу прославимо заједно празник рођења Богочовјека, Господа нашег Исуса Христа. Да се и ваше душе, драги моји Црногорци и Црногорке, радују радошћу анђела који први објавише рођење Сина Божјега, да се радујете Спаситељевом рођењу као што су се радовали мудраци са истока када су се поклонили у витлејемској пећини Спаситељу свијета.
Радујте се свим хришћанским празницима и добротом вашом славите их. Нека у вашим душама све буде чисто, племенито, блиставо и лијепо. Да ваша чиста душа буде дар Спаситељу нашем, јер чиста, добра и племенита душа може истински славити Бога и пресветло име Његово.
Добротом и племенитом ду­шом својом наши преци су славили Божић и остале празнике хришћанске. Настављајући њи­хову традицију, тако их и ми данас славимо. Једино одласком у храм Божји, кроз молитву, одајете почаст витлејемском ђетету. Кроз молитву ви се обраћате Њему, разговарате са Њим и тражите помоћ и заштиту Његову.
Свето је и узвишено што се уздате у помоћ Спаситељеву, за спас наше отаџбине Црне Горе и њене вишевјекопвне Црногорске православне цркве. Самим тим ви се духовно уздижете пјевајући химну у славу једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјега јединороднога, који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса, оваплотио се од Духа Светога и свете Богородице, и постао човјек.
Све што је Господ створио на земљи, све је добро и узвишено. О томе свједочи Прва књига Мојсијева у Старом завјету: „Тада погледа Бог све што је створио, и све добро бјеше. И би вече и би јутро, дан шести“ (Постање, 1, 31).
Христос се родио у Витлејему и живио на земљи више од 30 година. Сишао је међу људе да их учи добру и да добро остварују у себи. Својом племенитом мисијом их научи како да се воле међусобно, да поштују туђу личност и туђу имовину, да воле своју цркву и домовину и праштају увреде. Стога је дао новиу заповијест: „Нову ви заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом“ (Јеванђеље по Јовану,13, 14).
Црногорци и Црногорке! Ви добро знате колико је Христос вријеђан и понижаван био, много невоља поднио ради нас и ради нашега спасења, претрпио је и мученичку смрт и васкрснуо само да би нам живот на земљи био срећан, а на небу блажен и радостан. Зато славите празник рођења Христова и све друге хришћанске празнике са љубављу према нашем Створитељу, да нам буде добро и на земљи и на небу.
Ви добро знате да су наши преци били племенити људи и узорни хришћани, одани својој Црногорској православној цркви и Црној Гори. Били су надахнути љубављу према Богу и усмјерени да теже остварењу највиших људских идеала. Зато се од срца искрене душе молите Новорођеном вит­лејемском Спаситељу свијета, да и ми будемо достојни потомци честитијех прађедова наших, да будемо испуњени љубављу према домовини Црној Гори, да будемо добри људи и ђеца наше свете Црногорске православне цркве. Нека у нашим душама буде све што је добро и узвишено. Нека нам витлејемски Христос помогне да наше душе украсимо духовном љепотом и оплеменимо добрим дјелима у нашој слободној држави Црној Гори.
Прослављајући овај значајан догађај, запјевајмо лијепу пјесму коју су анђели појали приликом рођења Исуса Христа: „Слава на висини Богу , на земљи мир и међу људима добра воља“ (Лука, 2, 14).
Овим ријечима из Новога завјета преносим вам жеље и вољу Божју да међу свијем људима и на земљи владају мир, слога и љубав.
Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свијема вама - Амин!
Христос се роди!
+ М И Х АИ Л О

Уприличен је и пригодан културно - умјетнички програм у којем су наступили рецитатори Милена Вукотић из Врбаса и Саша Борозан из Ловћенца, као и гуслар Желимир Бијеловић из Врбаса. Лијепо вријеме, атмосфера пуна емотивног набоја, сценографија, видео презентација и ватромет су допринијели да ова манифестација свим присутним остане у лијепом сјећању. Цио програм је пропратила екипа РТВ Црне Горе. Организациони одбор су сачињавали: Ненад Стевовић – предсједник УЦ „Крсташ“, Љубомир Перовић замјеник предсједника СО Мали Иђош, Родољуб Самарџић из Врбаса, чланови УЦ „ Крсташ“ Владимир Поповић, Горан Мрваљевић и Драган Мартиновић.

07. 02. 2005. - САОПШТЕЊЕ
УЦ „КРСТАШ“ ПОВОДОМ „ТЕРАЗИЈСКОГ“ СКУПА У БЕОГРАДУ
Поводом формирања „тера­зиј­ског“ Покрета за заједничку државу Србију и Црну Гору, Уд­ружење Црногораца „Крсташ“ жели да укаже на перфидну и надасве злонамјерну амбицију групе посрбљених Црногораца – декларисаних великосрпских националиста да Црну Гору учине једним минорним ре­гионом Србије којим би владали њихови послушници из редова „просрпских „ партија у Црној Гори. Ово зло окупљено у Београду само је кулминирало, осокољено, нестанком – асимилацијом око 48000 од приближно 117000 Црногораца колико их је жив­јело у Србији и Војводини 1991 године. Резултат њихових актив­ности је управо асимилација против које се УЦ „Крсташ“ бори свим конвенционалним средствима. Београдски скуп који је приређен у атмосфери несрећне двогодишњице државне заједнице и пора­жавајућих ре­зултата њене фун­кционалности, само је доказ да је пропала идеја о двочланој федерацији одржива само у сиједим главама ових експонираних антицрногораца. Отрцане флоскуле о „српској Црној Гори“, „двијема српс­ким државама“ уз оба­везне увриједе на рачун дек­ларисаних Црногораца само су дио широког спектра фалсификата и подметачина којима се деценијама служе „теразијски“ Црногорци, медиј­ски вјешто експонирани и усто­личени у најзначајнијим ин­ституцијама српскога народа. Ови „ујединитељи“ обмањују јавност сакривени иза својих ти­тула, бајковитим причама о ми­лиону Срба из Црне Горе који живе у Србији, и о праву да не­резиденти Црне Горе одлу­чују о њеној судбини. Најопасније злонамерне флоскуле про­турају се о међуетничким од­носима у Црној Гори. Лажно се приказују пријетње Црној Гори од стране њених лојалних грађана албанске, бошњачке и хрватске народности. Свјесно се провоцирају међуна­цио­нални сукоби као алиби за тобожњу потребу стварање неке нове Велике Србије која ће малу Црну Гору да сачува од саме себе. Епигони времена зла поново подижу глас овога пута сви заједно и зачудо јавно. Подижу глас мржње, ксенофобије и шовинизма данас у Београду, Србији која се спрема за велике кораке ка европским интеграцијама. Окоштали апарат бивших ре­жима очито није демонтиран. И Дедиње и Теразије све више подсјећају да нијесу метафоре за антицрногорство већ њихов истински дом. УЦ „Крсташ“ неће ћутати онда када ови злотвори крену да у наше средине просипају отрове мржње и политиканства. Не­ћемо дозволити да нама манипулишу они због којих је Србија а и Црна Гора ту гдје су – у запећку Европе. Нећемо дозволити да од Црногораца Војводине и Србије праве неке нове лажне Србе, сличне њима. Нећемо им омогућити да митингашким манирима манипулишу национално до­вољно неедукованим али часним Црногорцима. УЦ „Крсташ“ жели јавно да укаже да је Србија још увјек „гаравог лица“ управо због људи који су организовали Покрет у Београду. Покрет за заједничку државу СиЦГ је звијер која је коначно промолила главу из своје удобне јазбине. Же­лимо да потакнемо све здра­вомислеће Црногорце да се заједно са нама укључе у фронт за одбрану националног достојанства јер је оно данас јавно нападнуто и угрожено. УЦ „Крсташ“ овим путем јавно иницира стварање широког фронта Црногораца Србије и Војводине који ће подржати идеју о стварању суверене и независне Црне Горе и стварању суверене и независне Србије. Црногорци ће једино тако моћи формално - правно остварити своја нацио­нална права која им уставом и законом припадају, али само као припадницимна мањиниских националних заједница. Статус мањинске националне за­једници Црно­горци у Србији могу обез­биједити једино државним оса­мостаљењем Србије и Црне Горе.
25. 02. 2005. - САОПШТЕЊЕ
УЦ „КРСТАШ“ ПОВОДОМ ИСТУПАЊА ОДБОРНИКА СО МАЛИ ИЂОШ ВЛАДИМИРА ПОПОВИЋА ИЗ ОДБОРНИЧКОГ КЛУБА ДС
Одборник СО Мали Иђош и члан УЦ Крсташ Владимир Поповић одлуком Удружења од марта мјесеца наступаће као самостални одборник у раду СО Мали Иђош. Разлог престанка сарадње са Де­мок­ратском Странком је не­пош­товање предизборног споразума (од стране новог руководства ДС) потписаног и договореног између УЦ Крсташ и бившег руководства ДС на општинском нивоу. Предизборним споразумом УЦ „Крсташ“ је подржало ДС на општинским изборима и директно допринијело да ДС постигне најбољи изборни резултат од оснивања до данас. Ново општинско руководство ДС, ношено „црвено-црним таласом“ унутар својих редова, „демократски“ су смијенили предходно руководство. Од самог почетка дјеловања на општинском нивоу ново руководство ДС је изразило свој анти-црногорски, анти-цивилизацијски, а самим тим и анти-демократски став. Одборник Владимир Поповић ће и даље бити кооперативан за све видове сарадње са свим политичким партијама и удру­жењима које признају право на црногорско национално биће. Удружење Црногораца „Крсташ“ одаје признање и захваљује се предходном оп­штинском одбору ДС, по­себно господину Љубомиру Перовићу, на поштовању договора и успјешној сарадњи. Господин Перовић (члан ДС од оснивања) је одмјереним по­литичким тактом, мудрошћу и по­ли­тичком принципи је лношћу на прави начин пре­зентовао изворне принци­пе и ставове Демократске Странке. Успјешну сарадњу са предходним општинским руко­водствима ДС илуструјемо са текстом телеграма добијеног од предсједника ИО СО Врбас: „Поштовани, са великом радошћу сам примио позив, поводом крсне славе Вашег Удружења, чијем сам се оснивању обрадовао са надом да ће допринијети да будућност памти и обезбиједи мјесто за Црну Гору и Црногорце, таман онолико и онако како су то заслужили у својој часној и славној прошлости. Но, са великом жалошћу морам да вас обавијестим да због раније преузетих обавеза у организацији и припреми вој­вођанске експедиције на Хи­малајски врх, нијесам у могућности да присуствујем вашој свјечаности. Свеједно, као да сам са вама, јер се надам да ће ово славље допринијети да се име Црногораца и овдје у Војводини, помиње по добру и са комшијским симпатијама, а према нашој браћи са толеранцијом и вјером само у аргументе да смо у праву ми који се кажујемо Црногорцима. Од истине ништа није снажније ни веће!“ – Миодраг Павлов Јововић, предсједник ИО СО Врбас.
20. март - ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ЦРНОГОРСКИ ЗБОР
Удружење Црногораца „Крсташ“ позива све Црногорце из Војводине и Србије да нам се придруже у подизању гласа против све учесталијег вријеђања црногорског националног досто­јанства. Послије београдског и новосадског скупа „новобјелашког“ антицрногорског покрета, јасно је да је интенција ових националних ретарда заправо брисање Црногораца са демографске карте Војводине и Србије. Јавно позивамо на заједнички збор: сва званична и незванична црногорска удружења из Београда, Удружење Црногораца Војводине из Новог Сада, регионална црногорска удружења, културно-умјет­ничка и фолклорна друш­тва, интелектуалце, јавне и научне раднике, умјетнике свих профила, публицисте и новинаре (из Војводине и Србије) који се оглашавају у црногорским листовима. УЦ „Крсташ“ се нуди да буде домаћин, обезбиједи простор и сву логистику за одржавање овог важног црногорског збора. Крајње је вријеме да се јединствено и сложно супроставимо злим наумима наших бивших асимилованих сународника. Оставимо сујету по страни, заједнички подигнимо глас против зла који нам се несумњиво спрема. Нека овај црногорски збор буде основа, почетак стварања будућег ЦРНОГОРСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ВИЈЕЋА у Војводини и Србији.
30. март - ПОСЈЕТА ЦЕНТРУ ЗА ИСЕЉЕНИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Делегација Удружења Црногораца „Крсташ“ је у сриједу 30. марта ове године посјетила у Подгорици Центар за исељенике Црне Горе. Директор Центра за исељенике, проф. др. Милан Вукчевић са својим сарадницима примио је делегацију УЦ „Крсташ“ у којој су били Ненад Стевовић, предсједник Удружења и Ранко Јовановић, директор КУД-а „Жељезничар“. Вођени су отворени и конструктивни разговори са циљем проналажења модалитета за што бољу сарадњу између ове двије организације. Уважавајући тежину ситуације и специфичност амбијента у коме ради и дјелује УЦ „Крсташ“, саговорници су се сложили да су активности и рад УЦ „Крсташ“ од круцијалног значаја за очување националног идентитета Црногораца у Војводини и Србији.
23. 04. 2005 - Округли сто – Тема: Положај припадника црногорске националности (Хрватска, Словенија, Србија)
У Ријеци, поводом јубилеја, десет година од оснивања Националне заједнице Црногораца, одржан је округли сто са темом: „Положај припадника црногорске нацио­налности у Хрватској, Словенији и Србији“. Округли сто водио је предсједник Скупштине НЗЦХ, Иван Јакшин Брајовић. Он је истакао: „ Ове године навршава се 10 год. од оснивања НЗЦ у Ријеци. Црногорска национална мањина настала је као посљедица распада Југославије и стварања нових држава. То је пратило животне промјене у свим сегментима - политичким, националним, вјерским и људским. По ко зна који пут доказало се да човјек није господар своје судбине, да нетко други негдје другдје, у име некога одлучује о туђим судбинама. Ми Црногорци, затечени ту гдје јесмо са свим ожиљцима простора и времена у којем живимо, настојали смо сачувати оно што је највредније једном народу - сачувати своје биће и достојанство. Колико смо до данас успјели у томе дат ће бар дјеломични одговор дискутанти уважавајући њихова искуства из својег животног миљеа“. Скуп је поздравио Гене­рални конзул Србије и Црне Горе у Ријеци, Душко Мрдовић. Уводничар теме био је проф.др. Драгутин Лаловић. Своја виђења о организованости и суживоту Црногораца изнијели су редом гости и домаћи. Испред Црногораца Србије позив да учествује и говори на ову тему добио је Ненад Стевовић, предсједник УЦ „Крсташ“.
Ријечима: „Пожелимо нашој драгој Црној Гори да се идуће године у прољеће кад се све буди пробуде и Црногорци из стољетног сна и да као најсветију јаву виде своју у пуном сјају независну и међународно признату Црну Гору“ завршио је Скуп господин Брајовић.
На „Округлом столу“ су учествовали:
• Генерални конзул Србије и Црне Горе у Ријеци, Душко Мрдовић
• Члан Савјета за националне мањине РХ, проф.др. Драгутин Лаловић
• Предсједник Кооординације вијећа црногорске националне мањине РХ, проф.др. Веселин-Ага Симовић
• Предсједник Националне за­једнице Црногораца Хрватске, др.сц.Радомир Павићевић
• Замјеник Предсједника Заједнице Црногораца из Пуле, Светозар Пејовић
• Предсједник Вијећа црногорске националне мањине Жупаније истарске, Богдан Гардашевић
• Предсједник Заједнице Црногораца из Карловца, Драгомир Јовановић
• Предсједник Друштва Црногораца „Перој 1657“ из Пероја, Михаило Шкоко
• Предсједници Заједнице и вијећа црног. нац. мањине При­морско-горанске жупаније и Града Ријеке
• Предсједник Културно- спортског друштва „Морача“ из Крања, Словенија, Чедомир Ђукановић
• Предсједник Друштва Словенско- Црногорског пријатељства из Љубљане, Велимир Бијелић
• Предсједник Удружења Црногораца Србије „Крсташ“, Ненад Стевовић
14.05.2005 - ЦРНОГОРСКО ВЕЧЕ
У препуном Дому културе у Ловћенцу (500 гледалаца) одржана је културно умјетничка манифестација „Црногорско вече“. Умјетнички програм осмишљен од стране Родољуба Самарџића маестрално су извели: гуслар Желимир Бијеловић, рецитатори: Милена Вукотић, Ивана Радошевић и Миладин Вуковић и женска пјевачка група КУД-а „Врбас“ из Врбаса.
23. 04. 2005 - Округли сто – Тема: Положај припадника црногорске националности (Хрватска, Словенија, Србија)
У Ријеци, поводом јубилеја, десет година од оснивања Националне заједнице Црногораца, одржан је округли сто са темом: „Положај припадника црногорске нацио­налности у Хрватској, Словенији и Србији“. Округли сто водио је предсједник Скупштине НЗЦХ, Иван Јакшин Брајовић. Он је истакао: „ Ове године навршава се 10 год. од оснивања НЗЦ у Ријеци. Црногорска национална мањина настала је као посљедица распада Југославије и стварања нових држава. То је пратило животне промјене у свим сегментима - политичким, националним, вјерским и људским. По ко зна који пут доказало се да човјек није господар своје судбине, да нетко други негдје другдје, у име некога одлучује о туђим судбинама. Ми Црногорци, затечени ту гдје јесмо са свим ожиљцима простора и времена у којем живимо, настојали смо сачувати оно што је највредније једном народу - сачувати своје биће и достојанство. Колико смо до данас успјели у томе дат ће бар дјеломични одговор дискутанти уважавајући њихова искуства из својег животног миљеа“. Скуп је поздравио Гене­рални конзул Србије и Црне Горе у Ријеци, Душко Мрдовић. Увод­ничар теме био је проф.др. Драгутин Лало­вић. Своја виђења о организованости и суживоту Цр­ногораца изнијели су редом гости и домаћи. Испред Црногораца Србије позив да учествује и говори на ову тему добио је Ненад Стевовић, предсједник УЦ „Крсташ“.
Ри­је­чима: „Пожелимо нашој дра­гој Црној Гори да се идуће године у прољеће кад се све буди пробуде и Црногорци из стољетног сна и да као најсветију јаву виде своју у пуном сјају независну и међународно признату Црну Гору“ завршио је Скуп господин Брајовић.
На „Округлом столу“ су учествовали:
• Генерални конзул Србије и Црне Горе у Ријеци, Душко Мрдовић
• Члан Савјета за националне мањине РХ, проф.др. Драгутин Лаловић
• Предсједник Кооординације вијећа црногорске националне мањине РХ, проф.др. Веселин-Ага Симовић
• Предсједник Националне за­једнице Црногораца Хрватске, др.сц.Радомир Павићевић
• Замјеник Предсједника Зајед­нице Црногораца из Пуле, Свето­зар Пејовић
• Предсједник Вијећа црногорске националне мањине Жупаније истарске, Богдан Гардашевић
• Предсједник Заједнице Црно­гораца из Карловца, Драгомир Јовановић
• Предсједник Друштва Црно­гораца „Перој 1657“ из Пероја, Михаило Шкоко
• Предсједници Заједнице и вијећа црног. нац. мањине При­морско-горанске жупаније и Града Ријеке
• Предсједник Културно- спорт­ског друштва „Морача“ из Крања, Словенија, Чедомир Ђукановић
• Предсједник Друштва Сло­венско- Црногорског прија­тељства из Љубљане, Велимир Бијелић
• Предсједник Удружења Црно­гораца Србије „Крсташ“, Ненад Стевовић
20 – 22. МАЈ - ИЗБОРНА СКУПШТИНА САВЕЗА ЦРНОГОРСКИХ АСОЦИЈАЦИЈА ЕВРОПЕ (SCAE)
У Бару су се од 20.до 22-ог маја одржали сусрети црногорских исељ­еника из европских земаља и Изборна скупштина Савеза црно­горских асоцијација Европе (SCAE). Сусрете су организовали Савез црногорских асоцијација Европе и Центар за исељенике Црне Горе. Сусретима је присуствовало 70 представника црногорских клубова и асоцијација из дванаест европских земаља: Њемачка, Швајцарска, Аустрија, Холандија, Луксембург, Кипар, Мађарска, Чешка, Словенија, Хрватска, БиХ и Србија. Све поменуте земље биле су, или су на овом скупу постале чла­нице Савеза црногорских асо­цијација Европе (SCAE). Савез црногорских асоцијација Европе (SCAE) основан је јула мјесеца 2000-те године у Бергхеиму, СР Њемачка и представља кровну организацију, која респектује самосталност чланица и има улогу да координира њихове активности, омогућује бољу размјену инфор­мација и обезбјеђује једин­ст­вен и ефикасан наступ код ин­ституција у домовини и Европи.
Циљеви и активности SCAE су усмјерени у правцу његовања кул­туре и језика Црне Горе, њених обичаја и традиције, презентације културних тековина Црне Горе и развијање привредне сарадње Црне Горе са земљама у којим живе, организовање хуманитарне помоћи, помагање образовања младих и јачања свих облика веза са домовином. На Скупштини у Бару изабрано је ново руководство SCAE. За предсједника је изабран Јован Радоњић (Хрватска), мјес­­то генералног секретара при­пало је Заиму Челебићу (Њемачка), док је за благајника иза­бран Миленко Благојевић (Аустрија). За потпредсједника Савеза црногорских асоцијација Европе (SCAE) изабран је и Ненад Стевовић, предсједнник УЦС „Крсташ“. Скуп су поздравили ми­нистар иностраних послова Миодраг Влаховић, министар за економске односе са инос­транством и европске интег­рације Гордана Ђуровић и градо­начелница Бара Анка Војводић, док су међу присутнима били и потпредсједник Скупштине Рифат Растодер и потпредсједник Владе Јусуф Каломперовић.
14. ЈУН - OКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ: „Етничке тензије на сјеверу Војводине“
У Новом Саду, 14. јуна 2005. године, у организацији Центра за развој цивилног друштва, одржан је округли сто на тему Етничке тензије на сјеверу Војводине, у оквиру реализације истоименог пројекта подржаног од Balkan Trust for Democracy. Округлом столу су претходили мониторинзи етничких односа и јавне трибине у општинама Мали Иђош, Кањижа и Сента. У раду округлог стола су учествовали представници локалних самоуправа и грађанских иницијатива општина у којима је спровођен пројекат, представници покрајинских, републичких и органа државне заједнице, као и представници Београдског центра за људска права, UNDP-а, Фонда за отворено друштво, Центра за регионализам и Демократске стран­ке војвођансих Мађара. Испред Удружења Црногораца ‘’Крсташ’’ учешће у раду округлог стола су узели Гордана Митровић и Марко Абрамовић. Представници „Крсташ“-а су поздравили све присутне и изнијели више прим­једби на ‘’мониторинг’’ стања међунационалних односа у поменутим општинама који је урадио организатор, а на основу кога је сачињен извјештај под називом „На путу повратка изгубљеног повјерења? Међунационални од­носи на северу Бачке.” У овом извјештају се наводи да су се испитаници са територије општине Мали Иђош, односно МЗ Ловћенац, веома негативно изјашњавали о члановима Удружења Црногораца „Крсташ’’. Притом, сарадник Це­нтра за развој цивилног друштва који је спроводио истраживање у извјештају не даје никакве податке о структури испитаника, него их означава ријечима „општинари’’, „један етнички Србин”, „неки од њих”, „саговорници”, „постоји мишљење да...’’, и сл. и тиме доводи у питање валидност самог истраживања, јер, иако је анкета као метод истраживања анонимна, мора се дати податак о узорку на коме је вршено истраживање, односно о структури испитаника. Пред­ставници „Крсташа” су изнијели примједбе на методологију, објективност и истинитост овог истраживања, као и на чињеницу да Удружењу није био достављен позив за учешће на јавним трибинама у општинама Мали Иђош, Кањижа и Сента, а да је позив за округли сто стигао истог дана када је истицао рок за пријављивање за учешће на њему. Организатори су притом тврдили да су позиви за трибине и округли сто на вријеме упућени Удружењу и да ће материјал са одржаних трибина и овог округлог стола Удружењу бити достављен, што се ни до дана закључења овог броја Огња није остварило. Такође, у медијима се, приликом извјештавања са овог округлог стола, уопште не помиње учешће УЦ „Крсташ” на истом.
16. ЈУН - ТЕЛЕГРАМ ЦЕТИЊСКОМ КООРДИНАЦИОНОМ ОДБОРУ ПОКРЕТА ЗА НЕЗАВИСНУ И ЕВРОПСКУ ЦРНУ ГОРУ
„Драги наши Цетињани! Драги наши Црногорци и Црногорке, и подједнако нам драга бра­ћо и сестре – насебични и достојанствени грађани Црне Горе свих вјера и нација – срећан вам пут којим сте кренули: у потпу­но суверену, независну и демократски отворену, европску Црну Гору! С надом у витешку срећу црногорску, која је увијек темељена на прегалаштву, одваж­ности и узорној, насебичној моралности – примите наше искрене поздраве и жеље за заједнички нам велики успјех – успјех Црне Горе и свих њених грађана, као и њених захвалних синова и кћери у дијаспори. С традиционалним црногорским поздравом, чија је суштинска порука ни ускогрудно себична, ни вјерски искључива – већ спонтани историјски позив за слободу и отпор свакој сили и неправди: За крст часни и образ црногорски!“
Удружење Црногораца Србије „Крсташ“
17. ЈУН - СAОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ЈАВНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ЦРНОГОРАЦА У СРБИЈИ ОД СТРАНЕ ПРЕМИЈЕРА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У БРИСЕЛУ 16. ЈУНА 2005. ГОДИНЕ
Удружење Црногораца “Крсташ”, као једино аутентично удружење Црногораца који живе у Србији, најоштрије осуђује поступак премијера Републике Србије, г. Војислава Коштунице, који је комесарима ЕУ, г. Хавијеру Солани и г. Оли Рену, предао полицијске листе са личним подацима држављана Црне Горе из Србије који би „требало да учествују на референдуму у Црној Гори”.
Удружење овим путем обавјештава јавност да господин Кошту­ница не представља интересе етничке заједнице Црногораца у Србији, која има потпуно супротан став по питању могућег гласања на будућем референдуму у Црној Гори. Интересе грађана црногорског поријекла представ­ља Удружење Црногораца у Србији - „Крсташ” које је регистровано у Министарству за људска и мањинска права СиЦГ, 04.09.2003.године.
Црногорци су лојални грађани Србије и желе да остварују своја права и испуњавају обавезе у Србији. Одлучно демантујемо да Црногорци у Србији траже да гласају на будућем референдуму у Црној Гори, пошто је изборно законодавство Црне Горе искључиво у рукама народа и Скупштине те Републике а садаш­њи закон о референдуму је легитиман и несумњиво демократског карактера. Такође демантујемо да имамо претензије на двоструко већа права од осталих грађана и етничких група у СЦГ и одбацујемо могућност „двоструког гласања”.
Грађани Србије, црногорског поријекла, прихватиће као валидан резултат таквог референдума и позивају власти у Београду да не отежавају процес, већ да започну преговоре ради регулисања животних питања грађана двије државе након проглашавања воље грађана. Када су у питању права држав­љана Црне Горе у односу на матичну државу, било да живе у Србији или широм свијета, Удружење „Крсташ” напомиње да њихове интересе може да артикулише, регулише и заступају само држава Црна Гора и Скуп­штина и Влада Републике Црне Горе
* На званичном веб сајту Владе Србије (http://www.srbija.sr.gov.yu) у информацијама о активностима Премијера Коштунице стоји дословно:
- “Председник Владе Србије ... је Солани, као и данас пре подне европском комесару за проширење Оли Рену, предао документ Министарства за државну управу и локалну самоуправу Владе Србије који садржи податке о држављанима Црне Горе са пребивалиштем у Србији, и прецизирао да је реч о нешто више од 263.000 особа, што је, како је навео, важан податак за планирани референдум у Црној Гори”
04. ЈУЛ - СВЕТИ П РАВЕДНИ ИВАН ЦРНОЈЕВИЋ, ГОСПОДАР ЦРНОГОРСКИ
У понеђељак 04. јула у Лов­ћенцу одржана је централна манифестација прославе крсне славе Удружења Црногораца Србије „Крсташ“ – Свети праведни Иван Црнојевић, господар црногорски. На свечаној академији, у Дому културе који је био испуњен до посљедњег мјеста, добродошлицу и поздравни говор испред Удружења „Крсташ“ упутио је Марко Абрамовић, генерални секретар. Између осталог Абрамовић је прочитао званичан став УЦС „Крсташ“: „Крсташ“ као једино аутентично Удружење Црногораца који живе у Србији, у овом историјском тренутку у којем се налази црногорски народ и његова држава жели јасно да саопшти свој став: Одлуку о црногорској независности треба да донесу грађани који живе у Црној Гори, без обзира на њихову националну припадност.“
Испред Црногорске православне цркве скупу се обратио ђакон Нико Јошов Мартиновић, као изасланик његовог ви­соко­преосвјештенства митрополита Михаила, преношећи благослов и поруку Црногорцима у Србији од Владике црногорског.
Говорили су и Пал Карољ, предсједник Скуп­штине општине Мали Иђош, Гордана Митровић, испред Правне службе „Крсташ“-а, и Вања По­повић, предсједник асоцијације Црногораца са Кипра.
Најзначајније признање „Крс­таш“-а, плакету за изузетан доп­ри­нос очувању националног идентитета Црногораца у Србији, уручио је предсједник Удружења Ненад Стевовић. Плакете су добили: Црногорска православна црква, Жељезница Црне Горе АД, КУД „Жељезничар“ Подгорица, Ранко Јовановић – Подгорица, Желимир Бијеловић – Врбас, Милена Вукотић – Врбас, Родољуб Самарџић – Врбас, Драгиша Вујовић – Ловћенац, Пал Карољ – Фекетић, Љубомир Перовић – Ловћенац, Сиђи Иштван – Мали Иђош, Гордана Митровић – Нови Сад, „Хемиграфија“ – Бачка Топола, „Монтенегро аирлинес”, Богић Звицер – Фекетић, Слободан Медојевић – Крушчић, Владимир Пекић – Београд, Јован Радоњић – Вараждин, Аустријско Црногорско удружење „Монтенегро“ – Беч.
У умјетничком програму наступили су: Куд „Жељезничар“ из Подгорице, пјесник Драгиша Јововић, рецитатор Милена Вукотић и гуслар Желимир Бијеловић.
По завршетку свечане академије, спонтаним изласком на бину, посјетиоце су поздравили и кандидати са „Црногорске листе за Ловћенац“, који ће 10. јула на локалним изборима дебитовати на политичкој сцени Србије.
Прослава је настављена до касно у ноћ уз „Ноћ црногорске кужине“ у ресторану „Цетиње“ и ватромет на улицама Ловћенца.
Прије свечане академије, у посљеподневним сатима, у Основ­ној школи, црногорски пјесници за дјецу Драгиша Јововић и Душан Ђуришић одржали су „Час поезије“ за дјецу из Ловћенца.
10. ЈУЛ - ИЗБОРИ У ЛОВЋЕНЦУ
У неђељу 10. јула, у изборну трку за власт у Ловћенцу, упустила се комплетна политичка булумента Србије: ДС, ДСС, СПС, Г17, СПО, ПСС, СРС и једна група грађана која се издвојила из СРС. Уз све њих, први пут на неким изборима у Србији, учествовала је једна листа са префиксом „црногорска“. Наиме, Удружење Црногораца Србије „Крсташ“ кандидовало се са својом листом под називом „Црногорска листа за Ловћенац“. Укупно девет партија и група грађана борило се за 15 одборничких мјеста. И поред веома напете атмосфере у Ловћенцу и невиђене предизборне кампање које су водиле највеће политичке странке у Србији, избори су протекли релативно мирно.
Владајућа политичка странка у Србији, странка премијера Коштунице, ДСС, није прошла цензус и није освојила ни један одборнички мандат. Такође, цензус нијесу прошли ни СПО и Г17, странке које партиципирају у Влади Србије. Није прошао ни нови политички хит у Србији, Богољуб Карић са својим ПСС.
Одборничка мјеста су добили: ДС – 5, Црногорска листа за Ловћенац – 3, СПС -. 3, СРС – 2 и Група грађана (бивши радикали) – 2.
Пошто нико нема потребну већину (8) да би се конституисала власт, највјероватније ће доћи до коалиција.
Математика и однос политичких снага у Србији доводи до тога да је немогуће направити владајућу коалицију а да у њој не буде „Црногорска листа за Ловћенац“. У наредних неколико дана ствари ће бити много јасније, могуће су и неке друге комбинације, пошто је у политици све могуће (поготово у Србији).
Удружење Црногораца Србије „Крсташ“ изра­жава своје задовољство постигнутим резултатом у свом дебију на политичкој сцени Србије.
„Крсташ“ сматра да је изборни резултат у Ловћенцу позитивна ини­цијална каписла за још веће, шире и јединственије политичко организовање Црногораца у Војводини и Србији.
12. ЈУЛ - УЦС „КРСТАШ“ КОД МИНИСТРА ЉАЈИЋА
У уторак, 12 јула 2005. године, у 11:00 часова, делегација Удружења Црногораца Србије „Крсташ“ примљена је од стране Министра за људска и мањинска права г. Расима Љајића. Састанак се одржао у просторијама Министарства за људска и мањинска права, Палата федерације, Булевар Михаила Пупина 2, Београд.
Повод за разговор је захтјев за хитним мјерама заштите људских и грађанских права Црногораца у Србији која су зајамчена Повељом о људским и мањинским правима и грађанским слободама СиЦГ.
ТЕМЕ КОЈЕ СМО ПОКРЕНУЛИ НА САСТАНКУ:
I. Захвалили смо се Министру Љајићу, и Министарству за људска и мањинска права СиЦГ, на брзој реакцији по пријему нашег захтјева.
II. Изразили смо нашу пуну лојалност грађанским и де­мократским принципима на којима почива правни поредак Републике Србије, као и властима у Р. Србији. Али, такође, као грађани Србије црногорског поријекла, изразили смо и узнемиреност недавним потезима одређених структура власти у Р. Србији, посебно Премијера В. Коштунице, који су усмјерени против наших есенцијалних активних и пасивних права.
III. Скренули смо пажњу на озбиљан дискриминаторски акт власти у Србији. Направљен је списак који садржи податке о одређеним грађанима Србије и то по њиховом поријеклу из Црне Горе, што значи да укључује припаднике наше етничке заједнице*. Ови спискови су прављени, иако Члан 24 Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама СиЦГ тврди да „је заштита података о личности зајамчена“
Премијер Коштуница је такође званично најавио употребу ових података у политичке сврхе, ради организације референдума у Црној Гори*. Члан 24 Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама СиЦГ тврди да је „забрањена и кажњива употреба података о личности ван сврхе за коју су прикупљени“.
У складу са тим, ради обезбјеђивања наше пуне равноправности и приватности, затражили смо хитну интервенцију органа државне заједнице с циљем прекида дискриминације и покретања поступка кажњавања свих виновника злоупотребе наших личних података.
Наши захтјеви везано за ову тачку су:
1. Хитно ангажовање органа државне заједнице СиЦГ на повлачењу документа из Брисела и јавно уништење списка по пријему из Брисела
2. Интервенција Министарства за људска и мањинска права СиЦГ према властима Р. Србије са захтевом за информацијама о плановима Владе Републике Србије у вези са могућим измјенама изборних и осталих права грађана Србије који се налазе на списку
3. Достављање одговора о томе да ли су наша будућа гласачка права (на референдумима) у Србији угрожена и да ли постоје планови о брисању грађана црногорског поријекла из бирачких спискова Р. Србије
4. Кажњавање свих криваца за достављање и политичку злоупотребу података о грађанима Србије, поријеклом из Црне Горе, у комуникацији са Европском Унијом – што је у супротности са чланом 24, Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама СиЦГ
IV. Очекујемо да Савјет Министара СиЦГ такође буде упознат са свим наведеним захтјевима УЦС “Крсташ”, као аутентичног заступника интереса Црногораца у Србији, ради ефикасније заштите наших угрожених права, пошто је дискриминација директно произашла из чињенице да смо поријекла, или држављани, друге републике чланице СиЦГ. Наше удружење је примило бројне жалбе од грађана Србије, црногорског поријекла, који су забринути за њихов будући статус.
V. Заштита грађанских и ет­ничких права је управо лоцирана на адреси државне заједнице, па очекујемо хитну и недвосмислену акцију Савјета Министара СиЦГ у отклањању штетних ефеката активности Премијера Србије. Ово је утолико важније, пошто се званичници Владе Србије позивају на Уставну Повељу у свом наступу - са тајним списковима наших сународника из Србије - према Бриселу.
VI. Коначно, ако изостане хитна реакција, бићемо приморани да интернационализујемо пита­ња кршења наших права. Но надамо се да за то неће бити потребе, јер Члан 3, Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама СиЦГ, забрањује „сваку непосредну или посредну дискриминацију, по било ком основу, па и на основу …националне припадности, друштвеног поријекла, рођења или сличног статуса“. Овај члан такође дозвољава и „привремено увођење посебних мјера које су неопходне за остварење равноправности и потребне заштите за лица која се налазе у неједнаком положају“.
23. ЈУЛ - ВИТЕШКЕ ИГРЕ ЦРНЕ ГОРЕ – ЊЕГУШИ
Екипа УЦС „Крсташ“ учествовала је на Витешким играма Црне Горе које су одржане на Његушима у суботу, 23. јула. У саставу „Крсташ“-а били су: Жељко и Драшко Калуђеровић, Зоран Поповић, Марко Абрамовић, Стеван Кустудија и Ненад Стевовић. Игре је отворио потпредсједник Црногорског олимпијског коми­тета, прослављени шаховски велемајстор Божидар Ивановић. Организација манифестације је била на врхунском нивоу. УЦС „Крсташ“ се захваљује органи­зационом одбору и Мјесној заједници Његуши на изузетном дочеку и гостопримству.
02. АВГУСТ - „КРСТАШ“ У ПЉЕВЉИМА
Делегација УЦС „Крсташ“ у саставу Ненад Стевовић и Александар Вулевић, учествовала је у Пљевљима на свечаној манифестацији поводом форми­рања одбора Покрета за неза­висну и европску Црну Гору. Уприличен је богат културно умјетнички програм а у препуном Дому културе говорили су Вук Роћен, предсједник пљеваљског одбора Покрета, Драган Кујовић, потпредсједник Скупштине Црне Горе и Ненад Стевовић, предсједник УЦС „Крсташ“, који се скупу обратио слиједећим ријечима: „Поштована господо, часни пљеваљски зборе, обраћам Вам се испред Удружења „Крсташ“, најбројније, најаутентичније и нај­еминентније асоцијације Црно­гораца у Србији. Част ми је и задовољство што сам вечерас у Пљевљима, што имам прилику да Вам се обратим и да Вам пре­несем поздраве али и ставове Црногораца из Србије.
„Крсташ“ је интегрални дио Покрета за независну и европску Црну Гору, његови чланови су једна нова генерација еманципованих, национално и духовно свјесних Црногораца у Србији који су јасно дефинисали своје ставове и одриједили своје приоритете..
Као представник „Крсташ“-а и кaо представник Савеза црногор­ских асоцијација Европе, преносим Вам ставове организоване црно­горске дијаспоре која здушно подржава независност Црне Горе. Најљепше странице богате црногорске историје испуњене су свијетлим примјерима како је црногорска дијаспора реаговала кад год је слобода и независност њене државе била угрожена. Када Црна Гора прогласи независност, „Крсташ“ ће у Србији високо и поносно развити своје барјаке и искрено се радовати пуној обнови државности своје матице.
Ми ћемо и даље остати да живимо у Србији, да се политички боримо за свој статус, али и да дамо свој пуни допринос де­мократизацији српског друштва и да му помогнемо да преброди национално исфрустрирану кризу у којој се налази.
Ми ћемо бити та снага која ће по­правити срушене и изградити нове мостове пријатељства између народа двије независне, сусједне државе.
Поштована господо, честитам вам данашњи дан и формирање одбора Покрета за независну и европску Црну Гору.
Увјерен сам да је ноћас у Пљевљима, раширено крило црногорског орла, добило још једно златно перо које ћему по­моћи да се на прољеће високо уздигне и полети назад у своју слободу и независност.
Живјели!“
05. АВГУСТ - „КРСТАШ“ ОБЕЗБИЈЕДИО ОПШТИНСКИ ПЛАЦ ЗА ИЗГРАДЊУ ХРАМА ЦПЦ
У петак 05. 08. 2005. године предсједник Скупштине оп­штине Мали Иђош, Пал Карољ и предсједник Удружења Црно­гораца Србије „Крсташ“, Ненад Стевовић потписали су уговор о дугорочном закупу некретнине у Ловћенцу, у грађевинском реону, величине 488 м2. Удружење Црногораца Србије „Крсташ“ ће намјенски користити добијено земљиште за изградњу храма Црногорске православне цркве. Уговор је закључен на период од 200 година, и тече од 05. 08. 2005. године и траје до 05. 08. 2205. године. За читав период трајања уговора земљиште је дато у закуп без накнаде.
Након потписивања уговора изјавили су:
Предсједник Скупштине оп­штине Мали Иђош, Пал Карољ: „Сваки народ има право на своју изворну цркву. Ми ћемо, из наших скромних могућности, потпуно равноправно помоћи изградњу Црногорске православне цркве и Српске православне цркве, као и одржавање Римокатоличке и Реформаторске цркве.“
Предсједник Удружења Црно­гораца Србије, Ненад Стевовић: „ Вишедеценијски сан Црногораца у Србији ће бити остварен, из­градити ћемо своју цркву и тако зауставити галопирајућу асими­лацију којом је наша етничка заједница изложена и на тај на­чин сачувати свој национални идентитет на овим просторима.“
12. АВГУСТ - САСТАНАК: „КРСТАШ“ - ПОСМАТРАЧКА МИСИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Делегација Удружења Црно­гораца Србије „Крсташ“ саставу Ненад Стевовић - предсједник и мр. Владимир Пекић - међу­народни контакти, састала се данас (12.08.2005) са Замјеницом Шефа Канцеларије Посматрачке Мисије Европске Уније у Београду, госпођом Сив-Катрине Леиртрое, и са Званичником Мисије за Мониторинг, Господин Давид Махо-ом.
Састанак је уприличен на приједлог и позив Посматрачке Мисије у њеном сједишту у Београду.
Делегација Удружења Црно­гораца Србије „Крсташ“ је током састанка упознала представнике Посматрачке Мисије са актуелним погоршаним положајем Црно­гораца у Србији и са недавним захтјевом Удружења, који је предат Министру за за људска и мањинска права, да се повуче тајни списак из Брисела са прикупљеним персоналним подацима о Црно­горским држављанима у Србији. Ријеч је о списку који је предат Комесарима ЕУ, господину Олли Рехну и господину Хавиеру Солани, од стране Предсједника Владе Републике Србије, госпо­дина Војислава Коштунице. Посматрачка Мисија је оба­вјештена да, нажалост, није било никакве реакције од стране власти у Републици Србији и Државној Заједници – што указује на неискрену бригу Владе Републике Србије за права Црногораца у Србији, а и на виртуелну стварност коју представља Државна Заједница.
Посматрачка Мисија је оба­вијештена да је овај акт господина Коштунице окарактерисан од стране Црногорске етничке асоци­јације у Србији као најгрубља повриједа приватности личних података и неприхватљива инстру­ментализација Црногораца у Србији за политичке потребе акту­елне власти. Истакнуто је да је ова дискриминација према нама у Србији и даље у току, и да је то неспојиво са процесом приближавања Европској Унији.
Посматрачка Мисија је оба­вјештена и да Црногорци у Србији очекују да буду равноправно – са другим етничким групама – консултовани од власти у свим областима од важности за нашу заједницу, укључујући и процес израде новог Устава Србије. Посматрачка Мисија је обавјештена да се неразријешен будући статус Црногораца у Србији, у случају раздвањања две републике, тренутно злоупотребљава од стра­не Власти у Београду као форма прикривене уцјене грађана црногорског поријекла.
Званичницима Посматрачке Мисије ЕУ је саопштено да етнички Црногорци у Србији поштују законодавство и институције Републике Србије и Републике Црне Горе, и да не желе да се одрекну својих бирачких права и права гласа на референдумима у Републици Србији. Црногорци у Србији не желе ни да им се ствара лажни привилеговани статус са двоструким правом гласа, пошто подједнако поштујемо и права грађана Црне Горе да самостално одлуче о својој судбини, без туторства из кабинета господина Коштунице и његових савјетника. Посматрачка Мисија је обавијештена да Црногорци у Србији са чуђењем гледају на лажно лобирање Владе Републике Србије у име Црногораца који живе у Србији – када званичници у Београду нијесу ниједном контактирали наше Удружење да се информишу о нашим аутен­тичним захтјевима.
Удружење је обавијестило Мисију да нас не чуди одбијање разговора о предлогу Савезу Независних Држава од стране Премијера Коштунице, пошто је то још један доказ ирационалности политике Београда према Црној Гори – и додатно показује жељу за распиривањем тензија у региону.
Коначно, указано је на најновије драматичне пријетње органа власти у Србији усмјерене про­тив слободе вјероисповјести Црно­ гораца у Србији, и најаве Београда да ће увјести забрану на градњу Црногорске православне цркве у Ловћенцу – све са циљем насилног промовисања средњовековног концепта Др­жав­не Заједнице „један народ, једна црква, један језик, једна држава“. Пошто су изгледа Црногорци сувишни у том концепту господина Коштунице и Српске православне цркве, упознали смо Посматрачку Мисију са чињеницом да је за нас неприхватљив овај нови „модел заштите људских права и слобода“ који промовише Београд.
О разговору и изнијетим проб­ лемима Црногораца у Србији, биће обавјештена администрација у Бриселу и државе чланице Европске Уније.
01. 10. 2005. - Kotor-¨Ajmo svi za Crnu Goru¨
01. 10. 2005. - Kotor-¨Ajmo svi za Crnu Goru¨
Mitingom pod sloganom ¨Ajmo svi za Crnu Goru¨ Liberalna partija počela je referendumsku kampanju. Podsjećajući na "teške godine koje su iz nas" predsjednik LP Miodrag Živković kazao da je "sada pred nama država", te da će u refendumskoj kampanji učestvovati ujedinjeni crnogorski liberali.
Koordinator Pokreta za nezavisnost Branko Lukovac poručio je da “ovaj velinčastveni skup liberala, građana Kotora i Crne Gore bude početak zajedničkog puta do nezavisne države, koja će postati primjer istinske tolerancije i harmonije, naroda, kulture i vjera".
Marko Abramović, u ime Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš“, apelovao je na relevantne političke faktore i građanstvo riječima: "Zaboravimo podjele. Sve partije zajedno, svi pokreti zajedno, svi građani zajedno-zajedno u nezavisnost!" i prenio poruku prisutnima: "Ako ima onih koji se još dvoume, udruženje ¨Krstaš¨ je danas ovdje da vam poruči da se mi ne dvoumimo. Mi nećemo odustati od crnogorske nezavisnosti, ma što bilo! Stisnimo zube-došlo je vrijeme da pokažemo da znamo da upravljamo sami sobom!"
Na mitingu u Kotoru govorli su i funkcioneri LP Ivan Janjušević, Dubravka Živanović-Vujičić, Bilsen Idrizović, kao i dr Rade Ratković, reditelj Blagota Eraković i Stanka Vučinić. Mitingu je prethodio performans “Putevima Crne Gore”, kada su kolone automobila sa crnogorskim obilježima sa sjevera Crne Gore prošle kroz osam gradova i oko 18 časova stigle u Kotor.
2. 10. 2005. - Zaključci i Razolucije Saveza Crnogorskih Asocijacija Evrope
Predsjednik Udruženja Crnogoraca Srbije “Krstaš” Nenad Stevović učestvovao je u radu desete redovne sjednice Saveza Crnogorskih Asocijacija Evrope (SCAE) koja je održana u Kelnu (Njemačka) 1 i 2 oktobra 2005. godine.
Zaključci
- Članice SCAE su saglasne, da medju crnogorskom dijasporom na svojoj teritoriji, sprovedu siroku akciju u cilju objasnjavanja ciljeva predstojeceg referenduma i njegovog istorijskog znacaja.
- Formirana je radna grupa, koja treba da do slijedece sjednice pripremi promjenu statuta. Radnu grupu cine Jovan Radonjić, Vladislav Popović i Nenad Stevović.
- Predloženi prijedlog je prihvaćen jednoglasno da se, u cilju podrške i naporima koje ulaze Udruženje Crnogoraca u Srbiji « KRSTAŠ » , slijedeći sastanak održi u Lovćencu, R. Srbija.
- SCAE podržava incijativu savjeta mladih, da se ulože zajednički napori u cilju organizacije susreta mladih crnogorske dijaspore iz cijelog svijeta.
Rezolucije:
- SCAE podrzava sve napore, koje na miran i demokratski način vode do uspostavljanja nezavisne i samostalne Crne Gore.
- Uprkos uvažavanju važnosti, koju ima rješenja državno-pravnog statusa Crne Gore za budućnost naše domovine, SCAE smatra, da ne treba zaboraviti ni rješenje drugih životnih pitanja Crne Gore, kao što je široko rasprostranjena korupcije, kriminal, siromaštvo i nezaposlenost. Ti problemi umanjuju potencijal razvoja Crne Gore. Apelujemo na nadležne subjekte Crne Gore, da se maksimalno posvete efektivnom rjesavanju ovih kljucnih problema Crne Gore.
- SCAE izuzetno cijeni napore, koje Udruženje Crnogoraca « KRSTAŠ » u Srbiji vodi na planu očuvanja nacionalne savjesti Crnogoraca u Srbiji. Svjesni smo i izuzetno teških okolnosti, pod kojima U.C. KRSTAŠ radi u R. Srbiji.
16. 10. 2005 - Prilog za izgradnju hrama CPC od građana Cetinja
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ je prvu konkretnu pomoć za izgradnju hrama Crnogorske pravoslavne crkve u Lovćencu (Srbija), dobilo od građana Cetinja.
Naime, grupa građana sa Cetinja, vjernika i poštovalaca Crnogorske pravoslavne crkve i simpatizera i prijatelja UCS „Krstaš“, je samoinicijativno pokrenula akciju i između sebe sakupila sredstva u iznosu od 1420 eura (130.000 dinara).
I ovoga puta, kao i bezbroj puta ranije, pokazala se u pravom svijetlu neraskidiva veza koja krasi odnos između Cetinja i Lovćenca.
Značaj ovog dostojanstvenog, patriotskog i humanog gesta je još veći, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Cetinje i njegovi građani.
UCS „Krstaš“ se u ime etničke zajednice Crnogoraca koji žive u Srbiji javno zahvaljuje Cetinjanima sa porukom: „dobro vam se dobrijem vraćalo“.
Građani Cetinja donatori CPC Lovćenac:1.Ivanović Blažo 2. Pajović Saša 3.Jovičić Željko 4.Jovičić Zoran 5.Martinović Jovan 6.Vujović Bobo 7.Vujanović Momo 8.Vušurović Milutin 9.Dapčević Mladen 10.Tomašević Zoran 11.Martoinović Marko 12.Gazivoda Željko 13.Kaluđerović Dragan 14.Stanojević Radomir 15 Martinović Zoran 16.Perišić Golub 17.Borilović Milutin 18.Vujović Predrag 19.Vujović Miško 20.Pravilović Željko 21.Špadijer Nikola 22.Sjekloća Vidak 23.Matanović Slavko 24.Vujović Veljko 25.Martinović Krsto 26.Martinović Dragan 27.Ražnatović Ivan 28.Ivanović Nikola 29.Vušurović Boica 30.Jablan Vasko 31.Martinović Pero 32.Latković Zoran 33.Pajović Zoran 34.Mićunović Jocko 35.Martinović Novak 36.Martinović Saša 37.Martinović Peđa 38.Vujanović Zoran 39.Martinović Bane 40.Vujović Mladen 41.Zeković Zoran 42.Borilović Miki 43.Vujović Gojko 44.Mrvaljević Savo 45.Dragutinović Zoran 46.Gazivoda Neno 47.Martinović Vesko 48.Pešukić Petar 49.Vujović Blažo 50.Pajović Rade 51.Marković Nikola 52.Jovović Ana 53.Kaluđerović Nikola 54.Martinović Veljo 55.Popivoda Vojo 56.Vujović Ivan 57.Glendza Bobo 58.Latković Slobo 59.Kadija Filip 60.Uljarević Željko 61.Proročić Rajko 62.Vušurović Nino 63.Vušurović Dragutin 64.Vulaš Milan 65.Janković Goran 66.Ivanović Milica 67.Ivanović Marina 68.Borilović Marko 69.Krivokapić Boško 70.Marković Marko 71.Radonjić Tomo 72.Adzić Vesko 73.Latković Nenad.
21. 10. 2005 - Održan prvi sastanak privremenog tijela MZ Lovćenac.
U prostorijama Mjesne zajednice Lovćenac održan sastanak članova privremene uprave kojim je predsjedavao Danilo Dabović. U sastav ovog organa ušli su predstavnici političkih partija i grupa građana koje imaju svoje odbornike u Skupštini opštine Mali Iđoš. U ovom tijelu našli su se i Miodrag Strugar (PSS), Stana Vukajlović (Radikalna stranka), Vladimir Lopičić (DS) i Marko Abramović (UCS¨Krstaš¨), dok je Radomir Nikolić na funkciji v.d. sekretara MZ. Neophodnost formiranja ovog tijela proizašla je iz činjenice da se u narednom periodu pred nama nalaze dva veoma važna zadatka. To je organizacija centralne manifestacije proslave 60 godina doseljavanja Crnogoraca i Srba u Lovćenac, kao i organizovanje i sprovođenje referenduma o lokalnom samodoprinosu. Novi izbori za Savjet MZ će biti održani na proljeće. UCS¨Krstaš¨ će posredstvom svojih predstavnika u SO Mali Iđoš i MZ Lovćenac svim sredstvima pomoći i participirati u organizaciji centralne manifestacije, a takođe iskoristiti priliku i pozvati svoje članstvo i simpatizere da svojim glasom doprinesu pozitivnom ishodu referenduma o samodoprinosu koji je od neprocjenjivog značaja za funkcionisanje komunalne infrastrukture i razvoja Lovćenca u budućnosti.
Da podsjetimo, UCS¨Krstaš¨ je od avgusta mjeseca i propalih pregovora oko formiranja Savjeta MZ apelovalo i uticalo na shvatanje značajnosti što hitnijeg formiranja privremene uprave zbog značaja i što kvalitetnijeg realizovanja gore navedenih aktivnosti.
22. 10. - 25. 10. 2005. - Počelo uređenje crkvenog placa
Članovi udruženja učestvovali u uređenju zemljišta namijenjenog za izgradnju hrama Crnogorske pravoslavne crkve. U narednom periodu predviđene su aktivnosti usmjerenje na dobijanje neophodne dokumentacije da bi se na proljeće počelo sa izgradnjom. Ovom prilikom udruženje se zahvaljuje svima koji su učestvovali u radovima, građanima Lovćenca koji su svojim prisustvom i moralnom podrškom dali svoj doprinos, kao i organima SO Mali Iđoš i MZ Lovćenac koji su ustupili neophodnu mehanizaciju.
22. 10. 2005. - Posjeta OŠ Petar II Petrović-Njegoš¨ Lovćencu
Predstavnici udruženja srdačno dočekali učenike i nastavnike OŠ ¨Petar II Petrović-Njegoš¨ sa Cetinja u restoranu ¨Cetinje¨ u Lovćencu. Ovom posjetom su djeca i nastavnici imali priliku da provedu jedno prijatno prijepodne u mjestu u kojem zasigurno svako od njih ima ponekog rođaka, a članovi udruženja neprocjenjivo zadovoljstvo što su makar na kratko ugostili uvijek drage goste. Cetinjani su takođe imali priliku da obiđu osnovnu školu i mjesto na kojem će za nekoliko mjeseci biti izgađen prvi hram Crnogorske pravoslavne crkve van Crne Gore. Ovom posjetom su obnovljene stare i izgrađene nove veze između Cetinja i Lovćenca koje će zahvaljujući ovakvim dešavanjima biti još čvršće i značajnije
01. 11. 2005. - Telegram povodom proslave 171. godišnjice prve svjetovne škole u Crnoj Gori
n/r Direktoru Nikoli Latkoviću
Gospodine direktore,
Nastavničkom vijeću, učenicima, Organizacionom odboru proslave i Vama lično, upućujemo iskrene čestitke i bratske pozdrave povodom obilježavanja 171. godine prve svjetovne škole u Crnoj Gori.
Đacima: Čast i privilegija koju imate, pohađajući školu koja nastavlja ovako slavnu tradiciju, obavezuje, da gdje god vas život ponese, nikada ne zaboravite svoju prvu školu u čijem imenu je satkano: ko ste i odakle ste, ko su vam preci i učitelji. Neka to bude vaša životna vodilja.
Lovćenac, 1.11.2005.
UCS „Krstaš“ Predsjednik Nenad Stevović
7. 11. 2005. - Pismo UCS „Krstaš“ Venecijanskoj komisiji
„Poštujući činjenicu da Venecijanska komisija treba da pruži ekspertsko vođstvo Republici Crnoj Gori usvajanjem preporuka vezanim za crnogorski Zakon o referendumu iz 2001. godine.
Priznajući važnost ekspertskog mišljenja Venecijanske komisije o crnogorskom Zakonu o referendumu sa uputstvima crnogorskim vlastima koja neće ugroziti izborna prava građana Srbije i Crne Gore.
Svjesni političkih inicijativa koje bi mogle ozbiljno da podriju izborna prava državljana Crne Gore koji su istovremeno i građani Srbije i njihovu ustavnu jednakost sa ostalim građanima Srbije i Crne Gore.
Udruženje Crnogoraca u Srbiji “Krstaš” ovim putem obavještava Venecijansku komisiju da crnogorski državljani, koji su istovremeno građani Srbije, smatraju izuzetno opasnim svaki pokušaj da se preporuči promena Člana 8 Zakona o referendumu Republike Crne Gore sa ciljem da se pravo glasa proširi na crnogorske državljane u Srbiji.
Bilo koja preporuka da se uključe crnogorski državljani, koji su građani Srbije, u kvalifikovane glasače na crnogorskim referendumima bi dramatično ugrozila ustavni položaj crnogorskih državljana u samoj Srbiji i predstavljala bi prvi korak ka trajnom gubitku naših glasačkih i drugih izbornih prava u Srbiji, što bi vodilo ka našoj degradaciji u status građana drugog reda u Srbiji.
Udruženje Crnogoraca u Srbiji “Krstaš” ovim putem obavještava Venecijansku komisiju da crnogorski državljani, koji su istovremeno i građani Srbije, već imaju pravo da glasaju na svim izborima i referendumima u Srbiji, kao jednoj od konstitutivnih republika državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Preporuka Venecijanske komisije da se omogući glasanje u crnogorskom referendumu državljanima Crne Gore koji žive u Srbiji bi stavila nas u položaj ustavne nejednakosti sa ostalim građanima Srbije i Crne Gore – koji svi imaju pravo da glasaju samo u jednoj republici. Mi ne želimo, niti smo ikada tražili “dupla prava” koja bi nam omogućila da paralelno glasamo u obe republike, pošto bi ovo duboko povrijedilo ljudska i izborna prava svih ostalih građana Srbije i Crne Gore.
Udruženje Crnogoraca u Srbiji “Krstaš” ovim putem obavještava Venecijansku komisiju da svaka preporuka koja bi nas stavila u poziciju ustavne nejednakosti sa ostalim građanima Srbije i Crne Gore bi poslužila kao povod za buduću diskrimnaciju protiv nas i samim tim bi ugrozila naša ljudska prava.
Udruženje Crnogoraca u Srbiji “Krstaš”, koje je registrovano u Ministarstvu za Ljudska i Manjinska Prava Srbije i Crne Gore na dan 04.09.2003., je najveća asocijacija etničkih Crnogoraca u Srbiji, sa sjedištem u Lovćencu, pokrajina Vojvodina. “
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš”
10. 11. 2005.
Javni protest protiv brutalnog fizičkog napada na Profesora Milenka Perovića, istaknutog Crnogorskog intelektualca, zagovornika nezavisnosti Crne Gore i Predsjednika Udruženja Crnogoraca Vojvodine
Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” obavještava javnost da najoštrije osuđuje nedavni fizički napad i pretnje likvidacijom upućene našem sunarodniku, Profesoru Milenku Peroviću, njegovoj porodici, i ostalim učesnicima tribine “Fašistička pretnja” od strane grupe od 25 srpskih nacionalista iz organizacije „Nacionalni Stroj“ tokom tribine održane na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 9. novembra 2005. godine. Poruke su jasno izrečene od strane nacionalista: „Srbija – Srbima“ a učesnicima tribine je poručeno da im je mjesto „u mišijoj rupi“.
Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” želi da skrene pažnju javnosti da je ovaj incident imao kao cilj da fizički naudi i pokuša da zastraši istaknutog Profesora Milenka Perovića, koji je poznat široj javnosti kao predsjednik nama srodnog udruženja Crnogoraca - Udruženja Crnogoraca Vojvodine – i kao istaknuti pobornik Crnogorske nezavisnosti.
Mi ovim putem izražavamo punu solidarnost sa Profesorom Perovićem i njegovom porodicom, i pozivamo vlasti u Novom Sadu i Beogradu da što prije otkriju vinovnike ovog gnusnog događaja i da ih primerno kazne.
Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” će o ovom nemilom događaju obavestiti sve relevantne domaće i međunarodne institucije, uključujući i Posmatračku Misiju EU, Ambasade zemalja EU i SAD, Međunarodnu Kriznu Grupu, Amnesty International, druge međunarodne NVO, kao i domaće organizacije i institucije koje su dužne da intervenišu ili mogu da pomognu.
Takođe ukazujemo da ovakav napad na Profesora Perovića zbog njegovog političkog angažmana i etničke pripadnosti, odnosno njegove podrške kampanji za nezavisnu Crnu Goru i pripadnosti Crnogorskoj etničkoj zajednici u Srbiji , početak potpuno otvorenog linča Crnogoraca – pogotovo onih koji se usuđuju da misle svojom glavom i podržavaju svoju matičnu domovinu.
Optužbe neo-nacista da je Profesor Perović “ustaška svinja” predstavljaju samo malo brutalniju varijantu svakodnevne propagande koja je široko rasprostranjena protiv svih Crnogoraca koji ne žele da budu slijepo odani Beogradskoj ideji zajedničke države. Pretnje da će Profesora Perovića „u mraku sačekati radi fizičkog obračuna sa njim“, su pokušaj zastrašivanja koji su upereni protiv jednog od najistaknutijih Crnogoraca u Srbiji i to izrečene u srijed Filozofskog Fakulteta u Novom Sadu.
Poruka Crnogorcima je jasna. Svi Crnogorci u Srbiji se danas sa pravom imaju bojati javnog iznošenja svojih stavova, mogućeg gubitka posla i fizičkog nasilja ako ne budu lojalni idejama koje propagiraju protivnici Crnogorske države.
Brutalan obračun srpskih nacionalista sa Profesorom Perovićem je uslijedio samo dvije nedelje nakon što je jedan od vodećih Akademika SANU i otac današnjeg Predsednika Srbije Borisa Tadića, Ljubomir Tadić, javno prozvao Crnogorce, pobornike nezavisnosti, da djeluju po ideologiji Hrvatskih ustaša, u intervjuu za Večernje Novosti (23 oktobar 2005) – bez ikakve reakcije državnih organa Srbije. Tadić je započeo novi talas ratnog huškanja otvoreno optužujući pobornike crnogorske nezavisnosti da su svoj program izveli iz ideje fašističkog pokreta u Hrvatskoj iz drugog svjetskog rata – Ustaštva.
Nakon ovih optužbi, napad na „ustašku svinju“, u formi pobornika Crnogorske nezavisnosti Profesora Perovića, i nije više tako iznenađujući. Ponovo je otvorena sezona lova na „izdajnike srpskog naroda“.
25. 11. 2005. - Ljudska prava i uloga medija u multietničkim sredinama
U petak 25. i subotu 26. novembra 2005. godine U Novom Sadu, predstavnici Udruženja Crnogoraca ''Krstaš'' i članovi redakcijskog kolegijuma lista Oganj, Marko Abramović i Gordana Mitrović uzeli su učešća u radu seminara pod nazivom Ljudska prava i uloga medija u multietničkim sredinama. Seminar su organizovale NVO ''Građanske inicijative'' i Britanska ambasada iz Beograda. Predavanja su održali Tomislav Žigmanov, publicista, dr Marijana Pajvančić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Pavel Domonji iz Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji, dr Rade Veljanovski sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Teofil Pančić, novinar nedjeljnika Vreme. Predavanja su se odnosila na ljudska prava uopšte, predrasude i diskriminaciju, pravo na različitost, pravo na informisanje, i naročito ulogu medija u sredinama u kojima žive nacionalne manjine. Istaknuto je da je odgovornost medija pri pisanju o dešavanjima u sredinama sa manjinskim stanovništvom naročito velika, i to ne samo odgovornost lokalnih medija nego i medija iz sredina kakav je na primjer sam Beograd. Beogradski mediji vrlo često, ne shvatajući dovoljno ozbiljno zategnutost međunacionalnih odnosa koja postoji u nekim opštinama u Vojvodini, svojim površnim ocjenjivanjem događaja u tim sredinama još više podižu tenziju.
Seminar je odlikovala radna atmosfera i dobra organizacija, a takođe smo od prof.dr Marijane Pajvančić, stručnjaka za ustavno pravo, na pitanje:"da li državljani Crne Gore koji su stanovnici Srbije imaju pravo da glasaju na referendumu?¨ dobili konkretan odgovor da:¨po Ustavnoj povelji građani Državne zajednice ostvaruju sva prava u drugoj državi članici, osim izbornog prava u šta spada i referendum".
04. 12. 2005. - STATEMENT
The Ministry of Public Administration and Local Self Government of the Republic of Serbia published on 2 December 2005, on its web site ( http://www.mpalsg.sr.gov.yu ) a legal analysis under the name "The realization of the right of Montenegrin nationals, who have residence in Serbia, to participate in a possible referendum in the Republic of Montenegro"
This legal analysis is the basis for the direct annulment of all electoral rights for Montenegrin nationals living in Serbia in a semi-oblique way. The legal analysis clearly demonstrates that the state of Serbia is directly terminating all electoral rights to Montenegrin nationals in the Republic of Serbia immediately. The aim of the analysis, which is bundled in the form of a false concern for the rights of Montenegrin nationals who live in the republic of Serbia as regards to their status in Montenegro, is to herald the termination of their electoral rights in Serbia proper as of 2 December 2005.
The cancellation of electoral rights to Montenegrin nationals has been announced by Serbia, contrary to the Serbian constitution and laws. The persistent engagement of Serbian authorities for the participation of Montenegrin nationals from Serbia in the referendum in Montenegro is in fact a mask for designed to hide the true face of discrimination against Montenegrins in Serbia that is the result of ongoing activities of the Serbian government.
This declaration of the Ministry of Public Administration and Local Self Government of the Republic of Serbia was published with the additional aim of turning Montenegrin nationals against the Republic of Montenegro, in a bid to hide the new wave of open political apartheid that Belgrade is implementing against Montenegrins who have been living for decades in Serbia.
The situation is so dramatic that the Association of Montenegrins in Serbia "Krstaš", in the name of Montenegrin nationals in Serbia is sending a public call for:
1. legal analyses and legal help in different forms from the side of lawyers, legal teams and organizations from Montenegro, Serbia and abroad in order to be able to efficiently combat this indirect announcement of the complete elimination of voting rights for Montenegrin nationals in Serbia from the Belgrade authorities.
2. a reaction by the state organs of the republic of Montenegro regarding the legal analyses of the Serbian Ministry that deals directly with issues that are in the sole competence of the Republic of Montenegro ("The realization of the right of Montenegrin nationals, who have residence in Serbia, to participate in a possible referendum in the Republic of Montenegro"
3. a reaction of the organs of the European Union, OSCE and Council of Europe, as well as their member countries, following the brutal and collective relegation of our status into a “foreigner status” in the Republic of Serbia in a bid by Belgrade to influence the upcoming decision of the Venice Commission due on 16 and 17 December 2005. on Montenegro’s referendum law.
04. 12. 2005.- SAOPŠTENJE - JAVNI POZIV ZA PRAVNU ANALIZU I PRAVNU POMOĆ
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije je 2 Decembra 2005. godine objavilo na svom web sajtu (http://www.mpalsg.sr.gov.yu)
pravnu analizu pod naslovom "Ostvarivanje prava državljana Crne Gore koji imaju prebivalište u Republici Srbiji da učestvuju na mogucem referendumu u Crnoj Gori"
Iz ove pravne analize je jasno da država Srbija direktno uskraćuje sva izborna prava državljanima Crne Gore u Republici Srbiji na perfidan način. Cilj ove pravne analize, koja je upakovana u formu lažne brige za prava državljana Crne Gore koji žive u Republici Srbiji, ustvari ukidanje svih izbornih prava državljanima Crne Gore u Srbiji od 2 decembra 2005. godine.
Ukidanje izbornih prava Crnogorskih državljana najavila je upravo Republika Srbija, potpuno suprotno važećem ustavu i zakonima Srbije. Ovako uporno zalaganje vlasti u Republici Srbiji za učešće Crnogoraca iz Srbije na referendumu u Crnoj Gori je ustvari maska da se prikrije činjenica da je diskriminacija prema nama ustvari plod tekućih aktivnosti Republike Srbije.
Ovo saopštenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije je sročeno i sa ciljem da se okrenu državljani Crne Gore iz Srbije protiv Republike Crne Gore, da bi se zamaskirao novi talas otvorenog političkog aparthejda Beograda prema Crnogorcima koji decenijama žive u Srbiji.
Situacija je toliko dramatična da Udruženje Crnogoraca Srbije "Krstaš", u ime državljana Republike Crne Gore u Srbiji, šalje javni poziv za:
1. pravne analize i pravnu pomoć različitih formi od pravnika, pravnih timova i organizacija iz Crne Gore, Srbije i inostranstva koja bi omogućila da se efikasno suprostavimo ovoj indirektnoj najavi potpunog ukidanja izbornih prava Crnogorskih državljana u Republici Srbiji, od strane vlasti u Beogradu.
2. reakciju državnih organa Republike Crne Gore povodom ovog saopštenja Republike Srbije koje direktno tretira pitanja iz kompetencije državnih organa Republike Crne Gore ("Ostvarivanje prava državljana Crne Gore koji imaju prebivalište u Republici Srbiji da učestvuju na mogućem referendumu u Crnoj Gori"
3. reakciju organa Evropske Unije, OEBS-a i Savjeta Evrope, kao i njihovih zemalja članica zbog nasilne degradacije našeg statusa u “strance” u Republici Srbiji, u pokušaju Beograda da utiče na predstojeće odluke Venecijanske komisije 16 i 17 decembra 2005. godine o zakonu o referendumu u Crnoj Gori.
Udruženje Crnogoraca u Srbiji “Krstaš”, koje je registrovano u Ministarstvu za Ljudska i Manjinska Prava Srbije i Crne Gore na dan 04.09.2003., je najveća asocijacija etničkih Crnogoraca u Srbiji, sa sjedištem u Lovćencu, pokrajina Vojvodina.
06. 12. 2005.
CRNOGORSKI HELSINŠKI KOMITET: IZJAVA ZA JAVNOST- DISKRIMINACIJA PO OSNOVI PORIJEKLA
Crnogorski Helsinški Komitet za Ljudska Prava je u više navrata u posljednjih šest mjeseci upozoravao domaću i medjunarodnu javnost na opasnost da aktivnosti Vlade Srbije na sačinjavanju specijalnog Popisa gradjana Srbije koji su porijeklom (oni sami ili znatno češće neko od njihovih predaka) sa teritorije Crne Gore, kao i aktivnosti Vlade Srbije, ali i ostalih struktura Oficijelne Srbije u širem smislu (institucije Vlasti i paravladine institucije, kao što su SANU, SPC i druge), koje su uslijedile nakon dostavljanja dokumentacije o izvršenom popisu tih gradjana visokim dužnosnicima Evropske Unije i nakon objelodanjivanja domaćoj javnosti da je popis tih gradjana uradjen, poprime karakter ozbiljnog i sistematskog kršenja ljudskih prava i temeljnih sloboda, kako direktno pogodjenih gradjana Srbije (popisanih od strane Vlade Srbije), isto tako i sadašnjih gradjana Crne Gore, kao i prava Crne Gore kao državne zajednice gradjana Crne Gore i jedne od država članica Unije Srbija i Crna Gora. Potezi koje je najavila Vlada Srbije na svojoj Web prezentaciji prije nekoliko dana su na potpuno jasan način potvrdili svu osnovanost upozorenja Komiteta, drugih nevladinih organizacija i različitih drugih organizacija i pojedinaca, da Vlada Srbije sprema odluke o oduzimanju ljudskih prava i temeljnih sloboda jednom broju gradjana Srbije, da ide na otvorenu diskriminaciju tih gradjana po osnovu porijekla i da ide na otvoreno miješanje u unutrašnja pitanja Crne Gore, odnosno na drastično kršenje bazičnog principa na kojem je izgradjena Unija Srbija i Crna Gora a to je “ravnopravnost država članica” (Preambula, član 2 Ustavne Povelje, itd.). Do sada je na sve ovo izostala bilo kakva reakcija institucija Unije SiCG ali i institucija države Crne Gore.
Crnogorski Helsinški Komitet želi da podsjeti javnost da ni danas šest mjeseci nakon objelodanjivanja de je Vlada Srbije sačinila specijalni Popis “državljana Crne Gore” (termin “državljani Crne Gore” je upotrijebila Vlada Srbije) koji imaju domicil (permanentno prebivalište) i žive u Srbiji još uvijek ne postoji dovoljno pouzdanih informacija na osnovu kojih bi se precizno moglo ocijeniti o čemu se tu sve radi. Naime sve aktivnosti Vlade i njenog Predsjednika Vojislava Koštunice u vezi sa navedenim su bile potpuno netransparentne. Javnosti, a naročito gradjanima kojih se to neposredno tiče, je ostalo nepoznato kako je sačinjen taj Popis i kakvu je Premijer sve dokumentaciju, kao i kakve je tačno zahtjeve ispostavio Evropskoj Komisiji / Evropskoj Uniji u vezi sa tim Popisom.
2
Kod opisanog stanja stvari Komitet želi da ukaže na slijedeće:
Prvo, neosnovana je tvrdnja Vlade da gradjani sa Popisa nijesu i državljani Srbije. Naime, ako se imaju u vidu medjunarodni instrumenti koji se odnose na državljanstvo (Evropska Konvencija o Državljanstvu), te principi prava koje je opšte priznato u pogledu državljanstva, kao i principi koji se primjenjuju kod razgradnje složenih država, kod državne sukcesije i uspostavljanja državljanstva na teritoriji države sukcesora, gradjani sa Popisa su u suštinskom smislu i državljani Srbije. Eventualna potreba da se suštinsko postojanje državljanstva Srbije nekih od gradana sa Popisa i formalno potvrdi nije od uticaja na zaključak da su navedeni gradjani nesumnjivo i državljani Srbije. Državljanstvo predstavlja pravnu i političku vezu izmedju pojedinca i države. Pojedinci sa Spiska uživaju sva klasična državljanska prava i ispunjavaju sve državljanske obaveze u Srbiji (uživaju prava na političko organizovanje, imaju aktivno i pasivno biračko pravo, godinama učestvuju na raznim izborima uključujući tu i više referenduma, obavljaju javne funkcije, uživaju svojinska prava, posjeduju sve javne isprave izdate od državnih organa Srbije – pasoš, lična karta, itd.). Rečeno je potpuno nesporno ako se ovaj slučaj sagleda iz ugla medjunarodnih standarda, prema kojima u pitanjima državljanstva u slučajevima državne sukcesije država treba da poštuje principe vladavine prava, standarde o ljudskim pravima, te treba da uzme u svakom konkretnom slučaju u obzir (i to na prvom mjestu) stvarnu i efikasnu vezu pojedinog gradjanina sa državom i prebivalište pojedinca (o čijim pravima se radi) u trenutku sukcesije.
Drugo, iako je ostalo nejasno što sve sadrži Popis Premijera Vojislava Koštunice, odnosno Vlade Srbije, postoji razumna sumnja da je u svim aktivnostima vezanim za taj Popis došlo do ozbiljnog kršenja i prava gradjana na tajnost podataka o njihovoj ličnosti, ali i do kršenja mnogih drugih ljudskih prava i temeljnih sloboda. Kako ti gradjani Srbije nijesu ucestvovali lično u navedenim procedurama sastavljanja Popisa, te takodje kako nijesu učestvovali u formulisanju i postavljanju zahtjeva Evropskoj Uniji u pogledu zaštite njihovih navodno povrijedjenih prava od strane vlasti Crne Gore, a nijesu obaviješteni ni o eventualnim drugim postupcima Vlade Srbije u vezi sa njihovim pravima (brisanje iz Biračkog spiska Srbije na primjer) njima je na flagrantan način uskraćeno i pravo da pokrenu postupke za zaštitu njihovih prava od nezakonitih aktivnosti Vlade Srbije.
Treće, u cijeloj stvari najgori i najodvratniji napad Vlade Srbije na ljudska prava je sadržan u činjenici da je Vlada Srbije pokrenula očigledno širok spektar aktivnosti kako bi sačinila popis jednog dijela svojih gradjana po osnovu njihovog porijekla ili po osnovu porijekla nekog od njihovih predaka (sa teritorije Crne Gore), u cilju da uskrati (ozbiljno zaprijeti da će uskratiti) odredjena prava i slobode tih gradjana te da ih tako svojevrsnim vidom ucjene zloupotrijebi u dnevo političke svrhe. Namjera je očigledna, gradjani sa popisa se žele upotrijebiti da se uspostavi i održi politička kontrola teritorije Crne Gore od strane Srbije, te da se gradjanima Crne Gore i samoj Crnoj Gori, kao njihovoj državnoj zajednici, onemogući da uživaju i koriste svoja prava, u konkretnom slučaju da iskoriste svoje Ustavom i medjunarodnim dokumentima zajamčeno pravo da sami i slobodno odluče o državnopravnom statusu Crne Gore.
3
Ovo je naročito jasno vidljivo ako se sve to propusti kroz optiku konteksta u kojem se odvijaju aktivnosti Vlade Srbije. Zauzimajući ovakav stav Komitet je imao u vidu sistematsku kampanju pritisaka koje u Srbiji trpe neki njeni gradjani samo iz razloga što su oni ili neko od njihovih predaka porijeklom iz Crne Gore. Njima se već više godina šalju veoma prijeteće pruke da će oni u slučaju obnavljanja nezavisnosti Crne Gore od Srbije postati stranci u Srbiji i automatski ostati bez mnogih svojih stečenih prava u Srbiji (biračkog prava, prava na imovinu, prava na radno mjesto, prava na školovanje, prava na liječenje, i drugih političkih, gradjanskih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava). Prijetnjama su naročito izloženi oni gradjani Srbije koji se u etničkom i nacionalnom smislu javno izjašnjavaju kao Crnogorci i koji su se otvoreno suprostavili prisilnoj asimilaciji kojoj su izloženi, ničim ne dovodeći pri tome svoju lojalnost državi Srbiji, već iskazujući samo svoju odlučnost da očuvaju svoj nacionalni identitet u svim njegovim aspektima (na što imaju pravo i po domaćem i po medjunarodnom pravu). Ove i ovakve poruke stižu sa raznih strana, od raznih političkih stranaka, raznih pokreta, pojedinih predstavnika Srpske Akademije Nauka, Srpske Pravoslavne Crkve, itd., ali i sa zvaničnih državnih adresa. Radi se o pravoj i dobro organizovanoj kampanji koja sadrži sve elemente diskriminacije (i uskraćivanja jednakih prava) po osnovu porijekla koja je najstrože zabranjena i po domaćem i po medjunarodnom pravu, kampanji koja je sa puno razloga zastrašila veliki broj pogodjenih običnih gradjana ali i zabrinula svakog drugog dobronamjernog gradjanina. Komitet drži da za brigu postoje razumni razlozi, naročito ako se ima u vidu do čega su sve dovela slična popisivanja gradjana proteklih petnaest godina na prostorima bivše Jugoslavije. Dobili smo tako kao posljedicu masovna i sistematska kršenja ljudskih prava, najstrasnije zločine uključujući i genocid i to sve na tlu Evrope, pedeset godina nakon zavrsetka Drugog svjetskog rata i tih užasnih iskustava Evrope i čitavog Svijeta sa zločinom Holokausta i drugim zločinima koje su počinili nacisti, fašisti i njihovi razni saradnici tokom Drugog svjetskog rata.
Četvrto, velika većina gradjana sa Spiska Vlade Srbije su uglavnom i u većini članovi i potomci familija koje su kao kolonisti naseljene (od kojih mnoge i prisilno protiv njihove volje) u pojedine krajeve Srbije, uključujući tu i Kosovo i Vojvodinu, u krajeve od kojih su neki neposredno prije doseljavanja kolonista etnički očišćeni. Bilo je to nakon Balkanskih ratova, izmedju dva Svjetska rata i nakon drugog Svjetskog rata. Velika većina tih gradjana je rodjena na teritoriji Srbije i mnogi od njih su već druga pa i treća generacija potomaka nekadašnjih kolonista. U vrijeme navedenih kolonizacija na teritoriju Srbije su naseljavani kolonisti sa različitih područja bivše Jugoslavije, a ne samo iz Crne Gore, već i sa teritorije Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Mjere koje Vlada Srbije primjenjuje i ima namjeru primjeniti prema svojim gradjanima porijeklom sa teritorije Crne Gore nijesu primjenjivane prema ostalim gradjanima Srbije potomcima kolonista sa teritorija danas drugih i nezavisnih (prethodno navedenih) država (donedavno republika bivše SFR Jugoslavije). Iako se radi o potpuno istim slučajevima Vlada Srbije postupa različito. Kako to drugačije okvalifikovati nego kao slučaj flagrantne diskriminacije.
4
Crnogorskom Helsinškom Komitetu su se povodom navedenih aktivnosti Vlade Srbije proteklih mjeseci na različite načine obratili: neke nevladine organizacije iz Srbije, koje su osnovali gradjani Srbije porijeklom iz Crne Gore, više gradjana pojedinačno i drugi žaleći se na kršenja i prijetnju uskraćivanjem njihovih ljudskih prava tražeći pomoć i podršku.
Komitet, uzimajući u obzir: informacije primljene od navedenih organizacija i gradjana, kao i informacije dobijene iz drugih izvora, analize relevantnog domaćeg i medjunarodnog prava i analize uporednopravne prakse (naročito prakse vezane za sukcesiju država) smatra da se u prethodno opisanim aktivnostima Vlade Srbije i drugih radi o ozbiljnom kršenju ljudskih prava i temeljnih sloboda gradjana, kršenju principa vladavine prava, kao i povredi mnogih drugih fundamentalnih principa prava i pravde, koja kršenja moraju biti odmah obustavljena.
Slobodan Franović,
Predsjednik CHK
Dostavljeno i:
International Helsinki Federation for Human Rights,
National Helsinki Committees,
OSCE Delegations,
United States Helsinki Commission,
Council of Europe,
Commissioner for Human Rights of the Council of Europe (Mr Alvaro Gil-Robles),
European Commission against Racism and Intolerance,
EUMC,
European Union,
Office of the UN High Commissioner for Human Rights (Ms Louise Arbour),
Venice Commission,
Inostranim diplomatskim i drugim predstavništvima u Crnoj Gori,
Predstavništvima medjunarodnih i regionalnih organizacija u Crnoj Gori.
15 - 17. decembar 2005. - 60 GODINA DOSELJAVANJA CRNOGORACA U LOVĆENAC 1945. – 2005.
U organizaciji PO MZ Lovćenac proteklog vikenda u Lovćencu je održana svečanost povodom obilježavanja 60 godina od doseljavanja Crnogoraca u Lovćenac. Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ je takođe participiralo u organizaciji ove svečanosti putem svojih članova zastupljenih u organizacionom odboru proslave.
Među velikijem brojem gostiju iz Vojvodine i Srbije svečanosti su prisustvovali i brojni gosti iz Crne Gore. Prije 60 godina u Lovćenac su doseljene familije iz Cetinjskog i Barskog sreza. Delegaciju gostiju iz Cetinjskog sreza su predvodili Branislav Banja Kaluđerović i Ranko Đonović. Zvaničnu delegaciju iz Barskog sreza predstavljalo je Udruženje Crmničana „Crmnica“ na čelu sa Savom Kapom i Zarijom Lekićem. Ispred Centra za iseljenike pri Vladi Crne Gore svečanosti je prisustvovao Milivoje Obradović urednik časopisa ¨Dijaspora¨. Organizatori proslave su kao goste pozvali i predstavnike svih vjerskih zajednica koji su zastupljeni u ovoj opštini. Ispred Crnogorske pravoslavne crkve ovoj izuzetno posjećenoj manifestaciji prisutvovao je kao izaslanik Mitropolita Mihaila, ipo đakon Bojan Bojović. Prvi put na jednom zvaničnom skupu u Srbiji prisutni su bili predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Crnogorske pravoslavne crkve.
U dva dana trajanja ove izuzetno dobro organizovane proslave gosti su imali priliku da vide i:
- izložbu slika likovnih umjetnika iz Lovćenca Jasmine Perović, Mojaša Zorića i Predraga Pejovića, fotografija Lovćenca i ¨Maslina, drvo kao umjetničko djelo¨
- fudbalsku utakmicu: „Njegoš“, Lovćenac – „Lovćen“, Petrovo Selo
- predavanje „Migracije Crnogoraca“ – prof. Dr. Nikola Gaćeša
- promociju knjige „Bez uzla na jezik“ autora Đorđija Radonjića
- pozorišnu predstavu „Crnogorska srećna porodica“ – Peđa Šuškavčević
- bogat zabavni program u kojem su nastupili: vokalni solisti Branka Šćepanović i Milivoje Đurišić, orkestar ¨Zvezdane noći¨, guslar Zoran Samardzić, KUD iz BačkeTopole i recitator Milena Vukotić sa poemom:„Dolazak Miluše Mrgudove“
19.12. 2005 - STATEMENT
The Association of Montenegrins in Serbia „Krstaš“ calls upon the Serbian Prime Minister, Mr. Vojislav Koštunica, to stop hiding behind the flurry of daily statements issued by his biased advisors and to finally take over the full responsibility for the continuous attempts to destabilize the Republic of Montenegro. Furthermore, it is high time for Premier Koštunica to accept his own responsibility for his discriminatory gesture in Brussels towards Montenegrin nationals in Serbia and for the rejection of talks with the legitimate authorities of Montenegro on the future relations between the two republics.
Following the publication of the Venice Commission’s report and advice regarding the Montenegrin Referendum Law, it has become very clear that the months of campaigning by the Serbian government, and its poorly informed ministers and advisors, against the interests of Montenegrin nationals and the Republic of Montenegro has resulted in a complete fiasco at the recent session of the Venice Commission.
The Association of Montenegrins in Serbia „Krstaš“ uses this opportunity to proclaim satisfaction with the result of the association’s activities and its international contacts in recent months, which helped to unmask official Belgrade’s double-faced policy of “concern for rights of Montenegrins”, which has as its real aim the export of instability to neighbouring Montenegro, creation of regional instability through a refusal of dialog with the legitimate authorities in Montenegro, and the sidelining of legitimate representatives of the Montenegrin people in Serbia.
The Association of Montenegrins in Serbia „Krstaš“ hereby informs the Prime Minister of Serbia, Mr Vojislav Koštunica, that it will continue with its activities aimed at countering attempts of vilifying today’s Montenegro in the Serbian media, as well as its legitimate government authorities, and ethnic Montenegrins who live in Serbia proper and who are proud of their Montenegrin heritage and religious beliefs.
Montenegrins in Serbia call upon the Serbian government and its advisors to cease immediately with their daily barrage of distorted analyses of the Venice Commission recommendations and to – if they sincerely wish to help – immediately commence negotiations with the Government of Montenegro on the resolution of all open issues that are of importance for citizens of both states.
19. 12. 2005. - Poziv Premijeru Vojislavu Koštunici da preuzme odgovornost
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ poziva Premijera Srbije, gospodina Vojislava Koštunicu, da prestane da se krije u sjenci saopštenja svojih neobjektivnih savjetnika i da konačno preuzme punu odgovornost za bezuspješni kontinuirani pokušaj destabilizacije Crne Gore. Takođe, vrijeme je da Premijer Koštunica prihvati i sopstvenu odgovornost za diskriminatorski gest u Briselu prema državljanima Crne Gore u Srbiji i odbijanje razgovora sa demokratski izabranim rukovodstvom Crne Gore o budućim odnosima dvije Republike.
Nakon objavljivanja izveštaja i preporuka Venecijanske komisije o Zakonu o referendumu Republike Crne Gore postalo je potpuno jasno da je višemjesečna kampanja Vlade Srbije, i njenih loše informisanih ministara i savjetnika, protiv interesa državljana Crne Gore i Republike Crne Gore doživjela potpuni neuspjeh na sjednici Venecijanske komisije.
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ ovim putem izražava zadovoljstvo da je svojim aktivnostima i međunarodnim kontaktima u proteklim mjesecima doprinijelo demaskiranju ove dušebrižničke politike zvaničnog Beograda koja ima za cilj izvoz nestabilnosti u susjednu Crnu Goru, kreiranje regionalne nestabilnosti kroz odbijanje dijaloga sa vlastima u Crnoj Gori, kao i potpuno ignorisanje legitimnih predstavnika Crnogorskog naroda u Srbiji.
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ obavještava Premijera Srbije, Vojislava Koštunicu, da ni u budućnosti neće ravnodušno posmatrati moguće pokušaje da se nastavi medijska satanizacija današnje Crne Gore, njenih legitimnih državnih organa, kao i etničkih Crnogoraca koji žive u Srbiji i ponose se svojim crnogorskim porijeklom i crnogorskom vjerom.
Crnogorci u Srbiji pozivaju Vladu Srbije i njene savjetnike da odmah prekinu svakodnevni baraž iskrivljenih tumačenja preporuka Venecijanske komisije i da – ako iskreno žele da pomognu – odmah započnu razgovore sa Vladom Crne Gore o rješavanju otvorenih pitanja od važnosti za građane obije države.
Диплома Катунских спортских игара
У Скупштини Републике Црне Горе, шеф кабинета предсједника Скупштине, гос­по­дин Бранислав Радуловић који је уједно и предсједник организационог одбора Катун­ских спортских игара, примио је предсједника УЦ „Крсташ“ Ненада Стевовића. Том прили­ком господин Раду­ловић је уручио плакету - захвалницу Катунских спортс­ких игара за УЦ „Крсташ“. У разговору који су након тога вођени, Стевовић је прихватио позив господина Радуловића да спортска екипа „Крсташ“-а учествује на сљедећим Катунским спорстким игра­ма. У име УЦ „Крсташ“ Ненад Стевовић се захвалио на пријатељској сарадњи и кон­кретној помоћи коју господин Бранислав Радуловић пружа Удружењу „Крсташ”.
Формирано одјељење за научне и културне дјелатности
Извршни одбор УЦ „Крсташ“ донио је одлуку о формирању Одјељења за научне и културне дјелатности. Удружење жели да фокусира своју активност на научне и културне пројекте и да на тај начин побољша ефикасност свог рада. За начелника реченог Одјељења изабран је господин Слободан Б. Медојевић књижевник из Крушчића. Уважавајући репутацију гоподина Медо­јевића у црногорским кру­говима, нарочито у Војво­дини и референце које су га предложиле за овако високу функцију ИО УЦ „Крсташ“ сматра да је он најбоље могуће кадровско рјешење.Сарадници у овом одјељењу су и госпођица Гордана Митровић дипл.правник из Новог Сада и господин Саша Борозан из Ловћенца. Слободан Б. Медојевић и Гордана Митровић су од овог броја чланови редакције листа „Огањ“. Саша Борозан ће представљати УЦ „Крсташ“ у Савјету за спорт, омладину и културу СО Мали Иђош.
13. NOVEMBAR 2004. - Saopštenje UC „Krstaš” povodom dolaska u Lovćenac Rista Radovića.
13. NOVEMBAR 2004. - Saopštenje UC „Krstaš” povodom dolaska u Lovćenac Rista Radovića.
Dana 13. 11. 2004.
U Lovćencu je još jednom na najgrublji način poslata poruka crnogorskom narodu Lovćenca i vojvođanskim Crnogorcima u cjelini, od strane kleronacionalističke elite iz redova Srpske pravoslavne crkve, da njihov nacionalni opstanak predstavlja vrlo ozbiljnu prijetnju veliko-srpskom nacionalističkom projektu. Toga dana osvještani su temelji budućeg crkvenog hrama SPC u Lovćencu u prisustvu kleronaciоnalističke klike iz redova SPC na чčelu sa Amfilohijem Radovićem u pratnji još četri vladike SPC, što je nezapamćeno u praksi osvještavanja temelja seoskih crkava u Vojvodini.
Ratna dešavanja ’90 -ih godina prošlog vijeka dovela su do velikih promjena u nacionalnoj strukturi Lovćenca. Lovćenac, do tada gotovo isključivo naseljen Crnogorcima, dobija nacionalnu heterogenost dolaskom velikog broja srpskih izbjeglica sa prostora Hrvatske i BiH. Crnogorski narod Lovćenca prihvatio je ove nevoljnike u duhu crnogorskog tradicionalnog gostoprimstva, raširenih ruku dijeleći sa njima njihovu nesreću. Ne čekajući reakciju šire društvene zajednice, Lovćenčani su svojim novim sugrađanima pružili iskrenu i nesebičnu pomoć u procesu socijalizacije, često i na svoju štetu. Potreba Srba, stanovnika Lovćenca za ispovjedanje svoje vjere artikulisano je inicijativom za izgradnju crkvenog hrama pod okriljem njihove matične SPC. Crnogorsko stanovništvo Lovćenca na ovu inicijativu tada i danas gleda sa neskrivenom blagonaklonošću. Crnogorci u Lovćencu i UC „Krstaš“ nemaju ništa protiv izgradnje hrama SPC u Lovćencu i bilo kojeg drugog vjerskog objekta bilo koje druge vjerske zajednice, ukoliko to gradjani žele.
UC „Krstaš“ se najoštrije protivi i protestvuje protiv zloupotrebe vjerskih osjećanja Srba u Lovћencu koji su zloupotrebljeni u jednoj strategijski vjeшto iskonstruisanoj akciji klero­nacinalističke svite SPC. Došavši u Lovćenac u najvišem sastavu (skoro pola sinoda) svojim su prisustvom i djelima vrijeđana vjerska i nacionalna osjećanja Crnogoraca, kao „odgovor“ na posjetu Njegovog visokopreosvještenstva mitropolita Mihaila, po milosti božjoj duhovnog poglavara Crnogorske pravoslavne crkve, 4.jula ove godine.
SPC je u Lovćenac poslala svoju elitu ne bili na taj način pokazala vjersku jurisdikciju nad Crnogorcima u Vojvodini, koji su nekoliko mjeseci ranije javno potvrdili svoju vjernost Crnogorskoj pravosalavnoj crkvi. Krajnje licemjerno je posvećenje ovog crkvenog hrama Svetom Petru Cetinjskom, crnogorskom svecu čiji kult živi u crnogorskom narodu preko 170 godina, dok je u crkveni kalendar SPC ušao prije nepunu deceniju. To je bio i formalni povod da Amfilohije Radović donese i ugradi kamen sa Lovćena, zajedno sa još dva (jedan sa Vlašića u Bosni , drugi iz Zvečana sa Kosova) u temelje budućeg hrama SPC.S matramo da je to najgrublje vrijeđanje crnogorskog nacionalnog i vjerskog dostojanstva, kao i poruka radikalizovanoj nacionalistički isfrustriranoj velikosrpskoj javnosti da projekat Velike Srbije i dalje živi. Amfilohije Radović ne predstavlja i nema jurisdikciju nad crnogorskim vjernicima u Crnoj Gori, a samim tim, ne prestavlja i nema jurisdikciju nad crnogorskim vjernicima u Lovćencu i Vojvodini. Amfilohije Radović kao jedan od glavnih zagovornika potpune rehabilitacije četniчkog pokreta, nije dobrodošao u Lovćenac. Kamen koji je donio nijesu poslali Crnogorci i ne predstavlja Crnu Goru. Sveti Lovćen je oskrnavljen rukom Amfilohija Radovića. Remećenje međunacionalne harmonije poturanjem kamena sa Lovćena kao simbola Crne Gore, najgrublje je vrijeđanje Crnogoraca kao i svih dobronamjernih Srba. Crnogorci u Lovćencu su i pored ove provokacije ostali dostojanstveno mirni i pribrani. Sugrađanima Srbima, UC „Krstaš” podružnica Lovćenac, naijskrenije želi svu sreću i božiju pomoć u izgradnji svog crkvenog hrama, sa željom da više nikad ne budu meta bilo čijih manipulacija.
ОКТОБАР 2004 - Sveti Petar Cetinjski Čudotvorac
U nedjelju 31. oktobra na dan Svetog Petra Cetinjskog Čudotvorca – Lučindan, u crkvi na Ivanovim koritima, delegacija UC „Krstaš“ je prisustvovalа liturgiji koju je sa svještenstvom Crnogorske pravoslavne crkve služio Njegovo visokopreosvještenstvo mitropolit Mihailo.
Delegaciju UC „Krstaš“ sačinjavali su: Nenad Stevović, Saša Borozan, Vladimir Popović, Saša Vulević i Ivan Vrbica.
Lovćenske straže
Istoga dana članovi Udruženja su takodje na Ivanovim koritima učestvovali na manifestaciji povodom jubileja – 14 godina od osnivanja „Lovćenskih straža“. Na toj proslavi prisutnim Crnogorcima su se obratili, pored mitropolita Mihaila koji je pozdravio skup, i književnik Jevrem Brković – osnivač i prvi komandant „Lovćenskih straža“, akademici Vukić Pulević, Sreten Perović, publicista Novak Adžić i drugi. Nenad Stevović predsjednik UC „ Krstaš“ se skupu obratio slijedeћim rijeчima :
„Poštovani crnogorski skupe, čast mi je i naročito zadovoljstvo što vam se danas mogu obratiti u ime Crnogoraca koji žive u Srbiji i koji su okupljeni oko udruženja „Krstaš“. Časnoj organizaciji „Lovćenske straže“ čestitamo jubilej i odajemo priznanje i zahvalnost što su u teškim vremenima početkom ’90-ih godina ulažući svoje autoritete i rizikujući svoje živote, na ovome svetom mjestu upalili luču odbrane prava, časti i slobode gragjanske Crne Gore. Želim ovdje na ovom uvaženom skupu da vas uvjerim da će UCS „Krstaš“ nastaviti svoju borbu za očuvanje crnogorskog nacionalnog identiteta etničke zajednice Crnogoraca u Srbiji. Živjeći i radeći u radikalizovanoj Srbiji kakva je ona danas, prilično je teško. Ali, UC „Krstaš“ neћe stati sa svojim aktivnostima, već će ih nasuprot još pojačati i upotrebiti sva demokratska sredstva u borbi za ostvarenje svojih ciljeva. Sa pravom očekujemo da se i ovdje u Crnoj Gori sinhronizovano pokrenu svi relevantni činioci i jednom za sva vremena riješi državno pitanje Crne Gore, njene crkve i njenog jezika. Časni crnogorski zbore, ovo nije vapaj za pomoć, ovo je poziv na borbu! Za demokratsku borbu za suvjerenu gradjansku Crnu Goru. Na kraju, pozdravnjam vas sa krilaticom UC „ Krstaš“: „Za krst časni i obraz crnogorski !“.
Opijelo Njegоšu
Na Lovćenu, u mauzoleju, nad grobom Petra II Petrovića Njegoša, otac Milutin svještenik Crnogorske pravoslavne crkve obavio je opijelo. Njeguši koji su organizovali ovaj čin, prisustvovali su opijelu sa delegacijom na visokom nivou. Ispred UC „Krstaš“ u delegaciji Njeguša sa Krstaš barjakom, opijelu je prisustvovao barjaktar Ivan Vrbica.
Sastanak MZ Njeguši – UC „Krstš“
U organizaciji rukovodilaca MZ Njeguši, gospodina Božoviћa i gospodina Čavora, upriličen je susret MZ Njeguši – UC „Krstaš“. U atmosferi izuzetnog gostoprimstva domaćina, vođeni su konstruktivni razgovori o pronalaženju modaliteta za saradnju. Uz obostrano zadovoljstvo dogovoreno je nekoliko zajedničkih projekata.
СЕПТЕМБАР 2004.
Локални избори у Србији и први политички успјех УЦ „Крсташ“. Одборничко мјесто у СО Мали Иђош припало Владимиру Поповићу представнику УЦ „Крсташ“.
АВГУСТ 2004.
Чланови омладинске организације УЦ „Крсташ“ Слађана Кустудић и Влахо Вујовић успјешно завршили Школу о људским правима у Улцињу под покровитељством Црногорског Хелсиншког Комитета.
ЈУЛ 2004.
Духовна академија поводом крсне славе УЦ „Крсташ“- Свети праведни Иван Црнојевић гос­подар црногорски. Вјерски обред обавило је свјештенство Црногорске православне црк­ве на челу са његовим високопреосвјештенством Митрополитом Михаилом, по милости Божјој духовним поглаварем Црногорске православне цркве. Миртополит Михаило, се обратио присутнима сљедећим ријечима:
„Часни црногорски зборе, браћо Црногорци!
Обраћам вам се срца испуњеног неизмјерном радошћу што ове тренутке проводим са вама на овом нашем првом сусрету у вашој средини. Ви сте као потомци онијех наших исељеника колониста показали данашњим окупљањем да сте иако физички далеко, духовно близу Црној Гори, у ствари, да из ње никада нијесте ни изашли. Показали сте да сте били и остали Црна Гора. Показали сте да вам домовина Црна Гора испуњава и срца и духовне видике. Ви свједочите својим дјелима да је ваш поглед и ваш хризонт овђе у војвођанској равници Ловћенски и Његошевски. И само ваше име Ловћенац и Ловћенчани то потврђује, доказујући да поред црногорскога горостаса који се гордо диже изнад црно­горске престонице Цетиња и древнога Котора, постоји још један Ловћен у војвођанској низији, али безброј Ловћена у вашим срцима, као и у срцу сва­ког поносног Црногорца.Није­су узалуд наши стари и сви ми, њихови потомци гордо и узвишено пјевали нашу свету химну: „ЛОВЋЕН НАМ ЈЕ ОЛТАР СВЕТИ, У ЊЕГА СМО СВИ ЗАКЛЕТИ, ВАЗДА СМО МУ ВЈЕРОВАЛИ И ВАЗДА МУ ВЈЕРНИ БИЛИ”. И заиста, Ловћен сија у вашим очима, вашим срцима, вашим дјелима и вашим људским подвизима. Друкчије не може бити када сте ви у питању.
Зар није ваш поглед и људски чин Ловћенски и самим тим што сте узели за крсну славу вашега витешког Удружења „Крсташ”, нашега великана, оснивача треће по реду црногорске династије – Црнојевић, Светога праведнога Ивана Црнојевића, утемељивача и оснивача Цетиња, чији је поглед као и ваш био упрт пут Ловћена и којега је прије годину дана, управо на данашњи дан, канонизацијом прогласила за свеца наша славна аутокефална Црногорска православна црква. Тим узвишеним чином очувања имена и историјске величине Светога праведнога Ивана Црнојевића, ви сте показали да сте заклети, не само овој историјској громади наше прошлости, него и Ловћену, и Црној Гори, и Црногорству, и Светој, Славној аутокефалној Црногорској православној црк­ви, као својој великој мајци и вјечном мудром учитељу. Пот­врдили сте да сте одани себи, својем народу, али и својој славној историји, култури и језику.
И вашом акцијом за изградњу Црногорске православне цркве у Ловћенцу, ви само по ко зна који пут доказујете да с правом носите име Ловћена и да ћете остати вјечни и бесмртни као тај господар свијех наших планина, да ћете живјети вјечно као вјечна и неуништива аутокефална Црногорска православна црква. С вјером у Бога, у вашу праведну мисију, у ваше чојство и ваш образ часни, витешки и поносни, вјерујем да ће убрзо доћи дан када ћемо освјештати овђе, у вашем и нашем Ловћенцу тај величанствени храм! Дубоко сам убијеђен да ће тај храм као и ви, Ловћенски зрачити и значити. Позивам вас, кад га подигнете, да отворите његова врата за све добронамјерне, без обзира на разлике међу људима.
Приćетите се ријечи Светога Петра Цетињскога: НЕКА СУ ВАША ВРАТА СЛОБОДЕ СВАКОМ ИШТУЋЕМ ВЈЕЧНО ОТВОРЕНА! Тако мора бити и никако друкчије. Тако мора бити, јер ваш дух није ништа друго већ само слободан и сло­бодарски! Очекујем од вас, црно­горски соколови, који својим дјелима личите на соколове Светога праведног Ивана Црнојевића, да управо његовом имену и светитељству посветите свој будући храм. У име Светога праведног Ивана Црнојевића, у име будућега храма, поздрављам вас вашим чојским поздравом: ЗА КРСТ ЧАСНИ И ОБРАЗ ЈУНАЧКИ И ВИТЕШКИ!
Поздрављам вас као истинске Ловћенчане, црногорске слободаре и вјернике, који што мисле и вјерују ином, сваким својим потврђују чином! Славите својега славног светитеља, Светога праведног Ивана Црнојевића! Славите његово и своје славно име на вјеки вјеков! Сијајте, моја духовна ђецо, као Ловћенски огњеви и луче и овђе у војвођанској равници и свуђ међу људима, ђе гођ буде­те! Ловћенскијем огњем огријте срца свијех Црногораца у земљи и расијању. На огњу љубави, вјере и наде, гријте као примјер оданости и слави, великој прошлости својега народа, али уједно и вјерности себи и својима .
Ширите огањ мира, љубави, поштовања и толеранције и чувајте своје свето име које ништа мање није свето од вашега и нашега светитеља. Останите за вазда Ловћенчани! Наш понос и дика, наша луча, јер ви је име смјештено и у нашој црногорској химни. Зато останите што и јесте, и увијек будите химна! Нека сви ваши поступци и дјела буду црногорске химне и црногорска национална химна. Да Бог да, да се свака ваша работа по добру познавала! Да Бог да вам свако добро у дом уљегло! Нека вам је све срећно и берићетно! Браћо Ловћенчани! Браћо Црногорци! За крст часни и образ црногорски и чојски! Будите славни и благословени, браћо Црногорци!Ваш доброжелатељ
Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски МИХАИЛО

У Петровцу на мору 19. јула састали су се предсједник Удружења Црногораца Америке господин Блажо Средановић и предсједник УЦ „Крсташ“ Ненад Стевовић.

Одлуком Управног Одбора АИП „Његош“ из Ловћенца УЦ „Крсташ“ добило је канцеларију.
ЈУН 2004.
Предсједник Скупштине Републике Црне Горе господин Ранко Кривокапић примио представника УЦ „Крсташ“, Ненада С. Стевовића - предсједника Удружења.
У СО Подгорица потпредсједник општине господин Милорад Чађеновић и Ненад С. Стевовић покренули иницијативу о братимљењу МЗ Ловћенац са једном Мјесном заједницом СО Подгорица.
МАЈ 2004.
Допуњен фонд библиотеке са још стотинак наслова капиталних дјела црногорске књи­жевности донацијама и проф.др Мијата Шуковића ( ЦАНУ) и књижевника Јеврема Брковића (ДАНУ).

Изашао први број часописа „Огањ“, гласа УЦ „Крсташ“.

Чланови Удружења са задо­вољством прихватили приједлог да крсна слава Удружења буде Свети праведни Иван Црнојевић - господар црногорски.
АПРИЛ 2004.
Чланови УЦ „Крсташ“ у току ускршњих празника организовано су посјетили црногорску пријестоницу Цетиње и Црногорску православну цркву.
Делегација од 37 чланова удружења присуствовала је светој архијерејској литургији коју је са свјештенством служио митрополит Михаило. Након литургије 15 чланова делегације крстило се у капели Светог Петра Цетињског на Груди.
МАРТ 2004.
Успостављена сарадња са Централном народном библиотеком Црне Горе „Ђурђе Црно­јевић“ и директором господином Чедомиром Драшковићем.На адресу УЦ „Крсташ“ стигла је значајна донација у књигама и публикацијама од ове уважене куће.
ФЕБРУАР 2004.
Упућени захтјеви МЗ Ловћенац и СО Мали Иђош за додјелу одговарајуће локације са свом потребном и припадајућом доку­ментацијом за изградњу црквеног храма Црногорске православне цркве.
ЈАНУАР 2004.
У организацији УЦ „Крсташ“, по први пут је у Србији званично налаган црногорски бадњак. Централна прослава је била у Ловћенцу у присуству ви­ше стотина Црногораца из Војводине. Са благословом митрополита Михаила бадњак су наложили представници братства Мартиновића из Бајица.
ДЕЦЕМБАР 2003.
Тек формирано Удружење Црногораца „Крсташ“, организовало је свјечану скупштину Удружења, на којој су уручене чланске карте и Крсташ барјаци за све подружнице Удружења које су формиране: Ловћенац, Нови Сад, Врбас и Фекетић.